Slučaj Seuta otkrio pukotine u EU u vezi sa migracionom politikom

Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije (EU) održali su hitan onlajn sastanak povodom nedavne migrantske krize u Španiji, a cilj je bio razvijanje akcionog plana za sprečavanje sličnih događaja u budućnosti.

Međutim, razgovori su se, kako se navodi, pokazali napetim i još jednom su otkrili duboke razlike između zemalja EU o migracionoj politici, prenosi BBC ruski servis.

Haotični priliv desetina hiljada ljudi iz Maroka u špansku severnoafričku enklavu Seutu prošle nedelje, postao je najozbiljnija migraciona kriza u španskoj istoriji i ozbiljno je uznemirila evropske vlade.

Španija procenjuje da se oko 69.500 migranata vratilo u Maroko, što je premašilo početne procene. U opštem haosu, udavilo se i više desetina ljudi, najmanje 80.

Prema podacima španske vlade od 3. avgusta, u Seuti je ostalo tek oko 2.500 ljudi koji su prešli iz Maroka.

U Seuti živi oko 83.600 ljudi, pa je u jednom trenutku broj stranaca iz Maroka bio gotovo 70 odsto ukupnog broja stanovnika španske enklave.

Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska, koji je učestvovao na onlajn sastanku, naišao je na oštar stav zagovornika strože imigracione politike.

U suštini, španska vlada se našla u sukobu sa nekim evropskim partnerima otkako su počeli da stižu prvi izveštaji iz Seute.

Španija je brzo reagovala kako bi vratila migrante u Maroko, a vlada premijera Pedra Sančeza nastavlja da ima liberalniji pristup migracijama od većine njenih evropskih partnera.

Italija ima najtvrdokorniji stav.

Premijerka Đorđa Meloni je više puta kritikovala imigracionu politiku Madrida, posebno njegovu inicijativu da legalizuje neke od nedokumenata migranata koji su već u Španiji.

Italija je bila prva koja je predložila isključivanje Španije iz Šengenskog prostora usred krize u Seuti.

Ovaj predlog su otvoreno podržale Danska i Finska.

Madrid je kategorički odbacio ovu mogućnost, navodeći da takva mera uopšte nije predviđena zakonom EU.

Prema rečima stručnjaka i predstavnika evropskih zemalja sa umerenijom migracionom politikom, situacija sa Španijom je produbila podelu unutar EU po ovom pitanju do te mere da sada deluje da je kompromis malo verovatan.

Šengenski sporazum ukida granične kontrole i sada obuhvata više od 450 miliona ljudi i 29 zemalja u Evropi.

Finska i Danska podržale su potez Italije, dok je češki premijer Andrej Babiš pozvao na privremenu suspenziju članstva Španije u Šengenu.

U odgovoru, Sančez je rekao da je „ozbiljno zabrinut“ zbog poteza nekih vlada država članica EU i istakao da Seuta nije deo Šengenskog prostora.

Dok je većina pokazala „podršku i solidarnost“, on je rekao da su druge evropske vlade odlučile da napadnu Španiju, „vođene predrasudama, lažnim vestima, neznanjem ili političkim interesom“.

Španija protiv svih?

Prošlog vikenda, Sančez je poslao ismo šefovima evropskih institucija, optužujući nekoliko zemalja EU za „sebičan pristup“ i pozivajući na hitne konsultacije kako bi se razvio „zajednički odgovor“ na migracionu krizu.

Nekoliko sati kasnije, 22 zemlje, predvođene Italijom, Danskom, Nemačkom i Mađarskom, poslale su njihova pisma, takođe zahtevajući hitne pregovore, ali sa drugačijim ciljem - da se postigne dalje zaoštravanje panevropske migracione politike.

Dan ranije, ambasadori EU održali su sopstvene konsultacije, posle kojih je španski predstavnik otvoreno izrazio „razočaranje zbog nedostatka podrške drugih vlada“.

Prema značajnom broju evropskih partnera Španije, kriza u Seuti mogla je biti uzrokovana postupcima španske vlade.

Nekoliko diplomata je novinarima reklo da su nedavne odluke Madrida o legalizaciji migranata mogle biti shvaćene kao signal da su vrata zemlje otvorena.

EU je poslednjih meseci već bila značajno pooštrila pravila o migraciji, a između ostalogi državama članicama je odobreno da odbijene tražioce azila šalju u posebne centre za povratak van EU.

Očekuje se da će Italija ponovo predložiti stvaranje takvih centara u afričkim zemljama, po uzoru na postojeći sporazum Rima i Tirane.

„Razumem frustraciju Španije zbog neuspeha njene migracione politike, ali naša je dužnost da zaštitimo granice Italije“, rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani u intervjuu za list „Korijere dela Sera“.

„Ono što se dogodilo u Seuti nije običan incident, to je pretnja celoj Evropskoj uniji.“

Do sada se samo Francuska otvoreno distancirala od inicijative 22 države, tvrdeći da se kriza u Seuti koristi u političke svrhe.

Zbog tvrdih stavova o migracionoj politici EU, ranije je Brisel oštro kritikovao doskorašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana.

Nekadašnja Orbanova vlada bila je poznata po snažnoj antimigrantskoj politici, a svojevremeno je uvela rigorozne mere na granicama Mađarske sa Srbijom i Hrvatskom, između ostalog i podigavši visoke ograde od bodljikave žice.

Krajem septembra 2023. godine, Orban je kritikovao tadašnji migracioni pakt EU, nazivajući ga 'propalim'.

Mađarska i Poljska tada nisu podržale predlog Brisela, protiveći se izmenama koje, između ostalog, predviđaju da prihvatanje migranata i izbeglica u zemljama EU bude obavezno, a ne dobrovoljno, kao ranije.

• Evropi preti 'nestanak': Trampova administracija
• Da li će EU otvarati centre za slanje migranata na Zapadnom Balkanu
• Sud protiv plana Italije o izmeštanju migranata u Albaniju

Pismo Ursule fon der Lajen Pedru Sančezu

Uoči sastanka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na „ujedinjenu akciju“ u pogledu bezbednosti granica

U pismu španskom premijeru Sančezu, Fon der Lajen je pohvalila njegovo „brzo rešavanje“ krize.

Ali je dodala: „Iz ovog incidenta je jasno da moramo da učinimo više kako bismo dodatno ojačali naše granice na kritičnim tačkama.“

U pismu španskom premijeru, Fon der Lajen je napisala da je „zaštita svih naših spoljnih granica zajednička evropska odgovornost“, pozivajući na „budno praćenje i upotrebu fizičkih prepreka gde je to potrebno“.

Video konferencija lidera zemalja EU prilika je da se izvuku „lekcije“ iz epizode ​​u Seuti, kaže Fon der Lajen, upozoravajući da izazovi ilegalne imigracije zahtevaju „zajednički evropski odgovor, jedinstvenu akciju i solidarnost“.

Pozvala je EU da „udvostruči napore“ u pet oblasti:

• sprečavanje ilegalnih migracija pre svega putem saradnje sa državama partnerima
• jačanje spoljnih granica
• primenu sistema ranog upozoravanja
• razbijanje mreža krijumčarenja i ohrabrivanje i jačanje povratka

Pogledajte video: Španska vlada tvrdi da se većina ljudi vratila iz Seute u Maroko

Nakon što je desetine hiljada ljudi prešlo iz Maroka u Seutu, španskoj teritoriji na afričkom kontinentu, Pedro Sančez je optužio krijumčare ljudi da iskorišćavaju odluku koju je nedavno doneo Vrhovni sud zemlje, a kojom je ograničeno pravo vlade da odmah deportuje ljude koji su stigli morem.

Ministar unutrašnjih poslova Španije Fernando Grande-Marlaska rekao je da se situacija skoro vratila u normalu i da je postavljena fizička prepreka kako bi sprečila ilegalne migracije preko vode.

Međutim na fotografijama agencija od 4. avgusta jasno se vidi da još ima migranata u Seuti.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Više od 40.000 ljudi se vratilo iz Seute u Maroko, Španija osudila reakcije pojedinih zemalja EU
• Zašto Seuta i Melilja pripadaju Španiji iako su u Africi
• Zašto je kriza u Seuti izazvala političku oluju i šta društvene mreže imaju s tim