Aleksandra Bogdanović za Boom93 o Istorijskom zabavniku: „Volim da istražujem ljude koje je istorija zaboravila“

Od devojčice koja je još u osnovnoj školi zavolela istoriju do autorke jednog od najpopularnijih istorijskih portala u Srbiji, put Aleksandre Bogdanović bio je vođen radoznalošću, istraživanjem i željom da prošlost približi savremenom čitaocu. Iako je završila novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, istorija je ostala njena najveća ljubav, a upravo spoj te dve oblasti doveo je do nastanka Istorijskog zabavnika.

Danas ovaj projekat okuplja stotine hiljada pratilaca na društvenim mrežama, a iz njega su proizašle i tri knjige koje vraćaju u fokus zaboravljene ljude i događaje iz srpske istorije. 

Kako ističe Aleksandra, početak ljubavi prema istoriji vezan je za osnovnu školu i gimnazijske dane u Smederevu, gde je imala profesorku koja je značajno uticala na njen odnos prema istoriji.

„Imala sam izuzetnu nastavnicu, profesorku Ružicu Monevsku, koja me je naučila da istorijski razmišljam. Tu su začeci te moje ljubavi“, kaže Aleksandra.

Nakon završene gimnazije odlučila je da studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, ali želja da spoji dve oblasti koje su je najviše zanimale nikada nije nestala.

„Istorijski zabavnik zapravo jeste spoj jednog i drugog, prikaz istorije na novinarski način“, objašnjava ona. 

Istorija predstavljena drugačijim jezikom

Ideja za Istorijski zabavnik nastala je 2013. godine, u periodu kada, kako navodi Aleksandra, istorijskih sadržaja na domaćem internetu nije bilo mnogo.

„Rekla bih da je moje novinarsko iskustvo bilo presudno u vreme kada sam počinjala rad na Istorijskom zabavniku. U to vreme, 2013. godine, istorije nije mnogo bilo u domaćem onlajn svetu. Tekstovi su se uglavnom svodili na godišnjice smrti i datume rođenja, a ja sam tada poželela da to promenim. Počela sam da pišem o temama za koje sam smatrala da su značajne, a moja osnovna ideja bila je da pokušam da istoriju predstavim zanimljivom i manje suvoparnom nego što se ponekad predstavlja u školama. Vrlo brzo sam shvatila da se to publici, pre svega na Fejsbuku, gde je Istorijski zabavnik nastao, veoma dopada.“, priseća se Bogdanović.

Vrlo brzo je, dodaje ona, shvatila da publika prepoznaje takav pristup, posebno na Fejsbuku gde je Istorijski zabavnik i nastao.

Zaboravljene priče kao najveća inspiracija

Tokom godina rada, Aleksandra je posebno mesto posvetila ljudima koji su ostavili trag u istoriji, ali su vremenom pali u zaborav.

„Osim ideje da istoriju približim običnim ljudima, želela sam i da skrenem pažnju na neke značajne, a nažalost zaboravljene ljude iz naše istorije, kojih je mnogo. Od tih prvih dana pa sve do danas, moj prioritet je bio – i u tome najviše uživam – da istražujem i pišem o ljudima o kojima se danas malo zna, a koji su u svoje vreme bili značajni i cenjeni, ali su vremenom zaboravljeni. Iskopavanje takvih priča i otkrivanje takvih sudbina meni donosi veliku radost, a kada vidim da se neki tekst ili reels dopadne publici i stigne do velikog broja ljudi, to mi predstavlja veliku satisfakciju. Želim da verujem da sam, koliko god to skromno bilo, dala svoj doprinos tome da se neke ličnosti ponovo pominju u našoj javnosti“, ističe ona.

Dodaje da želi da veruje da je svojim radom makar malo doprinela tome da se neke ličnosti ponovo pomenu u javnosti.

Najveći izazov – pretvoriti ljubav u posao

Istraživanje i pisanje nisu bili jedini izazovi na putu razvoja Istorijskog zabavnika. Kako kaže Aleksandra, najteži trenutak bio je kada je trebalo pronaći način da od tog rada može da živi.

„Jedno je pisati, jedno je istraživati, a drugo je naći se u poziciji marketing menadžera koji treba da nešto "proda", nađe klijente koji bi se oglašavali i ljude koji bi podržali to što ja radim“, objašnjava ona.

Priznaje da joj taj deo posla u početku nije bio prirodan, ali da je vremenom morala da izađe iz svoje zone komfora.

„To jeste bio ogroman izlazak iz zone komfora, ali evo, već nekoliko godina plivam u tim preduzetničkim vodama. Volela bih da kažem da sam uspela, ali svakodnevna je borba“, kaže ona.

Knjige kao kruna rada

Želja da napiše knjigu postojala je dugo, ali je realizovana kada ju je tokom prve godine pandemije kontaktirao izdavač Strahinja iz "Jež izdavaštva".

„On je zaista verovao u mene, a kako smo bili zatvoreni, imala sam vremena i za istraživanje i za pisanje i eto, to poznanstvo je doprinelo da se moja želja za knjigom realizuje“, priča Aleksandra.

Prva knjiga „Istorijski zabavnik – ozbiljno zabavne priče od Drave do Južne Morave“ doživela je veliki uspeh, nakon čega je usledio i drugi deo. Danas je u prodaji i treća knjiga „Istorijski zabavnik – neispričane priče“, koja se, za razliku od prethodne dve, bavi zaboravljenim događajima iz prošlosti.

„Te knjige su, ja volim da kažem, kruna dosadašnjeg uspeha Istorijskog zabavnika“, ističe ona.

Prvi svetski rat i žene koje su menjale istoriju

Kada govori o periodima koji je posebno inspirišu, Aleksandra izdvaja Prvi svetski rat.

„Što se tiče perioda, definitivno je u pitanju Prvi svetski rat. Smatram da je to jedan ogroman vremenski period koji je iznedrio velike junake, predstavljao veliko stradanje, ali i veliko čojstvo i junaštvo našeg naroda. Koliko god da o tome čitate, uvek ćete pronaći nešto što ne znate, uvek ćete otkriti nešto novo, uvek ćete naići na neko zaboravljeno junaštvo, na nekog divnog junaka za koga danas gotovo i ne znamo, koga smo zaboravili... To je jedan neiscrpan izvor inspiracije i materijala za istraživanje.“, kaže ona.

Posebnu pažnju posvećuje i ženama iz srpske istorije, koje su, kako smatra, često bile dodatno skrajnute.

„Volim da istražujem žene iz naše istorije, jer su one po prirodi stvari još više skrajnute od muškaraca“, navodi Aleksandra.

Među pričama koje su joj posebno značajne izdvaja onu o prvoj srpskoj doktorki Dragi Ljočić, slikarki Mileni Pavlović Barili, kao i Milici Stojadinović Srpkinji, čiji se grob nalazi u Požarevcu.

„Istraživati živote tih žena je neverovatno iskustvo i čast“, ističe ona.

Istorijski zabavnik čitaju „od 7 do 107“

Iako se često smatra da mlađe generacije nisu dovoljno zainteresovane za istoriju, Aleksandra veruje da problem nije u nedostatku interesovanja, već u načinu predstavljanja.

„Interesovanje postoji, samo je potrebno pronaći način da se tim mlađim generacijama približite“, kaže ona.

Društvene mreže, dodaje, u tome mnogo pomažu, pa Istorijski zabavnik danas dolazi do različitih generacija.

„Volim da kažem da Istorijski zabavnik čitaju svi – od 7 do 107“, kaže Aleksandra.

Posebno joj znači što zna da se sadržaji Istorijskog zabavnika koriste i na časovima istorije u osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

„Ako izuzmemo to što znam da je Istorijski zabavnik prisutan u školama širom Srbije, za mene je najveća radost i potvrda da radim nešto važno kada mi se ljudi jave da ispričaju svoje lične priče i doprinesu radu Istorijskog zabavnika tako što podele neku fotografiju iz lične arhive ili priču iz porodične istorije. To, osim što za mene predstavlja čast, znači da Istorijski zabavnik uživa poverenje tih ljudi i da je ušao u njihova srca. Zato volim da verujem da radim nešto zaista važno,“ kaže ona.

Poverenje čitalaca najveća nagrada

Među reakcijama publike, Aleksandra posebno izdvaja one kada joj se ljudi jave sa ličnim pričama, fotografijama i dokumentima iz porodičnih arhiva.

„To znači da Istorijski zabavnik uživa poverenje kod tih ljudi i da je ušao u njihova srca“, kaže Bogdanović.

Upravo takvi trenuci su joj, kako ističe, najveća potvrda da njen rad ima smisla.

Ponovo u Požarevcu

Aleksandra podseća da je promocija prve knjige Istorijskog zabavnika već održana u Požarevcu, u požarevačkoj biblioteci, i ističe da bi se rado ponovo odazvala pozivu.

Najavljuje i da uskoro planira posetu Požarevcu kako bi obišla grob Milice Stojadinović Srpkinje, a o toj temi publika će uskoro moći da vidi i novi sadržaj na Istorijskom zabavniku.