Fondacija Slavko Ćuruvija: U julu više od 100 verbalnih napada na novinare i medije

Ta fondacija navodi da je to "značajan pad broja napada u odnosu na prethodne mesece".

Najviše napada zabeleženo je u izjavama i objavama narodnog poslanika SNS i člana skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nebojše Bakareca - 21,  a slede predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsednik SNS Miloš Vučević sa po njih 13.

Poslanik SNS Vladimir Đukanović napao je osam puta, a predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov u šest izjava i objava.

U napadima na novinare i medije učestvovali su i Više javno tužilaštvo u Beogradu, novosadski ogranak SNS i još 19 zvaničnika, među kojima i ministri Siniša Mali, Bratislav Gašić, Nikola Selaković, Darko Glišić, Đorđe Milićević, Adrijana Mesarović i Snežana Paunović.

Zabeleženi su i napadi potpredsednice skupštine Marine Raguš, predsednice Skupštine Grada Novog Sada Dine Vučinić, narodnih poslanika Milovana Drecuna i Marjana Rističevića, kao i narodne poslanice Danijele Nikolić i Dunje Simonović Bratić.

Najčešće su napadane redakcije N1 (27), Nova (25) i Danas (8), a na meti su bili i Radar, Vreme, NIN, Autonomija, KRIK, Ozon Press i Insajder.

U napadima su korišćene i kvalifikacije poput: "tajkunski", "blokaderski", "antisrpski", "okupacioni", "fabrike zla", "trovačnice", precizirano je u saopštenju.

Zvaničnici su optuživali medije da objavljuju lažne podatke o podršci vlasti i studentskom pokretu, nakon vesti o istraživanju javnog mnjenja organizacije Crta i Univerziteta Stenford, ali i da "mrze penzionere" nakon kritičkih vesti o Vučićevoj najavi novčane pomoći građanima.

Među novinarima ubedljivo najčešće je napadan Dinko Gruhonjić (10), od čega je osam napada došlo od predsednika SNS, koji je nastavio da na stranačkim skupovima širom Vojvodine predstavlja Gruhonjića kao pretnju teritorijalnom integritetu, srpskom identitetu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Tokom jula napadani su i Jelena Obućina, Igor Mihaljević, Marko Vidojković, Nenad Kulačin i drugi.

Ukazano je da su nastavak akcije Višeg javnog tužilaštva o upotrebi "zvučnog oružja" na protestu 15. marta 2025, navodne pretnje smrću Vučiću i najavljeni izbori i istraživanja javnog mnjenja – neki od najčešćih povoda za napade u julu.

"Predstavnici vlasti označavali su novinare kao učesnike u izazivanju nasilja i građanskog rata, uz sve češće spominjanje različitih vidova njihovog navodno nezakonitog izveštavanja, uključujući i pozivanje na krivičnu odgovornost", navela je Fondacija.