Tesno glasanje na Islandu: Neizvestan ishod referenduma o EU

Tesno glasanje na islandskom referendumu o tome da li treba obnoviti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji ulazi u završnicu, a rezultat je i dalje previše neizvestan za proglašenje pobednika.

Na osnovu prvih 153.197 prebrojanih glasova od ukupno 270.000 birača sa pravom glasa, 50,1 odsto odbacilo je vladin predlog, dok je 49,9 odsto glasalo za, saopštio je javni servis RUV. Razlika između dve strane iznosi samo 435 glasova.

Vlada levog centra premijerke Kristrun Frostadotir obećala je da će referendum održati do 2027. godine, ali je odlučila da ga raspiše ranije zbog međunarodnih tenzija, među kojima je i pretnja američkog predsednika Donalda Trampa Grenlandu.

Međutim, rasprava u ovoj ostrvskoj zemlji sa gotovo 400.000 stanovnika više se vodila oko ribarstva nego oko bezbednosnih pitanja.

Island je već deo jedinstvenog tržišta EU i šengenske zone bez graničnih kontrola. Članstvo u EU značilo bi ulazak u carinsku uniju i, dugoročno, uvođenje evra.

Island je podneo zahtev za pristupanje EU 2009. godine, posle finansijske krize iz 2008. i sloma islandskog bankarskog sistema.

Proces pristupanja već je bio u poodmakloj fazi kada je 2013. godine na vlast došla evroskeptična vlada i obustavila pregovore.

Prava na ribolov tada su predstavljala najveću prepreku, a tako je i danas.

Ribarstvo i pomorska industrija čine gotovo 40 odsto islandskog izvoza, a mnogi koji se protive nastavku pregovora strahuju da bi, u okviru zajedničke ribarstvene politike EU, Island izgubio deo kontrole nad svojim unosnim ribolovnim područjima.

Referendumska kampanja podstakla je raspravu o mestu Islanda u svetu, rekla je Frostadotir nakon što je u subotu glasala u glavnom gradu.

„Ovo je veliki dan. Godinama smo čekali priliku da glasamo", rekla je i dodala da će njena vlada nastaviti da radi bez obzira na ishod.

Pitanje na glasačkom listiću glasilo je:

„Da li Island treba da obnovi pristupne pregovore sa Evropskom unijom?“

Glas 'za' ne bi predstavljao konačnu odluku o ulasku u EU, već korak ka sporazumu o pristupanju koji bi potom morao da bude potvrđen na još jednom referendumu.

S druge strane, glas 'protiv' ne bi isključio mogućnost da Island u budućnosti ponovo pokrene pregovore.

Iako su ekonomske teme dominirale kampanjom, značajno mesto zauzimala su i bezbednosna pitanja.

Island je jedna od osnivača NATO-a, ali nema vojsku i za odbranu se oslanja na saveznike.

Zemlja podržava Ukrajinu tokom ruske invazije punog obima, a zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog pojačanih ruskih pomorskih aktivnosti u blizini ostrva.

Trampovo iskazano interesovanje za preuzimanje Grenlanda dodatno je pojačalo te bojazni.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ostavka islandske ministarke koja je pre 30 godina dobila dete sa tinejdžerom
• Rodna ravnopravnost na Islandu: Zašto „najbolja zemlja za žene" nije savršena
• Dan kada su Islanđanke štrajkovale