Sahrana Ratka Mladića 7. septembra u Beogradu, uprkos upozorenjima iz Brisela

Sahrana Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (RS) osuđenog za ratne zločine i genocid u Srebrenici, zakazana je za ponedeljak 7. septembar na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Mladić je umro 27. avgusta, u 84. godini, u zatvorskoj bolnici u Hagu tokom odsluženja kazne doživotnog zatvora.

„Moj otac Ratko Mladić ubijen je u Hagu nesavesnim lečenjem i namernim davanjem prejakih opijata", rekao je Darko Mladić, obaveštavajući o detaljima sahrane.

On nije izneo dokaze za ovu tvrdnju, a sud u Hagu 27. avgusta je saopštio da je pokrenuta istraga o okolnostima njegove smrti u okviru standardne procedure.

Mladić će biti sahranjen u grobnici u kojoj počiva i njegova ćerka, Ana, saopštio je Darko Mladić.

Kovčeg sa telom biće izložen od sedam ujutro u Crkvi svetog Luke u naselju Vidikovac, dodao je.

Planirano je da povorka dođe do Topčiderskog groblja, udaljenog nekoliko kilometara od crkve na Vidikovcu, i da sahrana počne između 13.30 i 14 sati.

„Pozvao bih bih sve rođake, prijatelje i poštovaoce mog oca da dođu i da ga ispratimo mirno i dostojanstveno, i da se svi uzdrže od bilo kakvih provokacija i da se izbegnu bilo kakvi sukobi i prepucavanja", rekao je Mladićev sin.

„Ovo je narodna sahrana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nam je odmah izrazio učešće i izašao je u susret svim našim zahtevima", dodao je Darko Mladić.

Vučić je prethodno rekao da su procene bezbednosnih službi da će sahrani prisustvovati desetine hiljada ljudi i rekao da je država spremna da pruži svu logističku podršku Mladićevoj porodici oko sahrane.

Neizvesno je da li će Vučić prisustvovati sahrani, jer tokom dana u Srbiji dočekuje predsednika Uzbekistana.

„Imam zvaničnu posetu predsednika Uzbekistana ceo dan u ponedeljak i utorak, zakazanu pre četiri meseca", rekao je Vučić novinarima tokom posete Paliću.

Komemoracija Mladiću održana je u subotu, 5. septembra, u Domu Vojske Srbije u prisustvu porodice, bivših saboraca i pojedinih političara iz Srbije i Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

Iz RS došli su predsednik Siniša Karan, kao i Radan Ostojić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite, a iz Srbije Nenad Vujić, ministar pravde.

Po vrelom danu, ispred zgrade u centru Beograda okupile su se i pristalice koje su, kako kažu, došle da odaju počast Mladiću.

Neki su bili sa vojnim obeležjima i u majicama sa likom Ratka Mladića, uz natpise 'junak', a BBC reporter zabeležio je i raspravu dvojice političara ko je heroj.

Pogledajte video: Dva lica Srbije i rasprava ko je pravi heroj

Kovčeg sa telom Mladića prošao kroz Beograd: Salutiranje, baklje i transparenti

Ministar pravde bio je uz Mladićevu porodicu i na beogradskom aerodromu kada je 3. septembra iz Holandije dopremljen kovčeg sa telom haškog osuđenika avionom Vlade Srbije.

Kada je kovčeg iznet iz aviona, preuzeli su ga pripadnici Vojske Srbije i prekrili ga zastavama Srbije i Republike Srpske.

Duž puta od aerodroma do Vojnomedicinske akademije, gde je Mladićevo telo odveženo, kolonu automobila pozdravile su desetine ljudi sa transparentima na nadvožnjacima: 'Junaci nikad ne umiru', 'Neka je tvojoj majci hvala', 'Dobro došao kući, generale', 'Generale, hvala'.

Na nekim nadvožnjacima su zapaljene baklje i dimne bombe u bojama srpske zastave.

Pojedini pripadnici policije i vojske su salutirali koloni automobila u kojem je bio i crveni kombi sa telom Ratka Mladića.

Marta Kos otkazala posetu Srbiji zbog veličanja Mladića

Neposredno uoči raznih planiranih odavanja počasti Mladiću i sahrane, iz Brisela su stigla brojna upozorenja Srbiji.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O'Flaerti osudio je „javno veličanje Ratka Mladića" i pozvao nadležne organe u Srbiji da se tome suprotstave kako bi zaštitili pravdu i prava žrtava.

„Oštro osuđujem javno veličanje Ratka Mladića, pokojnog ratnog zločinca osuđenog za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti, između ostalog i izjave zvaničnika iz Republike Srpske, kao i iz Srbije", napisao je u izjavi na sajtu.

„Takvo veličanje je krivično delo prema zakonima Bosne i Hercegovine i ne spada u slobodu govora zaštićenu Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", naglasio je političar iz Republike Irske.

Istog dana, evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da neće doći u planiranu posetu Beogradu 10. septembra, gde je trebalo da se sastane sa predstavnicima vlasti, opozicije i civilnog društva.

„Vraćanje posmrtnih ostataka Ratka Mladića u Beograd podseća Evropu na najmračnije stranice naše novije istorije.

„Veličanje koje prati njegovu smrt nije u skladu sa vrednostima na kojima počiva evropski put. Taj put zahteva suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje i poštovanje žrtava ratnih zločina.

„O vrednostima na kojima počiva naša zajednička budućnost ne može se pregovarati. U tom kontekstu, odlučila sam da ipak ne posetim Srbiju u ovom trenutku", napisala je ona na Iksu.

Izjavu Kos, Vučić je nazvao „glupom".

Njeno „objašnjenje je bilo izrazito kratko, ali glupo, kao i obično. Priča o 'glorifikaciji' generala Ratka Mladića, samo ne kaže ko je glorifikovao bilo šta.

„I kad ne mogu da nađu ništa konkretno, onda se bave podvožnjacima, nadvožnjacima, trebalo je valjda da zabranimo ljudima da se pojave, treba da zabranimo sahranu, pasja groblja da pravimo", rekao je Vučić.

„Pravo porodice je da sahrani generala Mladića na dostojanstven način i Srbija je tu da obezbedi to", izjavio je ministar Vujić.

Dve realnosti u Bosni i Hercegovini

Smrt Ratka Mladića ne prestaje da bude glavna tema na Balkanu duže od nedelju dana.

U BiH, koju čine dva entiteta - Federacija BiH i Republika Srpska - sve vreme su različita raspoloženja.

Dok se u Republici Srpskoj, pretežno naseljenoj Srbima, mahom tugovalo za, kako kažu, „herojem" koji je „ubijen u Hagu" i „generalom koji je spasio Srbe“, iz Federacije BiH stizale su osude takvih postupaka i zahtevi da se kazne one koji, kako kažu, „negiraju genocid u Srebrenici i veličaju ratne zločine".

Zbog negiranja genocida i veličanje ratnih zločinaca u BiH podneto je za nedelju dana 76.000 prijava, na osnovu kojih je formirano više od 930 predmeta, piše na sajtu Registar 145a, nazvanom po članu Krivičnog zakona koji to zabranjuje.

Tužilaštvo BiH je pokrenulo istragu protiv nekih od najviših zvaničnika RS.

Krivična prijava podneta je protiv Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Draška Stanivukovića, gradonačelnika Banjaluke, Nenada Stevandića, predsednika Narodne skupštine RS i Staše Košarca, ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH.

Zakon o zabrani veličanja genocida i ratnih zločinaca u BiH usvojen je 2021. godine, kada je tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko, pred sam kraj mandata, nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH.

Po tom zakonu, dosad su donete samo dve pravosnažne presude.

• Ratko Mladić: Političari u Republici Srpskoj pod istragom zbog 'negiranja genocida'
• Otkazi zbog veličanja Ratka Mladića na društvenim mrežama
• Kad je u Srbiji zabranjeno veličanje ratnih zločinaca

Prethodnih dana, udruženja iz Srebrenice i drugih u Federaciji BiH oštro su reagovala i zbog javnog odavanje pošte Mladiću u gradovima Republike Srpske i na fudbalskim utakmicama.

Navijači Borca iz Banjuluke, najvećeg grada u RS, ponovo su u prvenstvenom derbiju protiv sarajevskog Željezničara 2. septembra uveče, odali poštu Mladiću istakavši transparent na kojem su bile prikazane Mladićeve oči.

Utakmica nije prekidana, objavili su lokalni mediji.

Navijači Borca su odali poštu Mladiću i tokom prethodne utakmice prvenstva BiH protiv Radnika u Bijeljini.

Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine nedavno je kaznila Borac, aktuelnog prvaka države, sa jednom utakmicom bez gledalaca i 5.000 KM (oko 2.500 evra) zbog toga što su njegovi navijači skandirali Ratku Mladiću.

O zabranjenim skupovima u Srebrenici

Bilo je najava da će u Srebrenici, gradiću u kojem su 1990-ih snage Srba u Bosni ubile hiljade muslimana, biti okupljanja - najpre onih koji bi da odaju počast Mladiću, a potom i onih koji se tome protive.

Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, na čijoj teritoriji je Srebrenica, zabranilo je sva okupljanja.

„Pozivamo vas na okupljanje povodom oproštaja od generala Mladića“, pisalo je na fotografiji sa društvenih mreža, koja je objavljena u mnogim medijima i izazvala veliku buru širom regiona.

Datum je 2. septembar, vreme 17 sati, a lokacija - „srpska Srebrenica“, pisalo je u pozivu uz Mladićev lik.

Po ulasku njegovih vojnika u Srebrenicu 11. jula 1995. godine, u kojoj je u narednih nekoliko dana ubijeno više od 8.000 muslimana, Mladić je takođe upotrebio izraz „srpska Srebrenica“, koju, kako je rekao, „poklanja srpskom narodu“.

„Dođite da dostojanstveno ispratimo našeg generala - dobro došli“, pisalo je na kraju poziva na skup koji deluje da je napravljen pomoću veštačke inteligencije.

Jedan od Instagram postova u kojem je ovaj poziv objavljen, a koji su preuzeli mediji širom Balkana, u međuvremenu je obrisan.

Potom je i nekoliko udruženja žrtava podnelo zahtev za skup u Srebrenici 2. septembra od 16 do 18 sati, ali se i od toga odustalo.

„Teško je pronaći brutalniji primer moralnog sunovrata i istorijskog revizionizma", saopštili su iz nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava, uoči navodnog skupa u Srebrenici.

„To nije samo provokacija, već ponovno simboličko izvršavanje zločina nad žrtvama."

Na ulicama Srebrenice 2. septembra viđeno je pojačano prisustvo policije i u civilu i uniformama, ali je bilo mirno, javio je Slađan Tomić, reporter BBC-ja na srpskom.

U Bratuncu, gradiću nekoliko kilometara udaljenom od Srebrenice, ipak se okupila grupa maloletnika, u crnoj odeći, sa likom Ratka Mladića na majicama ili zastavi, koji su skandirali ime nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske.

Međutim, razišli su se posle dolaska policije, javio je BBC reporter.

Slični skupovi u Mladićevu čast održani su na Palama, u Banjaluci, Zvorniku i Višegradu, iako u BiH postoji zakon o zabrani negiranja genocida i veličanju pravosnažno osuđenih za ratne zločine.

Na velikom skupu u Banjaluci 1. septembra uveče, okupljeni su nosili transparente „Poslednja komanda: Svi na izvršenje!", „Komandante, hvala ti za sve", „Heroji ne umiru", kao i baklje, cveće i upisivanje u knjigu žalosti, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Život u Srebrenici danas

Iz Srebrenice Slađan Tomić, saradnik BBC-ja

Dragan Cvetinović, rođeni Srebreničanin, kaže da je život u Srebrenici danas „vrlo težak“.

„Dno dna, gore ne može biti... Ostao je samo ko mora“, kaže kratko.

„Nema pekara nijedna, verovatno smo jedino mesto u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini gde ne možeš kupiti burek za doručak“.

I to, ističe, važi za sve - i Srbe i Bošnjake.

Koliko je mesto prazno, kako kaže, posebno se vidi kada padne mrak.

„Sedamdeset odsto kuća i stanova nije osvetljeno, sve prazno.

„A i tamo gde sija to su penzioneri, kad oni umru svetlo se gasi.“

Isto kaže i 78-godišnja Miljana Nikolić, sedeći ispred njene kuće.

„Žalosno je, ulice su prazne“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

U širom području Podrinja, kojima pripadaju opštine Srebrenica i Bratunac, od 1992. do 1995. godine, ubijeno je više od 3.500 srpskih civila i vojnika.

Naser Orić, nekadašnji komandant jedinica Armije BiH u Srebrenici, odgovarao je u Hagu za ubistva i zlostavljanje srpskih zarobljenika i uništavanja sela, ali je oslobođen odgovornosti.

Pogledajte video: Ko je bio Ratko Mladić

Uporedo, u Sarajevu i drugim gradovima Federacije, gde većinu čine Bošnjaci i Hrvati, Mladić je „krvnik“ i ratni zločinac, i poručuju da njegova uloga u genocidu u Srebrenici i skoro četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva ne sme da bude zaboravljena.

U vreme rata 1990-ih, Srebrenica je bila enklava pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, a danas je na teritoriji Republike Srpske.

Pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je upostavljen mir u BiH, Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, civilnog stanovništva i za držanje pripadnika mirovnih snaga za taoce.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

Na kaznu doživotnog zatvora pravosnažno je osuđen 2021. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=62vDGYLDoc8

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ratko Mladić: Od oficira JNA i heroja do ratnog zločinca osuđenog za genocid
• Alan Litl: Sreo sam Mladića u ranoj fazi rata u Bosni i doživeo ga kao opasnog fanatika
• Naučnica iz Srbije odlučna da imenuje i poslednju žrtvu masakra u Srebrenici
• Srebrenica: Stradanja i sećanja, tri decenije kasnije
• Dolina grobnica i danas krije mračne tajne masakra u Srebrenici
• Dejtonski sporazum okončao rat u Bosni, pa prerastao u 'ludačku košulju'