'Mi smo velesila u gašenju požara': Vučić u Deliblatskoj peščari

Dok i dalje traje borba da se ugasi požar u Deliblatskoj peščari, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da „stanovništvo nije bilo ugroženo ni jednog sekunda".

Vučić je najpre helikopterom obišao ugrožen veliki prirodni rezervat, ocenivši da su „razmere uništenja rastinja i šume velike, manje nego što sam očekivao, ali svakako velike", prenela je Radio-televizija Srbije.

„Sve je čudno, nekako tačkasto raspoređeno... sve je normalno zeleno i onda opet neka tačka, sve od gara crno i baš onako čudno. Da je čovek blesavi teoretičar zavere, svašta bi mogao da pomisli", rekao je Vučić u razgovoru sa vatrogascima.

Vatra u Deliblatskoj peščari počela je da tinja 21. jula, da bi se rasplamsala 5. avgusta, od kada traje velika borba vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana sela da obuzdaju požar.

Vatra je do sada uništila hiljade hektara šuma i zemljišta, a na ruku vatrogascima ne ide ni toplo vreme i suša koja danima traje, uz tek povremene kapi kiše.

Trenutni požar preti da se izjednači sa najtežim do sada, kada je pre 30 godina izgorelo više od 7.000 hektara.

Na Instagram nalogu, Vučić je napisao da će „država obnoviti kompletan ekosistem u ovom području".

U gašenju vatre učestvuju i ruski avion 'Iljušin 76', kao i vatrogasne snage iz nekoliko država Evropske unije (EU).

BBC novinarke Jelena Subin i Iva Gajić posetile su ugrožena mesta u Deliblatskoj peščari, njihovu reportažu pročitajte OVDE.

Osim ruskog 'Iljušina', koji je za dva dana dejstva izbacio oko 420 tona vode, u pomoć stižu i četiri helikoptera iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i grupe vatrogasaca iz Nemačke i Rumunije, raspoređene kroz evropski mehanizam civilne zaštite, kaže Hađa Labib, evropska komesarka za upravljanje krizama.

Stojimo uz Srbiju u zaštiti života, imovine i jedinstvenog prirodnog nasleđa Deliblatske peščare, poručio je ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.

Šta je sve rekao Vučić?

On tvrdi da je Srbija, proporcionalno njenoj veličini, „evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare.

„Što se tiče oruđa i opreme, mi smo evropski gigant. Helikopteri koje smo dobili za gašenje požara iz Evrope su slabiji od naših, imaju manju nosivost nego naši", rekao je Vučić tokom posete Deliblatskoj peščari.

Tvrdio je i da nijedan objekat nije bio zahvaćen vatrom, a da je troje vatrogasaca bilo u opasnosti pošto je preko njih prošla požarna oluja.

„Samo jedan poljski toalet je izgoreo od objekata, nije tačno da su nam izgoreli objekti.

„Nabavili smo više opreme za poslednjih devet nego što je kupljeno za prethodnih 30 godina", rekao je Vučić.

'Malo smo razmazili ljude'

Luka Čaušić, šef Sektra za vanredne situacije, dodatno je raspirio vatru, izjavom da su „možda malo razmazili građane u poslednjih pet godina, gaseći svaki požar u roku od par sati ili par dana".

Odgavarajući na neke kritike oko trajanja požara u Deliblatskoj peščari, Čaušić je rekao da njegov sektor dnevno gasi „stotine i stotine" požara.

„Mi sve požare u Srbiji rešavamo, kao što ćemo da rešimo i ovaj. Nažalost, teren je takav da prosto ne možete da priđete.

„Zaštitićemo kuće, trudimo se, nadamo se, ali ćemo dati sve od sebe i dajemo sve od sebe da ovaj požar što pre lokalizujemo", rekao je Čaušić, prenela je agencija Beta.

Do pre nekoliko dana, vlasti u Srbiji odbijale su ponude drugih zemalja da pomognu u gašenju požara.

Dva dana pošto je buknula vatra u Deliblatskoj peščari, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da „dok druge zemlje zovu u pomoć srpske vatrogasce, mi se sami snalazimo, ni od koga nikad nismo tražili pomoć".

Vučić je 16. avgusta izjavio da EU i Rusija jesu ponudile pomoć, ali i da „za sada nije potrebna".

Međutim, dva dana kasnije iz Rusije je stigao avion 'Iljušin', a ruska ambasada je saopštila da su se srpske vlasti obratile Rusiji sa molbom za pomoć „zbog kritičnog pogoršanja situacije sa požarima i ugroženosti naseljenih mesta".

Ruskim avionima je zabranjeno da lete iznad evropskog vazdušnog prostora prema sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali je humanitarna pomoć izuzeta.

Na putu ka Srbiji, ruski avion je prešao vazdušni prostor Bugarske, članice EU i NATO-a, na zahtev Beograda, objavila je novinska agencija BTA, pozivajući se na saopštenje bugarskog Ministarstva saobraćaja i komunikacija, prenosi Rojters.

Tek posle reagovanja Brisela, Srbija se obratila Evropskoj uniji za pomoć u gašenju požara i aktivirala EU Mehanizam civilne zaštite.

Pre aktiviranja EU mehanizma, Srbija je od Brisela zatražila i dobila drugu vrstu pomoći - obezbeđivanje satelitskih snimaka programa Kopernikus kao podršku lokalnim vatrogascima.

Pogledajte šta je ekipa BBC-ja na srpskom zatekla u Deliblatskoj peščari

Odgovarajući na neke kritike da se kasno obratila i da je pomoć kasnila, Vučić je tokom posete Deliblatskoj peščari rekao da je Srbija dobila pomoć i od Rusije i od EU čim ju je zatražila.

Profesionalci (vatrogasci) su tražili avion sa većom tonažom koji Evropa nema, tvrdi Vučić.

U Briselu su prethodno kritikovali odluku Beograda da se za pomoć obrati Rusiji koja je godinama pod opsežnim sankcijama EU zbog njene invazije na Ukrajinu, koja traje od februara 2022.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja do danas nije uvela neki oblik sankcija Rusiji.

Kako je gašenje požara raspalilo vatru geopolitike pročitajte u posebnom tekstu OVDE.

Gde su još požari u Srbiji?

Ugašen je veliki požar kod Kladova, na istoku Srbije, gde je gorelo više od 1.000 hektara šume i rastinja, dok kod Kraljeva i dalje traje borba sa vatrom na planini Stolovi.

Vatra se spustila do reke Maglašnice u samom podnožju tvrđave Maglič, gde se na okolnim padinama već vide izgorele i spaljene površine koje jasno pokazuju kuda je požar prošao.

Sama tvrđava Maglič nije ugrožena, kao ni Ibarska magistrala, javlja RTS.

Iako je čitavom deonicom prisutan gust dim, saobraćaj se odvija potpuno normalno i bez zastoja, dok ekipe nastavljaju rad na terenu.

Pre nekoliko dana, požari u Srbiji odneli su i prvu žrtvu.

U Smederevu je poginuo 70-godišnji muškarac, saopštio je Davor Vidović, pomoćnik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije.

Kolika površina je do sada izgorela u Deliblatskoj peščari?

Deliblatska peščara, poznata i kao 'Evropska Sahara', najveća je peščana površina u Evropi i dom za mnoge životinje i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge retke i endemske.

Područjem upravlja Javno preduzeće Vojvodinašume, a jedan od najvećih požara bio je 1996. kada je izgorelo skoro 7.000 hektara.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, do sada je izgorelo više od 3.500 od ukupno 35.000 hektara, mada se smatra da je zahvaćena mnogo veća površina.

BBC na srpskom priredio je mape i analizu do sada izgorene šume i zemljišta u požarima na Balkanu ovog leta - pogledajte OVDE.

Pogledajte fotografije iz Deliblatske peščare

U Deliblatskoj peščari ugrožene su i razne životinje, pa su otvorene kapije lovišta u okviru rezervata kako bi se sklonile od vatre i obezbeđena su dodatna pojilišta, rekao je izvršni direktor za šumarstvo u „Vojvodinašumama" Marko Marinković za BBC na srpskom.

Ekološka šteta je velika, i uništena su određena staništa, kao i zaštićene i retke vrste biljaka i insekata.

„Krupniji sisari su se povukli. U odnosu na fond divljači, tamo je matični fond od 800 jedinki jelena, 250 divljih svinja i 300 jedinki srneće divljači.

„Preduzeli smo mere kako bismo životinje zaštitili od požara", dodao je Marinković.

Pogledajte snimke iz vazduha: Požar u Deliblatskoj peščari opustošio šume

Zašto požar u Deliblatskoj peščari još nije ugašen?

Vojvodinašume, koje gazduju ovim područjem, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, kažu da je prvi požar zabeležen 21. jula, ali su lokalizovani i gašeni sve do 5. avgusta kada je vatra izmakla kontroli.

Iz ovog javnog preduzeća odbacuju kritike da je pravovremena prevencija izostala.

Kažu i da su dežurne ekipe uočile novi požar 5. avgusta i da su odmah počeli da ga gase, ali da je jak veoma brzo podigao i proširio vatru.

„Širenje je bilo uslovljeno ekstremnim uslovima zbog kojih nije bilo moguće suzbiti požar. Od tada do danas, neprestano se gasi vatra.

„Više od 350 ljudi, sa opremom, i sa zemlje i iz vazduha gase požar. Jasno je koliko su teški uslovi kada još nije ugašen", dodaju iz Vojvodinašuma.

Satelitski snimci požara u naselju Dubovac u Deliblatskoj peščari

Pogledajte još fotografija iz Deliblatske peščare

Pritvor za osumnjičene za podmetanje požara u Zadru

U Hrvatskoj je u toku istražni postupak protiv četvoro osumnjičenih za namerno izazivanje požara na području Zadra, grada na obali Jadranskog mora.

Iako za sada nije otkriven identitet uhapšenih, hrvatski mediji javljaju da trojica muškaraca od 42, 45 i 46 godina imaju hrvatska državljanstva, a jedan od njih i srpsko, dok 33-godišnja žena ima državljanstvo Poljske.

Za sada se terete za krivično delo protiv opšte bezbednosti, ali nije isključeno i da bude preinačeno jer se ispituju i 'teroristički motivi', rekao je državni tužilac Ivan Turudić, prenosi Hrvatska televizija.

Osumnjičeni, kojima je određen jednomesečni pritvor, delimično su priznali izazivanje požara u Zadru i na širem području ovog grada, a trojica muškaraca su u vreme izvršenja krivičnog dela bili pod jakim uticajem alkohola, rekao je istražni sudija u Zadru Hrvoje Visković.

Istražni zatvor im je određen zbog opasnosti od uticaja na svedoke, kao i opasnosti od ponavljanja dela, kao i bekstva, rekao je Visković.

Hapšenja zbog požara u Hrvatskoj, među osumnjičenima i državljanin Srbije

Prema dosad poznatim informacijama, osumnjičeni su običnim upaljačem palili suvu travu uz put, javlja HRT.

Sa krivičnim delom povezuje se i poluautomatska puška koju je policija pronašla i oduzela tokom pretrage.

Hrvatska televizija javlja da su neki od osumnjičenih od ranije poznati policiji.

Jedan je osuđivan zbog krađe, dok je protiv drugog u toku krivični postupak takođe zbog krađe.

Za direktno izazivanje požara predviđena je novčana kazna od 2.000 do 20.000 evra ili kazna zatvora do 60 dana.

Prema zakonima u Hrvatskoj, ako je požar prouzrokovao veću materijalnu štetu ili ugrozio ljudske živote, zaprećena je kazna zatvora do 15 godina.

Požar u hrvatskom Omišu: Neki su izgubili sve

Omiš, poznati turistički grad na ušću reke Cetine u Jadransko more, polako se oporavlja od požara 13. avgusta, koji se opisuje kao jedan od najtežih u istoriji Hrvatske.

U požaru u Omišu poginula je državljanka Bosne i Hercegovine koja je bila na sezonskom radu, a sedmoro teško i desetine ljudi je lakše povređeno.

Među povređenima su i trojica vatrogasaca, a evakuisano je oko 2.500 ljudi, izvestila je Hrvatska vatrogasna zajednica.

U vatrenoj stihiji u dalmatinskom mestu, 40-ak kilometara južno od Splita, izgorelo je oko 900 hektara.

Jedan od vatrogasaca u Omišu opisao je vatrenu stihiju kao „Armagedon".

U požaru je potpuno izgorelo 28 kuća, sedam privrednih objekata, među kojima tri ugostiteljska, kao i 106 vozila i 48 čamaca i brodića, kažu lokalne vlasti.

Još 43 kuće su delimično izgorele, dodaju.

Šteta se procenjuje na najmanje 110 miliona evra, rekao je gradonačelnik Omiša Hrvatskoj televiziji, nazivajući požar „terorizmom najgore vrste".

Na omiškom području živi oko 15.000 stanovnika, a u trenutku požara tamo je boravilo i oko 12.000 turista, zbog čega je požar ugrozio područje sa velikom koncentracijom ljudi, rekao je predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković novinarima.

Situaciju je dodatno otežao orkanski vetar, dodao je.

Pogledajte fotografije iz Omiša

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Kao da hodam po vulkanu, požari izbijaju iz zemlje': BBC u Deliblatskoj peščari
• Veliki požari na jugu Srbije 2025.
• Požar ostavio pustoš: BBC u jednom od spaljenih sela na jugu Srbije
• Šta je 'vatreni oblak' i kako pogoršava šumske požare
• Ko je kriv za požare: Stotine uhapšenih u Francuskoj
• Da li su šumski požari češći nego ranije
• Dalekosežni uticaj šumskih požara i kako da se zaštitimo od dima