Forbes Srbija: Na nadstrešnici izvođeni radovi i pre početka rekonstrukcije stanice u Novom Sadu

Ipak, možda i važnije pitanje od samih radova je i to da li se između ovog posla i kasnijih radova mogu povući paralele. Ako je tada rađena sanacija oštećenih mermernih ploča, šta je rađeno kasnije? Suštinski ista vrsta radova, odnosno nadstrešnica je, prema dostupnoj dokumentaciji, sanirana, zamenjeni su dotrajali delovi, ona je vizuelno ulepšana, izliven je novi sloj za pad, zamenjene su pločice sa donje strane i dodata je konstrukcija od metala i stakla preko otvora u konstrukciji, piše Forbes Srbija.

Što otvara i dodatno pitanje. Ako je za kasniju sanaciju nadstrešnice bila potrebna provera stabilnosti, da li je i za ovu. Odnosno da li je za ove radove bila potrebna projektna dokumentacija i odobrenje (u CEOP-u za ovaj period nije nađen trag o tome, navode iz Forbes Srbija).

Radovi iz 2018?

Fotografije do kojih je Forbes Srbija došla, prema informacijama iz samih fajlova, nastale su u martu 2018. Da je reč o toj godini može se naslutiti i po video bimovima koji su stajali na nadstrešnici u periodu 2016-2018. Kao i sa postera koji promovišu koncerte u martu odnosno aprilu 2018.

Podsetimo, ugovor o rekonstrukciji pruge zaključen je tek u julu iste godine, a radovi su prema podacima iz građevinskih dnevnika startovali krajem 2021.

Fotografije su, prema informacijama do kojih su novinari Forbes Srbija došli od izvora upoznatog s projektom, napravili projektanti prilikom obilaska stanične zgrade i priprema za projektovanje rekonstrukcije.

Na njima se vide radnici koji lepe nove mermerne ploče na obod nadstrešnice. Takođe, na slici iz perioda pre radova vidi se da su stare ploče bile u lošem stanju, a pojedinim su nedostajali delovi.

Da li je osim ovog posla još nešto rađeno na nadstrešnici nije poznato. Ono što se još može videti na fotografijama jeste i da su radovi izvođeni dok su na klupama ispod nadstrešnice sedeli građani, a deo na kojem se radilo bio je ograđen trakama.

Ono što je izvesno jeste da su radovi suštinski ponovljeni 5-6 godina na projektu rekonstrukcije.

Projektanti nisu dobili dokumentaciju

Arhitekta Branislava Lazović koja je izradila projekat arhitekture za rekonstrukciju i adaptaciju stanične zgrade dosad je najmanje dvaput svedočila u istrazi o padu nadstrešnice.

Osim toga što je objasnila da Saobraćajni institut CIP od Infrastrukture železnice Srbije nije dobio arhivski projekat stanice (čak ni informaciju da li ga uopšte imaju), ona je izjavila da od IŽS „nisu dobili nijedan dokument na osnovu kojih bi utvrdili da su vršeni pregledi tokom prethodnog perioda vezano za stanje konstrukcije i objekta železničke stanice“.

Takođe je rekla da nisu imali izveštaj o redovnom održavanju objekta „ili o nekoj problematici vezano za konstrukciju, a što je obaveza investitora da preda projektantu“.

Infrastruktura bez odgovora

Pitanja u vezi sa ovim radovima upućena su portparolu Infrastrukture železnice Srbije, ali redakcija Forbes Srbija nikada nije dobila odgovore.

 Iz Forbes Srbija su želeli da dobiju informaciju ko je bio naručilac radova koji su izvođeni 2018. godine. Takođe, želeli su da saznaju da li je za taj posao bilo ishodovano neko od odobrenja propisanih zakonom.

Da bi se razjasnilo i da li je za ove radove bila potrebno projektovanje, među pitanjima bilo je i to da li je IŽS izvođaču radova dostavila tehničku dokumentaciju odnosno projekat po kojem su izvođeni radovi i ko je bio zadužen za izradu projektne dokumentacije. I na kraju, da li je u tehničkoj dokumentaciji bilo ocene stabilnosti nadstrešnice i objekta stanične zgrade.

Izvođač takođe bez komentara

Na slikama se mogu videti radnici u prslucima na kojima stoji oznaka IT-Tel consulting&engineering. Na sajtu kompanije navodi se da su građevinska kompanija. A u delu o klijentima stoje i tri državne kompanije. Osim EPS-a i Srbijagasa, tu su i Železnice Srbije.

Pitanja za ovu kompaniju bila su slična kao i za IŽS. U cilju dobijanja više podataka o ovim radovima, tražena je informacija ko je bio naručilac posla, da li je bilo ishodovano neko od odobrenja za radove, kao i da li su od naručioca posla dobili projekat i da li je u njemu bilo ocene stabilnosti nadstrešnice i celog objekta.

Ni iz ove kompanije nisu razjasnili ovu situaciju.

Ni drugi ne pominju ove radove na nadstrešnici

U svedočenjima u koje je Forbes Srbija imao uvid, vidi se da ni oni kojima je radno mesto bilo na stanici ne pominju ove radove. O njima ne govore ni šef stanice Novi Sad Željko Knežević niti zamenik šefa stanice Milan Đurđević.

Veselin Simović, šef Sekcije za saobraćajne poslove Novi Sad u vreme pada nadstrešnice, rekao je u svom prvom svedočenju da mu nije poznato da je „ikada od strane nekog od odgovornih lica iz Infrastrukture železnice Srbije izvršen pregled konstrukcije nadstrešnice, a posebno osetljivih delova kao što su zatege, niti mu je poznato da je to neko ikada gledao, kako u periodu pre rekonstrukcije, tako i u periodu dok je trajala rekonstrukcija“.

Pala mermerna ploča na ženu

On je govoreći o stanju stanične zgrade pomenuo i da je 2018. video da je mermerna ploča jednom prilikom otpala i povredila ženu u predelu ramena, kao i da je video prokišnjavanje. „Od tada se nisu izvodili nikakvi radovi zbog ovih uočenih problema jer to nisu radovi održavanja, imajući u vidu da se radi o investiciji“, stoji u njegovom iskazu.

Radove pre rekonstrukcije pomenula je i njegova zamenica Slavica Zorić, ali ne konkretno radove na nadstrešnici iz 2018.

„Što se tiče železničke stanice u Novom Sadu misli da su se 2017. godine izvodili neki radovi, a u pitanju je bilo uređenje toaleta. Takođe, ako bi se primetilo da je odlepljena neka mermerna ploča, onda bi se ona popravljala, ali ništa veliko u smislu neke velike rekonstrukcije se nije radilo na ovoj stanici“, stoji u njenom iskazu.

Ovim radovima na nadstrešnici istraga se nije bavila odnosno na to ne ukazuju spisi u koje je Forbes Srbija imala uvid.

Forbes Srbija napominje da ovaj tekst ne prejudicira dalji tok postupka ni njegov ishod, niti na bilo koji način imputira odgovornost bilo koga, odnosno ne označava nijedno lice učiniocem kažnjivog dela, odnosno proglašava krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda. Nastao je obradom informacija koje su javno dostupne, kao i onih kojima raspolažu organi javne vlasti ili koje su nastale u vezi sa radom tih organa.

Jedini cilj ovog teksta, kako navode iz Forbes Srbija, je da opiše dosadašnje aktivnosti nadležnih organa u postupku i prezentuje dosadašnja saznanja povodom pada nadstrešnice koja je usmrtila 16-oro ljudi, a što je nesumnjiva stvar o kojoj javnost treba da zna.