Tropski talas usijao Balkan i Evropu: Kako da se zaštitite

Toplotni talas zahvatio je Srbiju, Balkan i neke zemlje Evrope, izazivajući veću potrošnju struje, karakterističnu za hladne zimske dane, ali ugrožava i rod poljoprivrednih kultura.

Energetski sistemi Srbije i nekih zemalja regiona su na ivici izdržljivosti, pre svega zbog rekordno niskog vodostaja Dunava.

Toplotni talas u Srbiji i na Balkanu počeo je poslednjih dana jula, a njegov vrhunac se očekuje između 5. i 8. avgusta, sa prognoziranim temperaturama od 40 stepeni Celzijusa, ponegde i višim.

U nekim mestima u Bosni i Hercegovini za naredne dane predviđaju se temperature i do 43 stepena, zbog čega je izdato narandžasto upozorenje.

Prema prognozi Hidrometeorloškog zavoda Srbije, posle vrhunca talasa očekuje se manje zahlađenje, pad temperature za nekoliko stepeni, a onda sledi novi toplotni talas.

Sa izmerenih 28 stepeni, Beograd je u 7 sati 3. avgusta bio najtopliji grad u Srbiji, dok je najsvežije bilo u Sjenici gde je izmereno 9 stepeni.

U nekim delovima Srbije, poput Bačke i Banata na severu, i Pomoravlja, na snazi je crveni meteoalarm, što znači da je vreme izuzetno opasno.

Stručnjaci savetuju da se ne izlazi napolje od 10 do 17 sati, da se uzima mnogo tečnosti i da se jedu lagani obroci.

Čuvajte se UV zračenja

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, indeks UV zračenja tokom celog dana 3. avgusta biće vrlo visok.

Na Zlatiboru, u Dimitrovgradu i Vranju očekuje se najjači indeks.

Tokom celog dana neophodna je odgovarajuća zaštita od sunca, upozoravaju stručnjaci.

• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• 'Užareni beton i tropske noći': Beogradska ostrva toplote
• Evropljani se okreću kineskim klima uređajima u jeku vrućina - i hvale ih

Saveti Crvenog krsta Srbije

Preporuke Crvenog krsta Srbije su da se izbegava izlazak i boravak na suncu u najtoplijem delu dana, kao i da se pije mnogo tečnosti, da se nosi lagana odeću i da se redovno provetravaju prostorije.

Preporuka je da se deca i kućni ljubimci ne ostavljaju u zatvorenim prostorijama i automobilima, što se ponekad dešava.

Tokom vrelog talasa, posebno od 10 do 17 sati, stariji ne bi trebalo da se izlažu suncu, što se naročito odnosi na hronične, srčani bolesnike i oboleli od dijabetesa.

Ako starija osoba mora da izađe iz kuće preporuka je da to uradi u jutarnjim ili večernim časovima.

Prilikom izlaska starija osoba nužno mora da zašti glavu šeširom, maramom ili kapom.

Preporučuje se uzimanje do dve litra vode dnevno, odnosno osam čaša negazirane vode).

Crveni krst preporučuje da se izbegava izuzetno hladna tečnost, jer može da izazove grčeve.

Treba uzimati i sezonsko voće i povrće.

Hladna jela, voće i salate održavaju hidriranost organizma, a ujedno ne zahtevaju da se uključi rerna ili šporet.

Savetuje se više manjih obroka dnevno i izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih, začinjenih i slanih jela.

• Kako da se naspavate kad je vruće
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
• Kako da bezbedno koristite klima uređaj

Ugroženi kukuruz i soja

Iako se prognozirao odličan rod kukuruza i soje, zbog sušnog perioda i velikih vrućina, ove dve ratarske kulture su ugrožene.

Goran Dimitrijević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže da se zbog suše očekuje bitno manje kukuruza od očekivanog.

Ali, nije ugrožen samo kukuruz.

„Iz sušnog jula, imali smo tek 15 do 20 litara kiše, ušli u toplotni talas... mislim da će do kraja talasa uginuti i kukuriuz i soja i šećerna repa.

„Evo, pogledajte kukuruz, svakim danom gubi po dva lista, suši se, sad smo došli u stadijum da je kukuruz suv bukvalno do klipa", rekao je poljoprivrednik iz vojvođanskog Kisača za Njuzmaks Balkan.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je suša ostavila posledice na neke prolećne ratarske kulture, ali smatra i da će ovogodišnja poljoprivredna sezona, uprkos visokim temperaturama, biti uspešnija nego prošla.

I Evropa na udaru vrućina

Letnja vrelina je već zabeležena u Evropi, a zbog rekordnih temperatura bilo je i smrtnih slučajeva.

Najviše je ovog leta zabeleženo u Francuskoj - više od 2.000 smrtnih slučajeva, kao i u Belgiji - 1.222 preminulih, što je 39 odsto više nego obično.

Španija i Francuska se danima bore protiv vatrene stihije zbog čega je bilo evakuisano više od 300.000 ljudi.

U obe zemlje vatra je uništila desetine hiljada hektara, a stotine kuća su izgorele.

Dok se Pariz i Madrid bore sa gašenjem vatre, Mađarska je uvela vanredne mere zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom, usled niskog nivoa Dunava u ovoj evropskoj državi.

Pogledajte video o vrućinama i kada je sunce pretnja:

Kad je ekstremno vruće i kako da se zaštitite?

Ako je pet dana u nizu toplo - veoma ili ekstremno ulazi se u toplotni talas, prema kriterijumima RHMZ-a.

Ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 36,5 stepeni Celzijusa, bilo da smo u snežnoj oluji ili usred vrelog letnjeg dana.

To je temperatura na kojoj su tela navikla da funkcionišu, ali tokom velikih vrućina može doći do iscrpljenosti ili toplotnog udara.

Toplotna iscrpljenost uglavnom nije ozbiljna sve dok možete da se ohladite, ali udar jeste hitno stanje koje zahteva medicinski tretman.

Određene grupe, poput starijih ljudi, dece i onih sa hroničnim bolestima, kao i oni koji rade na otvorenom, u većem su riziku.

RHMZ upozorava da u gusto izgrađenim delovima grada, beton i asfalt upijaju ogromnu količinu toplote i da je zbog toga u saobraćajnim gužvama i betonskim zonama toplotni pritisak još jači.

To direktno ugrožava zdravlje osetljivih kategorija.

Toplotna iscrpljenost može da se pretvori u udar, što znači da telo ne može više da reguliše temperaturu i da ona raste.

Lekari uvek preporučuju da se, ako ste na otvorenom, pijete dovoljno vode, nadoknadite so koja se gubi znojenjem i češće se osvežavate i umivate.

Ako posumnjate da imate toplotni udar, pozovite Hitnu pomoć - za Srbiju, Severnu Makedoniju i Hrvatsku 194, Bosna i Hercegovina 124, Crnu Goru 129 i Albaniju 127.

Hitne službe možete da kontaktirate i preko jedinstvenog evropskog broja za hitne situacije 11.

Ne zaboravite i na kućne ljubimce i druge životinje - i njima je toplo.

Kako da im pomognete, pročitajte u posebnom tekstu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Toplotni udar i iscrpljenost: Kako da pomognete
• Kada ljudskom telu postaje previše toplo
• Kako ekstremne vrućine 'tope' naš DNK i ubrzavaju starenje
• Pet saveta za roditelje kako da s bebama i malom decom podnesu vrućine
• Klima uređaji: Šta treba da znate tokom letnjih vrućina