Ko je kriv za požare: Stotine uhapšenih u Francuskoj

Šumski požari ove godine u Francuskoj prouzrokovali su naveću štetu po zemlju od Drugog svetskog rata, a mnogi postavljaju isto pitanje: zašto?

Jedan od glavnih uzroka jeste promena klime, koja je posledica dobro dokumentovanog načina na koji čovečanstvo sagoreva fosilna goriva.

Zbog toga temperature neprestano rastu.

Ipak, s obzirom na podatke koji pokazuju da devet od deset šumskih požara u Francuskoj izazivaju ljudi, vlada u Parizu pokušava da utvrdi odgovornost, iako je i sama na meti kritika zbog nespremnosti za požare koji su ovog leta spalili više od 300.000 hektara površine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je uhapšeno 420 osumnjičenih da su požare izazvali namerno ili slučajno.

Među njima je 166 maloletnika.

U jednom slučaju, 23-godišnji muškarac optužen je da je u julu namerno izazvao 10 požara u razmaku od pet dana u jugoistočnoj oblasti Var.

Ukoliko bude osuđen, preti mu kazna zatvora od 15 godina i novčana kazna od 150.000 evra.

Mnogi drugi su izvedeni pred sud i odmah osuđeni.

Tako je muškarac osuđen na tri godine zatvora jer je nedavno izazvao tri požara u šumi Raon-l'Etap u regionu Vogezi.

„U dim se pretvorilo svega nekoliko kvadratnih metara rastinja", preneo je list L'Est Républicain, koji je izvestio o ovom slučaju.

Drugi sudski postupci ocenjeni su kao preoštri i nepravedni.

Prema izveštajima, beskućnik i muškarac sa teškim oblikom autizma osuđeni su na zatvorske kazne zbog bacanja opušaka.

„Bila sam zapanjena brojem hapšenja; deluje preterano", priznaje Mirijel Žesta, advokatkinja koja je zastupala nekoliko ljudi optuženih za podmetanje požara, među kojima su i dva vatrogasca.

Ona strahuje da će mnogi od tih slučajeva rezultirati osuđujućim presudama.

I u tekstovima lista Mond se izražava sumnja.

Dovodi se u pitanje temeljnost policijske istrage u ovim slučajevima, s obzirom na kratak vremenski okvir.

Ćutanje nadležnih o detaljima - konkretnim optužbama, a naročito o tome da li je reč o namernom činu i kakve su ove brojke u odnosu na prethodne sezone - onemogućava bilo kakvo smisleno poređenje sa ranijim godinama.

Međutim, Reno Godel, tužilac iz Bordoa, izjavio je za Mond da je strog pristup opravdan trenutnim okolnostima.

„Ispunjeni su uslovi za podizanje optužnica zbog ugrožavanja života protiv onih koji bacaju opuške ili pale roštilj u šumskim predelima.

„Dovoljna je samo mala varnica da sve počne", citirao ga je list.

Utvrđivanje uzroka požara, kao što se i moglo očekivati, nije nimalo lako.

„U periodima suše poput ovog, dovoljan je običan upaljač ili šibica", objašnjava Erik Difaje, službenik zadužen za istraživanje požara.

Kada se požar ugasi, Erikov prvi zadatak je da mapira njegove granice duž ivice izgorele vegetacije, a zatim da prati trag do mesta gde je izbio.

Ako je vetar duvao ravnomerno, taj oblik često podseća na slovo „V".

Odatle njegov tim kreće unazad, prateći putanju kojom se plamen širio.

„Ako je neko namerno podmetnuo požar, moguće je da nije koristio samo jedno sredstvo", kaže on.

To povećava šanse da se pronađe DNK uzorak ili otisak prsta.

Stručnjaci smatraju da podmetnuti požari čine samo mali deo ukupnog broja požara.

Veruje se da je većina njih izazvana slučajno, pri čemu varnice mogu da potiču od građevinskih radova, neispravnih električnih uređaja, opušaka ili roštilja.

„Kada je reč o cigaretama, primenjuje se takozvano pravilo '30'", kaže Erik Difaje.

On objašnjava da su za izbijanje požara neophodni sledeći uslovi:

„Temperatura od najmanje 30 stepeni Celzijusa, vlažnost vazduha od najviše 30 odsto, brzina vetra manja od 30 kilometara na sat i to da najmanje 30 odsto cigarete ne izgori."

U uslovima trenutne suše, kaže on, situacija je još povoljnija za izbijanje požara.

Ako su ti uslovi ispunjeni, požar može veoma lako i brzo da se proširi.

Pogledajte video: Borba sa vatrenom stihijom iz vizure vatrogasca

Ljude koji izazivaju požare, Mišel Ležoje, profesora psihijatrije i proučavanja ponašanja zavisnosti na Univerzitetu Pariz 7, svrstava u tri kategorije:

Oni koji su nepažljivi, oni koji od toga imaju koristi - na primer, kroz isplatu osiguranja - i piromani.

„Piroman ne dobija novac, nema želju za osvetom, niti vidi praktičnu korist od požara, ali on voli vatru", kaže on.

Međutim, piromanija je redak psihijatrijski poremećaj koji je, kako kaže Ležoje, veoma teško dijagnostikovati, te dovodi do malog broja osuđujućih presuda za podmetanje požara.

Advokatkinja Mirijel Žesta, koja je radila na više takvih slučajeva, kaže da su neki vatrogasci, za koje se sumnja da su izazvali požare, možda želeli da budu viđeni kao spasioci.

Kod drugih, posebno dobrovoljaca koji zarađuju na neoporezovanom prekovremenom radu, motiv može da bude finansijski.

Pogledajte video: Borba sa 'vatrenom olujom' u Evropi

Prognoze ukazuju da u Francusku uskoro stiže novi toplotni talas.

Predsednik Francuske Emanuel Makron ističe da kritike trenutno ne bi trebalo da budu prioritet.

„Moraćemo ponovo da sadimo i obnavljamo drugačiju vrstu šume jer moramo da se prilagodimo uslovima klimatskih promena", rekao je on ove nedelje.

„Doći će vreme da se sagledaju naučene lekcije", naglasio je.

„U međuvremenu, zemlja mora da ostane ujedinjena."

Ipak, šteta koju su ovi požari naneli životnoj sredini, stotinama domova, turizmu, lokalnim preduzećima i kvalitetu vazduha ostavila je francusku javnost sa brojnim pitanjima.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Požar ostavio pustoš: BBC u jednom od spaljenih sela na jugu Srbije
• Da li su šumski požari češći nego ranije
• Šta je 'vatreni oblak' i kako pogoršava šumske požare
• Požar u Deliblatskoj peščari: ‘Vatra je bila stotinak metara od kuća’
• Dalekosežni uticaj šumskih požara i kako da se zaštitimo od dima
• „Piromanska ološ": Zbog podmetanja požara u Grčkoj uhapšeno 79 osumnjičenih