Preminula Glorija Stajnem, ikona feminizma koja je život posvetila borbi za prava žena

Glorija Stajnem, pionirka pokreta za oslobođenje žena u Sjedinjenim Američkim Državama, preminula je u 92. godini, rekli su iz njene fondacije.

U objavi na Instagramu navedeno je da je „umrla mirno“ u njenom domu u Njujorku, „okružena mnogima koji su je voleli“.

Stajnem je bila spisateljica i urednica časopisa, a pre više od 50 godina osnovala je organizaciju Savez za akciju žena (Women's Action Alliance), grupu posvećenu borbi protiv seksizma.

Karijeru je započela kao novinarka u Njujorku tokom 1970-ih godina prošlog veka.

Potom je učestvovala u osnivanju časopisa Ms., jednog od prvih magazina o drugim pitanjima važnim za žene, osim kućnih poslova i lepote.

Bila je jedan od najistaknutijih glasova u kampanji za reproduktivna prava žena.

I sama je obavila ilegalni abortus u Londonu kada je imala 22 godine.

Godinama kasnije proslavila je presudu Vrhovnog suda SAD iz 1973. u slučaju Rou protiv Vejda, kojom je ženama dodeljeno ustavno pravo na abortus.

Gotovo pola veka kasnije, svedočila je i poništavanju te presude.

Zalagala se i za legalizaciju istopolnih brakova, za jednaka prava i zarade za žene i ukidanje smrtne kazne, kao i za okončanje prakse ženskog genitalnog sakaćenja.

Rođena 25. marta 1934. u Toledu, Ohajo, imala je teško detinjstvo i u školu je krenula tek sa 12 godina.

Posle završetka fakulteta krajem 1950-ih, otišla je u Indiju sa istraživačkom stipendijom i provela dve godine na različitim pozicijama.

Pomagala je ženama iz sela da organizuju nenasilne proteste protiv vladinih politika, što je probudilo njeno interesovanje za aktivizam na lokalnom nivou.

Zatim se početkom 1960-ih preselila u Njujork da bi započela karijeru kao slobodna spisateljica.

Slavu je stekla razotkrivanjem uslova rada Plejboj zečica 1963. godine, kada se maskirala kao konobarica i napisala „Priču o zečici“, članak za časopis „Šou“ u kojem je detaljno opisivala mračnu i seksističku stvarnost carstva Hjua Hefnera.

Čim je stigla na intervju, radnik obezbeđenja je povikao: „Dođi zečice, zečice, zečice.“

Stajnem je otkrila nedovoljno plaćen život zečice i fizičku bol nošenja visokih potpetica i uskih korseta satima.

Uprkos slavi i sramoti koja je usledila, i dalje se borila da je urednici shvate ozbiljno.

Iako joj je razotkrivanje Plejboja pomoglo da dobije angažmane za Njujork tajms i Njujork magazin, često su teme bile ženske čarape i najnovije frizure.

„I danas, kada me ljudi ne vole, predstavljaju me kao bivšu zečicu, kao ponižavajuću osobu“, rekla je Njujork tajmsu 2016. godine. „S druge strane, poboljšala sam uslove rada za te žene.“

Njena fondacija saopštila je da je „nastavila da radi na ostvarivanju jednakosti sve do samog kraja“.

„Glorijin najveći dar bila je sposobnost da sluša druge, da učini da se ljudi osećaju viđeno i saslušano.

„Njene reči, dela i primer davali su ljudima slobodu da budu ono što zaista jesu.

„Glorija je bila verna njenom nezavisnom duhu, uvek vođena radoznalošću i humorom“, napisali su.

Poslednje godine života provodila je u pisanju i okupljanju ljudi.

Otvarala je vrata njenog doma za „Krugove razgovora“ (Talking Circles), tradiciju koja će se nastaviti i posle njene smrti, dodali su.

Posvećenost tome da njen dom postane centar pokreta za socijalnu pravdu, kao i predstojeća knjiga Neočekivan život, predstavljaju „samo neke od mnogih darova koje je Glorija ostavila svetu, u nadi da će njihov uticaj odjekivati kroz generacije“, piše u saopštenju fondacije.

Glorija Stajnem je jednom rekla da želi da doživi 100 godina jer „ima toliko toga da se uradi“.

U skoro veku života, čak je postala talentovana step plesačica.

Predsednik SAD Barak Obama joj je 2013. godine dodelio najviše američko civilno odlikovanje - Predsedničku medalju slobode, i njenom radu pripisao zasluge za pružanje „poštovanja i mogućnosti koje zaslužuje veći broj žena“.

Živela je sama u Njujorku, zadovoljna saznanjem da časopis „Ms magazin“ i dalje objavljuje.

Stajnem je iskoristila priliku da za BBC kaže da se nada da će njeno nasleđe „možda pomoći pojedincima... da postanu jedinstvene, vredne, voljene osobe“.

Pamtiće je po tome što je pojačala glasove žena na način na koji mejnstrim mediji u to vreme nisu mogli ili nisu hteli.

I time je promenila pejzaž i jezik ženskih prava u Americi i svetu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Glorija Stajnem: Postoji želja da se kontrolišu materice
• Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
• Klara Cetkin, feministkinja i komunistkinja čiji je uticaj obojio Jugoslaviju