Muke srpskih voćara zbog ekstremnih vrućina - Suša smanjila rod i ugrozila kvalitet

Posledice nisu odmah vidljive

Za razliku od jednogodišnjih useva, posledice suše u voćnjacima ne moraju odmah biti vidljive, ali se mogu osećati tokom više narednih sezona

Visoke temperature, nedostatak vlage i prekomerno zagrevanje zemljišta izazivaju poremećaje u fiziološkim procesima voćaka.

Kako bi smanjile gubitak vode, biljke u uslovima toplotnog stresa zatvaraju stome na listovima, zbog čega opada intenzitet fotosinteze, usporava se nalivanje plodova i slabi njihov kvalitet.

Najveća šteta nastaje kada se ekstremne temperature poklope sa nedostatkom vode u zemljištu, posebno u zasadima bez sistema za navodnjavanje.

Jabuka posebno osetljiva

Jabuka spada među voćne vrste koje teško podnose istovremenu pojavu visokih temperatura i suše. Najugroženiji su plodovi na osunčanim stranama krošnje, na kojima se mogu pojaviti sunčane ožegotine.

Temperature više od 35 stepeni mogu da poremete sazrevanje i obojenost, uspore porast plodova i umanje njihovu pogodnost za duže skladištenje.

Rizik je višestruko veći u voćnjacima koji nemaju navodnjavanje.

Proizvođačima bi se tako mogla ponoviti situacija iz 2024. godine, kada je količina roda bila zadovoljavajuća, ali je udeo plodova prve klase bio veoma mali.

Takav pad kvaliteta predstavlja veliki finansijski udar, jer znatno umanjuje prodajnu cenu i mogućnosti plasmana.

Ovogodišnji stres utiče i na naredni rod

Posledice aktuelne suše ne moraju biti ograničene samo na ovogodišnju berbu. Voćke izložene dugotrajnom stresu slabije formiraju cvetne pupoljke, zbog čega može biti ugrožen i rod u narednoj sezoni.

Jednom oštećenom višegodišnjem stablu potrebno je znatno više vremena da se oporavi nego jednogodišnjim usevima koji se ponovo seju svake godine.

Posledice ekstremnih vremenskih uslova zbog toga mogu da se osećaju godinama kroz slabiji prirast, manje prinose i lošiji kvalitet plodova.

Navodnjavanje više nije dodatna mera

U promenjenim klimatskim uslovima navodnjavanje sve više postaje osnovni element voćarske proizvodnje, a ne dodatna agrotehnička mera.

Sistemi "kap po kap", malčiranje, održavanje organske materije u zemljištu i izbor sorti koje bolje podnose visoke temperature i nedostatak vode postaju ključni za očuvanje proizvodnje.

Ovogodišnji toplotni talas zato nije samo pitanje količine i kvaliteta jednog roda.

On pokazuje koliko će domaće voćarstvo morati da se prilagođava sve češćim i intenzivnijim periodima suše i visokih temperatura.