Organizacije od MUP-a traže da prepozna digitalno nasilje nad ženama

Javna rasprava i izostavljanje digitalnog nasilja

Kako navode u zajedničkom saopštenju, iako je u toku javna rasprava o Predlogu programa, dokument ni ovog puta ne prepoznaje digitalno nasilje prema ženama na način koji odgovara ozbiljnosti problema.

Organizacije upozoravaju da izostavljanje ove teme iz strateškog dokumenta ima konkretne posledice, jer država bez njenog prepoznavanja ne planira posebne mere za sprečavanje takvog nasilja, ne prati njegove razmere niti razvija kapacitete institucija da na njega adekvatno odgovore.

Digitalno nasilje kao svakodnevna realnost

Podsećaju da je Srbija poslednjih godina svedočila brojnim slučajevima zloupotrebe intimnih fotografija i snimaka, organizovanom deljenju sadržaja bez pristanka žena, digitalnom proganjanju, uznemiravanju, pretnjama i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja u onlajn prostoru, ocenjujući da digitalno nasilje nije problem budućnosti, već svakodnevna realnost hiljada žena i devojčica.

Potreba za sistemskim odgovorom

U saopštenju se navodi da ženske organizacije godinama pružaju podršku ženama koje su preživele digitalno nasilje, dokumentuju njihove slučajeve i zagovaraju unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira. Ističu i da je, zahvaljujući zajedničkom radu organizacija civilnog društva, stručne javnosti i građana, pitanje zloupotrebe intimnih snimaka prvi put prepoznato u procesu izmena Krivičnog zakonika, ali ocenjuju da zaštita žena neće biti potpuna bez odgovarajućih javnih politika koje će pratiti primenu zakona.

Potpisnice saopštenja izražavaju zabrinutost što Predlog programa ne prepoznaje iskustva organizacija koje godinama rade sa žrtvama digitalnog nasilja, niti, kako navode, u dovoljnoj meri uvažava međunarodne standarde i preporuke koje obavezuju Srbiju da razvija sistemski odgovor na digitalne oblike nasilja prema ženama.

Predlozi organizacija

Zbog toga smatraju da novi Program treba da predvidi posebne mere koje se odnose na digitalno nasilje prema ženama i devojčicama, uključujući unapređenje evidencija, jačanje kapaciteta policije, tužilaštava i sudova, kontinuirane obuke za postupanje u ovim slučajevima, kao i uspostavljanje saradnje sa organizacijama koje pružaju podršku žrtvama i prate ovu oblast.

Organizacije poručuju da borba protiv visokotehnološkog kriminala ne može biti potpuna ukoliko iz nje izostane jedan od najrasprostranjenijih oblika nasilja u digitalnom prostoru. Ocenjuju da će, bez jasnog prepoznavanja digitalnog nasilja prema ženama i devojčicama u strateškim dokumentima države, ono ostati nedovoljno vidljivo u radu institucija, dok će žene nastaviti da same snose posledice nasilja kojem su izložene.

Poziv građanima i potpisnice

U saopštenju se navodi i da je pokrenuta inicijativa kako bi se građankama i građanima omogućilo da se uključe u javnu raspravu i zatraže izmene Predloga programa. Potpisnice ističu da javne politike koje se odnose na bezbednost treba da nastaju uz učešće organizacija koje godinama rade sa ženama koje su preživele nasilje i poznaju izazove sa kojima se suočavaju.

Saopštenje zaključuju porukom da je digitalni prostor javni prostor i da pravo žena na bezbednost mora važiti jednako i na ulici i na internetu.

Saopštenje su potpisali: Autonomni ženski centar, FemIn kolektiv, BeFem feministički centar, Žene za mir, Autonomni ženski front, Udruženje Romkinja Osvit, Trag fondacija, Nezavisni ženski centar Dimitrovgrad, SOS Telefon Vranje, Građanske inicijative, SOS Ženski centar Novi Sad, Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Ekofemina Niš, Ženski istraživački centar Niš, Evropski pokret u Srbiji, Viktimološko društvo Srbije – VDS, Okular, Udruženje Romkinje sa sela Pirot, Institut za istraživanje korupcije Kareja, Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS, Platforma za društveni razvoj i inovacije, Ženski centar Užice, Centar za integraciju mladih (CIM), Slavko Ćuruvija fondacija, Kolektiv Ženska solidarnost, Prijatelji dece Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, FemPlatz, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Mreža organizacija za decu Srbije i Udruženje žena Peščanik.