Koje izmene Zakona o obrazovanju u Srbiji najviše 'žuljaju' prosvetare, učenike i roditelje

Iako je do početka nove školske godine ostalo još nešto više od dve nedelje, čini se da je u prosveti Srbije, usred letnjeg raspusta, „zazvonilo“ za uzbunu.

Mogućnost suspenzije licence nastavniku zbog obustave rada, manji uticaj roditelja na rad škole i to što učenici gube izričito pravo na slobodno udruživanje u grupe i klubove, glavne su zamerke sindikata i pojedinih organizacija na predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

„Gubitak licence nastavnika postoji i u važećem zakonu i jasno je popisano za koje se prekršaje izriče mera.

„Sada je to toliko široko, pa ispada da direktor svojevoljno može da oduzme licencu, ako nije u dobrim odnosima sa nastavnikom. To je besmisleno“, kaže Mirjana Gašić, portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za BBC na srpskom.

Da je ovo jedan od glavnih kamenčića u cipeli koji „žulja“ prosvetare smatra i Tanja Vasović Novosel, bivša direktorka beogradske Osnovne škole „Banović Strahinja“.

„Namera je da se svi učesnici obrazovno-vaspitnog procesa stave pod kontrolu.

„To je klasično disciplinovanje", kaže ona za BBC na srpskom.

Smatra da predlozi nisu „slučajni", već su odgovor vlasti na obustave nastave i organizovanje učenika, nastavnika i roditelja krajem 2024. i tokom 2025. godine.

„Ovo je poruka da ubuduće tako više neće moći“, kaže Vasović Novosel, koja je prošle godine smenjena, jer je, kako je rekla, podržala kolege u obustavi rada.

Prosvetni radnici u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju bili su među nosiocima masovnih antivladinih protesta tokom 2025. godine, iniciranih padom nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi.

Ta tragedija još nije dobila sudski epilog.

Protestima i blokadama fakulteta širom Srbije pridružile su se i neke srednje, pa i osnovne škole, a vlast je reagovala smenjivanjem direktora obrazovnih ustanova, dok su pojedinim nastavnicima okončani ugovori o radu.

Ministarstvo prosvete je saopštilo da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o osnovnom obrazovanju pripremljen radi „unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i jačanja vaspitne funkcije".

„U pripremi izrade nacrta zakona učestvovali su i predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata.

„Predložene odredbe određenih članova zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kada je reč o postupanju ustanova, a precizirane su i tačke koje se odnose na odgovornost učenika i roditelja“, dodaju iz ovog ministarstva.

Iz Unije kažu da su sporne tačke predloga izmena zakona videli tek krajem jula, kada ih je ministarstvo objavilo.

„Četiri reprezentativna sindikata su učestvovala u radu na izmeni zakona i ostajemo pri predlozima koji se odnose na smanjenje administracije, i članovima kojima se uređuje preuzimanje zaposlenih.

„Sve ostale članove smo videli krajem jula, kada smo dobili dokument na tumačenje, što znači da oni nisu bili predmet rasprave nadležnih i sindikata“, kaže Gašić.

Tvrdi i da izmene odredbi o Savetu roditelja nisu ni razmatrali.

Zašto se promene sistemskog zakona donose u vreme godišnjih odmora prosvetara, zbog čega će se konkretno gubiti licence i koja će konkretno korist biti od izmene, neka su od pitanja na koja BBC na srpskom nije dobio odgovore od Ministarstva prosvete do objavljivanja teksta.

Prethodnih godina, 1. septembra, dana kada učenici u Srbiji započinju školsku godinu, učionice su uglavnom bile prazne.

Prosvetni radnici su organizovali niz protesta i štrajkova, tražeći bolji materijalni, ali i sveukupni položaj.

Ni nastavak prošle školske godine, posle zimskog raspusta, nije počeo mirno jer su neke škole bile u obustavi nastave, đaci su bili na ulicama, a vlast je nastavnicima-štrajkačima smanjivala plate kao odgovor na neposlušnost.

• Kako je prosveta nosila proteste u Srbiji 2025. godine
• Ko bira direktore u školama u Srbiji
• Zašto nekim nastavnicima u školama u Srbiji nisu produženi ugovori

Suspenzija licence za obustavu rada

Nacrt izmena zakona predviđa da nastavnicima može da bude suspendovana licenca ako ni posle pisanog upozorenja direktora ne ostvaruju obrazovno-vaspitni rad, što se automatski kvalifikuje kao teža povreda radne obaveze.

Ista odredba uvodi se i za sekretara škole, ako ne izvrši nalog direktora.

Hoće li direktor škole, ukoliko mu se neki nastavnik ne dopada ili ima lični problem sa njim, moći da mu suspenduje licencu za rad, pita se Mirjana Gašić iz Unije.

„Najveći problem je tumačenje, jer ono može biti preširoko.

„Ispada da direktor svojevoljno može da oduzme licencu nekom nastavniku ukoliko nije u dobrim odnosima sa njim“, kaže Gašić.

Isto tako, dodaje, licenca za rad može da bude suspendovana posle prve opomene direktora ukoliko nastavnik ne drži časove neke sekcije, jer nema zainteresovanih ili učenici ne dolaze.

Licenca za rad prosvetnih radnika je zvanična dozvola za samostalno obavljanje vaspitno-obrazovnog rada u školama i predškolskim ustanovama.

Ona potvrđuje da je nastavnik savladao potrebne stručne veštine i uspešno položio ispit za licencu posle pripravničkog staža.

„Direktor nije ni dodelio licencu za rad, pa ne bi smelo ni da mu bude dozvoljeno da je oduzima.

„Licencu izdaje Ministarstvo prosvete i to je institucionalna diploma“, kaže Gašić.

Vasović Novosel strahuje da bi ova predložena izmena mogla da bude zloupotrebljena u određenim situacijama.

„Mnogi nastavnici su ostali bez posla, dobili otkaze ili im nisu produženi ugovori, ali je licenca mnogo ozbiljnija stvar, jer bez nje ne mogu da rade u prosveti“, kaže nekadašnja direktorka u beogradskoj osnovnoj školi.

• Šta deca u Srbiji mogu da nauče za 30 minuta školskog časa
• 'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'
• Izmene Zakona o udžbenicima: Da li treba da budu 'nacionalni' i šta to znači

Javna rasprava za užu javnost

Javna rasprava održana je 5. avgusta i broj onih koji su mogli da prisustvuju bio je ograničen, dok je medijima bio zabranjen pristup.

Unija sindikata je saopštila da oni od početka insistiraju da se izmene zakona ne sprovode bez učešća javnosti, tačnije, da ne smeju biti usvajane iza zatvorenih vrata i bez stvarne rasprave o posledicama.

„Naši predstavnici koji su bili tamo kažu da je atmosfera više ličila na rijaliti program, kao i da rečnik nije bio prikladan“, kaže Gašić.

Jedna od zamerki na održavanje javne rasprave je i samo vreme kada je organizovana.

„Prosvetni radnici su na godišnjim odmorima i ne čudi što su organizovali javnu raspravu baš početkom avgusta.

„Većina se vraća u škole od 17. do 20. avgusta, a bez podrške drugih ljudi nećemo moći ništa da uradimo“, naglašava Vasović Novosel.

Javna rasprava traje do 23. avgusta.

Posle razmatranja primedbi, o predlogu Nacrta zakona odlučuje vlada, a zatim se u formi predloga zakona upućuje na razmatranje Skupštini Srbije.

Ako ne bude vraćen na doradu, mogao bi da bude usvojen tokom jeseni 2026. godine.

Savet roditelja desetkovan

Svako odeljenje u školi ima predstavnika u Savetu roditelja, prema sadašnjem zakonu.

Ako izmene zakona budu usvojene ovo će biti prošlost.

Predloženim izmenama zakona, broj članova Saveta roditelja bio bi ograničen na maksimalno osam u osnovnim i 15 u srednjim školama.

„Savet roditelja je i do sada imao savetodavnu ulogu u školi, dok je donošenje odluka bilo isključivo u vezi sa stvarima koje se odnose na roditeljski račun, a to su užina, ekskurzije.

„Roditelji treba da učestvuju, ne da se mešaju, jer je važno da zaposleni i oni budu na istoj strani, a interes je samo jedan - učenici“, kaže Vasović Novosel.

Izmenama zakona uloga tako smanjenog saveta svodi se isključivo na savetodavnu, bez mogućnosti da određene teme stavljaju na dnevni red i o njima raspravljaju, kažu kritičari.

Savet roditelja više neće moći da se pita u vezi sa udžbenicima, ali ni oko trošenja školskih sredstava, piše u nacrtu izmena zakona.

„Roditelji su prošle godine bili vrlo zainteresovani da se uključe u savet, naročito u školama gde je bilo smene direktora.

„Skretali su pažnju na nepravilnosti u školi, protivzakonit rad i često su se oglašavali.

„Sigurna sam da ministarstvu i vlastima ne ide u prilog i sada hoće to da oduzmu“, kaže Vasović Novosel.

Od 'udruživanja' ostao samo učenički parlament

Važeći zakon garantuje učenicima pravo na „slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta“.

Učenici mogu sami da formiraju sekcije, klubove i neformalne grupe.

Nacrt tu tačku briše i zamenjuje užom formulacijom - pravo se svodi na „organizovanje i učešće u radu učeničkog parlamenta“.

Udruživanje u grupe i klubove, van parlamenta, ne pominje se kao mogućnost.

Uz to, parlament gubi uticaj na rad školskog odbora i više ne može da prisustvuje sednicama, osim u slučaju kada su direktno pozvani.

Mirjana Gašić iz Unije smatra da je odredba „učeničko organizovanje“ nespretno formulisana.

„Učenički parlament je sjajna stvar, ali ne bi bilo loše da se doda da mogu da se udružuju i u neke sekcije", kaže Gašić.

Nekadašnja direktorka beogradske škole Vasović Novosel veruje da je to učinjeno kako učenici ne bi mogli da se organizuju, kao što su to radili u vreme obustave nastave.

• „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju" - direktor finskog školskog tela za BBC
• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
• Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju

Primedbe (ne)će biti uzete u obzir

Sindikati i udruženja su najavili da će poslati Ministarstvu prosvete primedbe na izmene važećeg zakona.

Neki traže i potpuno povlačenje.

„Nacrt je nedovoljno promišljen, javna rasprava ne ostavlja dovoljno vremena ni prostora za učestvovanje više ljudi iz struke i bez dovoljno vidljivosti i transparentnosti.

„Zbog toga tražimo povlačenje nacrta, jer ovo nisu kozmetičke izmene zakona, već se suštinski menja položaj učenika, roditelja i zaposlenih u obrazovanju“, saopštavaju Prijatelji dece Srbije, nevladina organizacija za zaštitu prava dece.

Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da se odlučno protive spornim odredbama oko licenci i suspenzija nastavnika i očekuje da će nadležni uzeti u obzir njihove zamerke.

Ima i onih koji smatraju da Ministarstvu prosvete nije stalo do tuđeg mišljenja.

„Ne očekujem promene, jer sama ideja da se zakon menja tokom leta, kada su prosvetni radnici na odmoru, jeste znak da su rešeni da usvoje sve što hoće.

„Jedino da se ljudi pobune, pa da vlast proceni da je bolje da odustanu zbog mogućih izbora, ali ja mislim da će njima sve proći“, kaže Vasović Novosel.

Izmene su problematične i za Studente u blokadi koji su na sajtu objavili ilustraciju fotografije đačke knjižice naslovljenu na ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića kome su podeljene najlošije ocene iz: Demokratije, Unapređenja školstva, Brige o učenicima i Osnovnih prava.

„Nacrt izmena zakona jedan je od najozbiljnijih udara na demokratsko funkcionisanje škola u poslednjih nekoliko godina.

„Umesto da rešava probleme obrazovanja, Ministarstvo predlaže izmene kojima se smanjuje učešće učenika, roditelja i nastavnika u donošenju odluka, dok se istovremeno jačaju mehanizmi kontrole i kažnjavanja“, piše na sajtu blokade.org, koji vode studenti.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Učeničke blokade u Srbiji: 'Korupciju gledamo ceo život'
• Mogu li biti smanjene plate nastavnicima u Srbiji koji ne rade
• Kako je društveno-koristan rad u školama u Srbiji postao kaznena mera
• Treba li skratiti školsku nedelju u Srbiji na četiri dana
• Jedan dan u „školi na točkovima" na istoku Srbije
• „Posle nekog vremena, digneš ruke": Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole