Tropski talas na Balkanu ne popušta: Kako da se zaštitite

Nekoliko dana predaha, dovoljnih tek da donekle dođemo sebi, pa onda nova borba sa toplotnim talasom.

Republički hidrometeorološki zavod u Srbiji upalio je 20. avgusta crveni alarm upozoravajući na visoke temperature koji bi mogle da idu i do 42 stepena Celzijusa.

Očekuju se i tropske noći sa najnižom temperaturom od 22 do 24 stepena.

Lekari savetuju da se ne izlazi napolje od 10 do 17 sati, da se uzima mnogo tečnosti i da se jedu lagani obroci.

Od početka sledeće nedelje, trebalo bi očekivati manji pad temperature i promenljivo oblačno vreme, mestimično sa kišom, lokalnim pljuskovima i grmljavinom, prognoziraju meteorolozi.

Novi toplotni talas komplikuje borbu sa požarima širom Balkana.

U Deliblatskoj peščari, na oko 70 kilometara severno od Beograda, vatrogasci se više od dve nedelje bore sa požarima, a uslovi za gašenje sada su dodatno pogoršani zbog južnog i jugozapadnog vetra.

U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u toku je gašenje više desetina požara na otvorenom.

Energetski sistemi Srbije i nekih zemalja regiona su i dalje na ivici izdržljivosti, pre svega zbog rekordno niskog vodostaja Dunava.

Uzrok velikih vrućina na Balkanu i širem regionu je toplotna kupola povezana sa atmosferskim obrascem poznatim kao Omega blok, piše meteorološki servis Severe Weather Europe.

Iz severne Afrike i dalje pristiže izuzetno topla i suva vazdušna masa koja podiže temperaturna odstupanja u višim slojevima atmosfere na ekstremne nivoe iznad severne Italije, Mađarske, Austrije, Hrvatske, Srbije i drugih zemalja na Balkanu, piše isti sajt.

• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• 'Užareni beton i tropske noći': Beogradska ostrva toplote
• Evropljani se okreću kineskim klima uređajima u jeku vrućina - i hvale ih

Saveti Crvenog krsta Srbije

Preporuke Crvenog krsta Srbije su da se izbegava izlazak i boravak na suncu u najtoplijem delu dana, kao i da se pije mnogo tečnosti, da se nosi lagana odeća i da se redovno provetravaju prostorije.

Preporuka je da se deca i kućni ljubimci ne ostavljaju u zatvorenim prostorijama i automobilima, što se ponekad dešava.

Tokom vrelog talasa, posebno od 10 do 17 sati, stariji ne bi trebalo da se izlažu suncu, što se naročito odnosi na hronične, srčane bolesnike i obolele od dijabetesa.

Ako je neophodno da izađu iz kuće, preporuka je da to urade u jutarnjim ili večernim časovima.

Ako izlaze napolje, stariji treba da zaštite glavu šeširom, maramom ili kapom.

Preporučuje se uzimanje do dve litra vode dnevno, odnosno osam čaša negazirane vode.

Crveni krst preporučuje da se izbegava izuzetno hladna tečnost, jer može da izazove grčeve.

Treba uzimati i sezonsko voće i povrće.

Hladna jela, voće i salate održavaju hidriranost organizma, a ujedno ne zahtevaju da se uključi rerna ili šporet.

Savetuje se više manjih obroka dnevno i izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih, začinjenih i slanih jela.

• Kako da se naspavate kad je vruće
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
• Kako da bezbedno koristite klima uređaj

Kad je ekstremno vruće i kako da se zaštitite?

Ako je pet dana u nizu toplo - veoma ili ekstremno ulazi se u toplotni talas, prema kriterijumima RHMZ-a.

Ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 36,5 stepeni Celzijusa, bilo da smo u snežnoj oluji ili usred vrelog letnjeg dana.

To je temperatura na kojoj su tela navikla da funkcionišu, ali tokom velikih vrućina može doći do iscrpljenosti ili toplotnog udara.

Toplotna iscrpljenost uglavnom nije ozbiljna sve dok možete da se ohladite, ali udar jeste hitno stanje koje zahteva medicinski tretman.

Određene grupe, stariji, deca i hronični bolesnici, kao i oni koji rade na otvorenom, u većem su riziku.

RHMZ upozorava da u gusto izgrađenim delovima grada, beton i asfalt upijaju ogromnu količinu toplote i da je zbog toga u saobraćajnim gužvama i betonskim zonama toplotni pritisak još jači.

To direktno ugrožava zdravlje osetljivih kategorija.

Toplotna iscrpljenost može da se pretvori u udar, što znači da telo ne može više da reguliše temperaturu i da ona raste.

Lekari uvek preporučuju da, ako ste na otvorenom, pijete dovoljno vode, nadoknadite so koja se gubi znojenjem i češće se osvežavate i umivate.

Pogledajte video o vrućinama i kada je sunce pretnja:

Ako posumnjate da imate toplotni udar, pozovite Hitnu pomoć - za Srbiju, Severnu Makedoniju i Hrvatsku 194, Bosna i Hercegovina 124, Crnu Goru 129 i Albaniju 127.

Hitne službe imaju i jedinstveni evropski broj za hitne situacije 11.

Ne zaboravite i na kućne ljubimce i druge životinje - i njima je toplo.

Kako da im pomognete, pročitajte u posebnom tekstu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Toplotni udar i iscrpljenost: Kako da pomognete
• Kada ljudskom telu postaje previše toplo
• Kako ekstremne vrućine 'tope' naš DNK i ubrzavaju starenje
• Pet saveta za roditelje kako da s bebama i malom decom podnesu vrućine
• Klima uređaji: Šta treba da znate tokom letnjih vrućina