Jezero Gazivode na Kosovu: Šta se ruši na obali i zbog čega

Veštačko jezero između Srbije i Kosova unelo je novu buru u njihove već poljuljane odnose.

Samo što ovog puta nije voda jezera Gazivode, strateški važnog resursa, unela dodatnu pometnju, već objekti na obali kod Zubinog Potoka, jedne od četiri opštine na severu Kosova gde većinski žive Srbi.

Vlasti na Kosovu su 21. jula pokrenule rušenje, kako su tada saopštili, 11 kuća na imanju Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac", a Faruk Mujka, izvršni direktor kompanije, tvrdi da je reč o nezakonitim objektima na njihovom imanju.

Posle višegodišnjih paralelnih uprava nad hidrosistemom (srpskim i kosovskim) 2025. ga je preuzeo kosovski „Ibar Lepenac".

„Utvrdili smo kroz kompletnu arhivu da je proces eksproprijacije završen 1973. godine, uz svu potrebnu dokumentaciju. To je sto odsto imovina 'Ibar-Lepenca'“, rekao je Mujka.

Međutim, vlasnici objekata tvrde da im ili nisu dostavljena rešenja o rušenju ili su bili u toku sudski postupci.

Nije razjašnjen pravni osnov po kome se ruše objekti i zbunjujuće su informacije dosad objavljene, ocenjuje politički analitičar Ognjen Gogić.

„Nije poznato postoje li rešenja Ministarstva koja nalažu rušenje, a vlasnici objekata tvrde da je sudski postupak u toku, mada ni jedni, ni drugi nisu dovoljno jasni.

„Previše brzo se dešava, preko kolena, digla se prašina - građevinska, a onda se od šume ne vidi drvo", kaže Gogić za BBC na srpskom.

Imajući u vidu da vlasti u Prištini kontrolišu strateški važno jezero Gazovode i preduzeće „Ibar Lepenac", teško je reći da li tu postoji i neka politička pozadina, dodaje.

„Možda oni zaista uređuju priobalje u cilju zaštite životne sredine", kaže on.

Rušenje objekata na jezeru Gazivode je kritikovala Evropska unija (EU) pozivajući na hitnu obustavu, jer se ne poštuju „propisane pravne procedure".

Nije do kraja jasno da li su objekti građeni legalno ili ne, kao što nije poznato postoji li neko izvršno rešenje ili sudska odluka za rušenje, kaže analitičar Gogić.

„Problem je, kao što je rekla i EU, što se ovim podriva vladavina prava, deluje da nije sproveden postupak, nisu iskorišćena sva pravna sredstva.

„Način na koji se postupa prema objektima je upitan, kao što je i postojanje objekata upitno - niti je postojala, niti postoji vladavina prava na Kosovu“, kaže Gogić.

Rušenje objekata izgrađenih bez dozvole na javnoj imovini na Ujmanu (Gazivode) se nastavlja, poručila je Fitore Pacoli, ministarka životne sredine, na društvenim mrežama 30. jula.

„Ova akcija će se nastaviti bez kompromisa i proširiće se na druge delove Kosova, kako bi se zaštitila javna imovina i obezbedilo sprovođenje zakona", dodajući da je porušeno 17 objekata.

Vlada Aljbina Kurtija još jednom pokazuje „nepoštovanje vladavine prava i prava kosovskih Srba", napisao je Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, na društvenoj mreži Iks.

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. što Srbija ne priznaje.

'Protivzakonita rušenja' i kritike

Tandrčenje bagera i rušenje na obali jezera počelo je 21. jula.

Faruk Mujka, izvršni direktor kompanije „Ibar-Lepenac" tvrdi da je 3. jula upućen zahtev da se objekti napuste, ali da se to nije dogodilo.

Zbog toga je Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, počeo da ih ruši.

„Vraćamo našu imovinu.

„Ruši se 11 kuća nezakonito izgrađenih na imanju preduzeća, a prema informacijama koje smo prikupili, sve osim jedne, nikle su tokom 2019. i 2020. godine", rekao je 21. jula za Radio Slobodnu Evropu (RSE).

Veton Eljšani, zamenik direktora policije za sever Kosova potvrdio je da pružaju podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u sprovođenju odluke.

U međuvremenu su rušenje osudile i neke strane ambasade u Prištini.

„Duboko smo zabrinuti zbog rušenja kuća na Gazivodama.

„Pozivamo da se ovakve aktivnosti odmah obustave i da se obezbede transparentnost i zakonita rešenja", poručili su iz Ambasade Nemačke na Kosovu.

Uprkos kritikama, u prisustvu policijskih službenika ali i pripadnika međunarodnih misija EULEKS-a i KFOR-a, srušen je krajem jula i motel „Jezero“, čiji vlasnik trdi da je sudski postupak u toku.

Nekoliko nevladinih organizacija obratilo se tamošnjem tužilaštvu, da, kako su naveli, ispita protivustavne i protivzakonite aktivnosti na jezeru Gazivode.

U zajedničkom saopštenju apelovali su da se pokrene „krivičnopravni postupak u skladu sa zakonom".

Pogledajte video o novom mostu na reci Ibar

Šta su Gazivode i zašto su važne?

Akumulaciono jezero na severozapadu Kosova, nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem 1970-ih godina prošlog veka.

Dužina jezera je oko 24 kilometra, najširi deo oko 1,3 kilometar, a dubina je 107 metara.

Gazivode se prostiru na površini od oko 12 kvadratnih kilometara - nešto više od devet je u opštini Zubin Potok na Kosovu, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji.

Obalama ima pristup i teritorija grada Novog Pazara.

Brana Gazivode kojom je pregrađeno jezero jedna je od najvećih zemljanih brana u Evropi.

Jezero je glavni izvor vode gradovima poput Severne Mitrovice i Gračanice, ali i Prištine i Vučitrna.

„Jezero je najvažniji vodeni resurs na Kosovu.

„Predstavlja 69 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu. Poređenja radi, Radonić - najveće veštačko jezero na jugu Kosova - sadrži samo 20 procenata", rekao je ranije Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje za BBC.

U međunarodnom izveštaju iz 2007. godine ocenjeno je da će, ako srpsko rukovodstvo zatvori vodovodne cevi Gazivoda, Kosovo imati električne energije za snabdevanje samo ključnih institucija, poput bolnica, dodao je Gaši.

Voda iz jezera hladi turbine elektrane „Obilić", koje bez njega ne bi radile, a reguliše i snabdevanje Kosova strujom.

Krajem novembra 2024. došlo je do eksplozije na kanalu kod Zubinog Potoka koja šalje vodu do dve glavne elektrane na Kosovu.

Oštećenje kanala ugrozilo je tada snabdevanje strujom, pijaćom vodom i grejanje.

„Napadom na kanal kod Zubinog Potoka, Srbija je pokušala da ostavi građane Kosova bez vode, struje, grejanja i bez komunikacije", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti, ali nije pružio dokaze.

Beograd je te optužbe negirao.

Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo je trojicu Srba za postavljanje eksploziva, a sudski postupak je u toku.

• Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici
• „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime
• Kosovski politički meč bez kraja: Može li Kurti ostati premijer

Međuzavisnost

Uprkos mnogim tenzijama od sukoba 1999, hidrosistem Ibar-Lepenac radi bez prekida zbog međuzavisnosti, ukazao je Gaši.

„Dok je voda Gazivoda u Zubinom Potoku, u kome većinski žive Srbi, fabrika za preradu vode je u južnoj Mitrovici, gde žive Albanci.

„Beograd je insistirao da se o vlasništvu i upravljanju Gazivodama pregovara u briselskom dijalogu, ali Priština i dalje to odbija, tvrdeći da ne pregovara o imovini sa drugim zemljama", izjavio je Gaši.

Dijalog Beograda i Prištine je godinama u zastoju.

Srbija ne može i neće da odustane od nečega, kao taj hidrosistem, strateški važnog za opstanak Srba na severu Kosova, govorio je 2016. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, a tada premijer.

„Za nas je jezero Gazivode i hidroenergetski potencijal od velikog značaja.

„Vodne potencijale i kapacitete najvećim delom koriste Albanci za termoelektranu Obilić i za stanovništvo“, naglasio je tada.

Ukazao je da je svojevremeno u Briselu govorio „pričajte šta hoćete, ali Gazivode ne dam“.

Gazivode su se našle među stavkama Vašingtonskog sporazuma koje su Beograd i Priština potpisale 4. septembra 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Sporazumom je predviđeno da će se sprovesti studija sa američkim Ministarstvom energetike o deljenju jezera kao izvora energije i vode.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Nastavlja se istraga na Kosovu u vezi sa eksplozijom na kanalu za vodu
• Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
• Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima
• Severna Mitrovica posle izbora: Život između čekića i nakovnja