Dunav i Rajna nikad plići, jesu li restrikcije struje u Srbiji neminovnost

Iz dana u dan, Dunav, druga najveća evropska reka, u rekordnom je opadanju, a pridružila mu se i Rajna.

Prizori Dunava na pojedinim delovima toka, od Nemačke do Crnog mora, izgledaju zastrašujuće.

Kod Bezdana, na ulazu Dunava iz Hrvatske u Srbiju, 4. avgusta zabeležen je rekordan minimum od minus 167 centimetara, a na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda prognozira se da će Dunav u sredu, 5. avgusta pasti na čak -170 centimetara.

Do sada je najniži zabeleženi nivo Dunava bio 1909. godine -143 centimetra.

Najviši nivo Dunava u istoriji bio je oko 850 centimetara, što znači da je jedna od najvećih evropskih reka sada niža za čak devet metara.

Nizak vodostaj Dunava izaziva mnogo problema, hidrolozi najavljuju restrikcije vode u narednom periodu, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi za RTS da „u ovom trenutku nema opasnosti od nestašice struje", ali kaže da je situacija veoma složena i da je teško prognozirati razvoj događaja u narednim danima.

Đuro Macut, predsednik Vlade Srbije, za trenutnu sutuaciju kaže da „nije naivna, ali ni zabrinjavajuća" i apeluje da se u narednim danima racionalnije troše struja i voda.

'Biće restrikcija struje na zimu, sigurno': ekonomski stručnjak

Za razliku od srpskih zvaničnika, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je Fonetu da Srbiju očekuju ozbiljni problemi u elektroenergetskom sistemu i snabdevanju i da slede restrikcije struje.

„Apsolutno je sigurno da će biti restrikcija. Postoji nestabilnost u snabdevanju, sa ispadima u pojedinim mesnim zajednicama, pa čak i delovima gradova.

„Očekujem da će takvih problema biti sve više, a tokom zime i restrikcija, bez obzira da li će biti zvanično objavljene", rekao je Zdravković.

On je ocenio da je stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) posledica dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja i neblagovremenih odluka.

Zdravković kaže i da nepovoljne klimatske prilike i nizak vodostaj Dunava nisu jedini uzrok problema.

„Hidroelektrane rade sa minimalnim kapacitetom zbog niskog vodostaja, što je objektivna okolnost.

„Međutim, skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji oslanja se na ugalj. Zato se postavlja pitanje zašto nema dovoljno uglja i zašto revitalizacija rudarskih kopova nije sprovedena kada je trebalo", rekao je Zdravković.

Smatra da domaća proizvodnja neće biti dovoljna za potrebe Srbije, zbog čega očekuje nastavak velikog uvoza električne energije i pritisak na rast cena.

„Struja će morati da poskupi, kako bi se pokrili troškovi.

„Da li će država političkom odlukom rešiti da poskupljenje za građane ipak odloži, ne mogu da procenim, ali problem proizvodnje time neće biti rešen", rekao je Zdravković.

Pogledajte mapu vodostaja Dunava i drugih reka u Srbiji

Nedostatak padavina izazvao sušu

Iako je i ranije bilo sušnih sezona, ove godine Dunav je probio sve negativn e rekorde.

„To je posledica nedostatka snega na Alpima u kombinaciji sa manjkom kiše.

„U januaru i početkom februara, snega je bilo iznad proseka, ali su temperature vazduha bile visoke i on se brzo otopio“, kaže Jelena Jerinić, hidrološkinja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za BBC na srpskom.

Pročitajte OVDE ceo tekst zašto je Dunav baš ove godine toliko nizak.

Pogledajte video: Kako rekordno nizak vodostaj Dunava utiče na mene

Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi moglo da bude još većih problema i mogućih restrikcija vode.

„Naši klimatolozi, koji su upravo uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra.

„Temperatura će biti iznad prosečnih vrednosti, biće i deficit padavina tako da očekujem da ćemo, osim na Dunavu koji je sad već u vrlo lošoj situaciji, za nekih 10 dana na našim rekama, Zapadnoj, Južnoj i Velikoj Moravi, sa pritokama, polako ulaziti u takozvani biološki minimum", rekao je ranije hidrolog Dejan Vladiković.

Hoće li biti vode za hidroelektranu Đerdap?

Dotok vode u hidroelektrani Đerdap, najvažnije za proizvodnju struje u Srbiji, na istorijskom je minimumu.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) kažu da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.

Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, u EPS-u trenutnu situaciju opisuju kao izuzetno hidrološki tešku.

Ipak, direktor u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković kaže za Radio Beograd da se struja proizvodi bez prekida i da „energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku neće biti ugrožena".

Na raznim mestima sliva Dunava iz vode izranjaju ostaci ranije potonulih brodova i razno oružje, poput neeksplodiranih ručnih bombi, javila je Radio-televizija Vojvodine.

Tri broda su se nasukala kod Luke Bogojevo, a jedan kod Bezdana, saopštilo je 3. avgusta Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Njihove posade bezbedne, zbrinute i snabdevene osnovnim životnim namirnicama.

Šta je sve izniklo iz Dunava pročitajte u posebnom tekstu.

Problemi u celom slivu Dunava

Ugrožen je i rad jedine dve nuklearne elektrane u Mađarskoj i u Rumuniji jer nema dovoljno vode za hlađenje reaktora.

U Mađarskoj strahuju od moguće energetske krize.

Peter Mađar, premijer Mađarske, kaže da je ta zemlja bila nekoliko milimetara udaljena od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane Pakš 4. avgusta, ali da je Dunav porastao za centimetar, pa poslednja turbina i dalje radi.

Ta nuklearna elektrana iz sovjetskog doba proizvodi više od polovine struje u Mađarskoj.

U Rumuniji pokušavaju da kontrolisanim eksplozijama preusmere tok Dunava na nuklearnoj elektrani Čenovode.

U obe zemlje apeluju na velike potrošače da značajno smanje potrošnju struje.

I Rajna 'presušila'

Vodostaj reke Rajne pao je na rekordno nizak nivo na nekoliko lokacija u Nemačkoj i Holandiji.

U Kelnu na zapadu Nemačke i Lobitu, mestu gde Rajna prelazi iz Nemačke u Holandiju, izmereni su vodostaji niži nego ikada ranije od kada se vodi evidencije.

Prema podacima EU, uslovi suše ostali su nepromenjeni i kritični u većem delu Evrope, dok su se sredinom jula pogoršali u centralno-zapadnim delovima kontinenta.

Rajna, koja izvire u švajcarskim Alpima i uliva se u Severno more, jedan je od najprometnijih plovnih puteva u Evropi.

Pad vodostaja izazvao je zabrinutost zbog privrednih posledica zbog neophodnog ograničavanja plovidbe i prevoza robe.

Kanalu Dunav-Tisa-Dunav preti presušivanje: direktor 'Voda Vojvodine'

Vodoprivredni sistem suočava se sa jednom od najtežih hidroloških situacija u poslednjih više od jednog veka, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, prenosi portal 021.

Tokom obilaska crpne stanice Bezdan na Dunavu, Glamočić je rekao da se Dunav spustio ispod nivoa za koji su postojeći kapaciteti crpne stanice prvobitno projektovani i da su neophodne hitne mere.

Ta crpna stanica, koja puni severni deo Bačke, prestala je da radi 29. jula, dok stanica Bogojevo, koja snabdeva južni deo ovog dela pokrajine, još zahvata vodu i ima rezervu od oko 20 centimetara, kažu iz Javnog preduzeća Vode Vojvodine.

Privremeno je prekinut rad i crpne stanice Grocka, u beogradskom prigradskom naselju.

Ugroženi plovidba i prevoz nafte

Izuzetno nizak vodostaj ugrozio je plovidbu teretnih brodova.

„Dunavom trenutno plove brodovi sa svega 25 do 30 posto kapaciteta, što je za brodare katastrofa.

„Na ovako niskim vodostajima mogu da plove samohodni brodovi, dok potiskivači zbog gaza od dva metra ne mogu da prođu", kaže Branko Savić iz firme Yuagent Bezdan za Radio-televiziju Vojvodine.

Za teretna plovila podjednako su opasna i peščana i kamenita dna reke.

„Kod peščanog dna problem je pomeranje peska i pojava sprudova unutar plovnog puta i same promene plovnog puta.

„Ako je dno kameno nema toliko pomeranja, ali je opasnost mnogo veća, jer prilikom nasukavanja cepa se dno i buši brod", kaže Savić.

Vodostaj Dunava mogle bi da poprave značajnije kiše u Alpima, ali Savić ne očekuje da će se u narednih mesec dana situacija bitnije poboljšati.

Kupanje u Dunavu da, ali obavezno tuširanje

Zbog niskog nivoa Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, kažu iz lokalnog Gradskog zelenila.

Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima, kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju kada izađu iz reke, prenosi Radio 021.

'Izbegavajte ribu iz Dunava': lekari

Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta za javno zdravlje Novog Sada preporučuju da se u toku ovog perioda izbegava konzumiranje rečnih riba.

„Ribe tokom života mogu da akumuliraju različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane.

„Termička obrada može da smanji mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja u tkivu ribe", upozoravaju iz Instituta, citira Radio 021.

Pogledajte video iz avgustva 2022. godine kada je vodostaj Dunava i Save u Beogradu takođe bio izuzetno nizak

Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", rekla je ranije Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, za BBC na srpskom.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

Pogledajte video: Profesor hemije koji je preplivao čitav tok Dunava

Dunav, druga najduža evropska reka

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Ukupna dužina Dunava je 2.857 kilometara, a kroz Srbiju reka se proteže na 587 kilometara.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah - što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Pogledajte fotografije Dunava u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Vodostaj Dunava i drugih reka u Srbiji: mapa
• Šta nam je Dunav sve otkrio niskim vodostajem
• Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine
• Nemački ratni brodovi i nove plaže „nikli“ na Dunavu zbog niskog nivoa vode
• Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'
• „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka