Dva faktora pada nadstrešnice: Šta je otkrilo veštačenje

Odmah nakon nesreće, tim veštaka Departmana za građevinarstvo i geodeziju je izlaskom na lice mesta započeo proces veštačenja i zaključno sa 20. novembrom predao nalaz i mišljenje veštaka tužilaštvu, piše portal 021.rs.

"Zajednički zadatak svih nas je da svaka nesreća i tragedija budu detaljno istražene, utvrđene sve okolnosti, kao i da svi oni koji su odgovorni, budu procesuirani", navela je uprava FTN-a nakon saopštenja da je nalaz predat tužilaštvu.

Na samom početku nalaza koji je deo optužnice, navodi se da je uviđajem na licu mesta i laboratorijskim ispitivanjima utvrđeno je da su svi materijali korišćeni prilikom izgradnje objekta Železničke stanice u Novom Sadu bili zadovoljavajućeg kvaliteta, te da se pad nastrešnice "ne može pripisati nezadovoljavajućem kvalitetu ugrađenih materijala tokom izgradnje objekta 1964. godine".

Kada je reč o kubusima koji se vide na arhivskim snimcima krova, veštaci navode da oni nisu služili za sidrenje kablova za prednaprezanje u kosim zategama. 

Pošto su ti blokovi naknadno uklonjeni i nisu bili dostupni veštacima, o njihovoj pravoj nameni "se ne može izneti pouzdan stav", mada dostupna fotodokumentacija ukazuje da su navedeni blokovi bili nosači reklama koje su se nekada protezale celom dužinom krova.

Dva uzroka rušenja

Iz nalaza i mišljenja veštaka proizilazi da je do rušenja konstrukcije došlo kombinacijom dva glavna faktora koji su, kako se navodi, delovali tako da su postepeno umanjivali nosivost konstrukcije.

Prvi i najizraženiji faktor jeste korozija kablova za prednaprezanje, jedinog nosećeg elementa zatega kojima je nadstrešnica bila vezana za krov objekta. 

"Krov je prihvatio veliki deo težine nadstrešnice i celokupnog snega sa nadstrešnice, dok je za krov, odnosno krovne nosače, ova težina delovala povoljno za njegov glavni raspon, smanjujući uticaje i naprezanja u tom delu krovnog nosača", navodi se.

Laboratorije IMS Beograd je, navodi se dalje u optužnici, utvrdila da je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice. 

Do korozije je došlo na spoju zatege i krovnog nosača, takozvanog testerastog krova, i to na delu dugom oko 23 centimetra između kraja zatege i same kotve. Veštaci smatraju da je tehnologija ugradnje, kojom je zatega ulazila u kružni otvor nešto većeg prečnika, dovela do zazora kroz koji su kablovi bili izloženiji atmosferskim uticajima. 

"Nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta", dodaje se.

Kao drugi faktor navodi se povećano opterećenje zatega u odnosu na originalan projekat, do kojeg je dolazilo u više navrata.

Tokom izgradnje 1964. godine, umesto sloja za pad, izveden je sloj od nearmiranog betona koji je za oko 65 kilograma po kvadratnom metru teži od projektovanog rešenja.

Prilikom rekonstrukcije objekta započete 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje "svih slojeva do betona", ali je uviđajem utvrđeno da stari sloj nearmiranog betona, kao ni keramička obloga sa donje strane nadstrešnice, nisu uklonjeni, što je dodalo još 20 kilograma po kvadratnom metru.

Ugradnjom stakala sa metalnim okvirima dodato je dodatnih 27 kilograma po metru kvadratnom.

"Što je sve dovelo do toga da je konstrukcija nadstrešnice, u trenutku neposredno pred lom, bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kilograma po kvadratnom metru, odnosno za oko 23,11 tone", piše u dokumentu.

Veštaci ističu i da je dodavanjem staklene površine povećana i površina koja može da bude pokrivena snegom ili na koju može da deluje vetar, te da je zbirni efekat svih ovih okolnosti značajno povećao opterećenje "zbog kojih se projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti".

Veštaci pritom napominju da je nadstrešnica prvobitno bila kvalitetno izvedena, što je omogućilo pouzdanu eksploataciju sve do rušenja, "čak i u uslovima izostanka redovnog održavanja". 

Kako se navodi, izostankom održavanja izostalo je i pravovremeno uočavanje procesa propadanja kablova u zategama, a smanjenje njihove nosivosti i preopterećenje pokrenulo je mehanizam loma u krutim vezama poprečnih greda i stubova južne fasade. 

Prema mišljenju stručnog tima veštaka, vizuelne naznake takvog loma morale su biti uočljive u danima koji su prethodili rušenju nadstrešnice.

Propusti u projektovanju

U delu veštačenja koji se odnosi na projektovanje, veštaci navode da postojeća konstrukcija Železničke stanice, pa time ni predmetna nadstrešnica, nije bila obuhvaćena projektom ni sa aspekta postojećeg stanja, ni sa aspekta povećanja opterećenja usled ugradnje pokrivača od kaljenog stakla sa aluminijumskom podkonstrukcijom.

Veštaci smatraju da je glavni projektant, imajući u vidu nedostatak arhivske dokumentacije i starost objekta, trebalo da ukaže na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije. 

Odgovorni projektanti, kako se dalje navodi, u svetlu inženjerske prakse trebalo je da sprovedu postupke utvrđivanja stanja konstrukcije i njene podobnosti za rekonstrukciju, čime bi se uočili nedostaci i eventualna potreba za intervencijama.

"Neophodno je napomenuti da su projektanti formirali tehničku dokumentaciju sa idealizovanom pretpostavkom da je konstrukcija objekta u ispravnom stanju", navodi se u optužnici.

Reviziona komisija i tehnička kontrola

Kada je reč o Revizionoj komisiji, veštaci navode da je revident projekta konstrukcije trebalo da uputi primedbu, odnosno meru, zbog nedostatka snimka postojećeg stanja konstrukcije, kako bi se propust ispravio još u fazi projektovanja.

Slično se navodi i za tehničku kontrolu. Veštaci smatraju da je bilo potrebno da tehnička kontrola projekta konstrukcije ukaže na to da nedostaje snimak stanja postojeće konstrukcije.

Ceo tekst pročitajte na portalu 021.rs.