Novi zakon o komasaciji: Šta čeka vlasnike zemljišta i šta se menja u postupku

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, kojim bi postupak ukrupnjavanja parcela prvi put bio uređen posebnim zakonom. Cilj je da se ubrzaju postupci, poveća pravna sigurnost učesnika i unapredi koordinacija nadležnih institucija.

Kako piše Agro News, javna rasprava o nacrtu traje do 30. jula, a predstavnici državnih organa, stručne javnosti, udruženja, privrede i svi zainteresovani mogu da dostave primedbe, predloge i sugestije Ministarstvu.

Komasacija, osim ukrupnjavanja usitnjenih i nepravilno oblikovanih parcela, obuhvatala bi i izgradnju i rekonstrukciju poljskih puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje poljozaštitnih pojaseva, sprovođenje protiverozionih mera i vraćanje zapuštenog poljoprivrednog zemljišta u proizvodnju.

Postupak bi mogao da se sprovodi na poljoprivrednom, šumskom i vodnom zemljištu izvan građevinskog područja, sa ciljem da vlasnici dobiju pravilnije oblikovane parcele, sa boljim pristupom i na manjem broju lokacija.

Za pokretanje komasacije potrebna saglasnost 51 odsto vlasnika

Prema nacrtu, postupak bi mogao da bude pokrenut na predlog zainteresovanog lica, ali uz overene izjave o saglasnosti najmanje 51 odsto vlasnika zemljišta na području koje bi bilo obuhvaćeno komasacijom.

Lokalna samouprava mogla bi da započne pripremu programa samo ako je za to obezbedila sredstva u budžetu. Tokom pripreme bila bi obavezna javna rasprava, konsultacije sa nadležnim institucijama i javni uvid u dokumentaciju.

Konačnu odluku o sprovođenju komasacije donosilo bi Ministarstvo poljoprivrede, nakon pribavljenog mišljenja Republičkog geodetskog zavoda i drugih nadležnih organa.

Zabrana gradnje do završetka postupka

Od objavljivanja odluke o sprovođenju komasacije na obuhvaćenom području važila bi zabrana izgradnje novih objekata, osim u okviru postojećeg ekonomskog dvorišta. Zabranjeno bi bilo i podizanje novih zasada, šuma i druge poljoprivredne infrastrukture, kao i donošenje prostornih planova koji se odnose na to područje.

Republički geodetski zavod upisivao bi zabeležbu komasacije u katastar, dok bi sudovi, javni beležnici i drugi organi bili u obavezi da komisiji dostavljaju podatke o promenama vlasništva.

Za kršenje propisanih zabrana predviđene su novčane kazne od 50.000 do 1,5 miliona dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o fizičkom licu, preduzetniku ili pravnom licu.

Rok za završetak postupka – najviše 36 meseci

Jedna od najvažnijih novina jeste uvođenje rokova.

Prema nacrtu, od upisa zabeležbe komasacije u katastar do donošenja rešenja o raspodeli zemljišta ne bi smelo da prođe više od 36 meseci, dok bi utvrđivanje faktičkog stanja na terenu moralo da bude završeno u roku od 15 meseci.

Ako postupak ne započne u roku od tri godine od donošenja odluke o komasaciji ili se utvrde značajna odstupanja u granicama komasacionog područja, Ministarstvo bi moglo da obustavi postupak.

Za svako područje formirala bi se posebna komisija sastavljena od pravnika, geodeta, stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i predstavnika učesnika komasacije.

Kako će se određivati vrednost zemljišta

Vrednost zemljišta procenjivala bi se na osnovu proizvodne sposobnosti, plodnosti, položaja, pristupa parceli, mogućnosti navodnjavanja i odvodnjavanja, konfiguracije terena, načina korišćenja, tržišne vrednosti i klimatskih uslova.

Posebno bi se procenjivala poljoprivredna infrastruktura, poput višegodišnjih zasada, plastenika, staklenika, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje, ribnjaka i pčelinjaka.

Zemljište na kojem se nalaze objekti, aktivna infrastruktura ili šume, po pravilu, ne bi ulazilo u komasacionu masu.

Vlasnici bi dobijali zemljište iste vrednosti

Osnovni princip ostaje da svaki vlasnik dobije zemljište koje po vrednosti odgovara onome koje je uneo u komasaciju, uz srazmerno umanjenje za površine namenjene zajedničkim potrebama.

Novo zemljište trebalo bi, po mogućnosti, da bude iste kulture, približno jednako udaljeno od naselja i na mestu gde se nalazio najveći deo prethodnog poseda.

Vrednost dodeljenog zemljišta ne bi smela da odstupa više od 10 odsto, dok razlika u površini ne bi mogla da bude veća od 20 odsto.

Ako vlasnik dobije zemljište veće vrednosti, razliku bi doplatio, a ukoliko dobije zemljište manje vrednosti, razlika bi mu bila isplaćena.

Prigovor u roku od 15 dana i digitalni informacioni sistem

Predlog raspodele zemljišta bio bi javno objavljen na portalu Geosrbija, internet stranici Uprave za poljoprivredno zemljište, kao i na sajtu lokalne samouprave.

Učesnici bi mogli da podnesu prigovor u roku od 15 dana, a o njemu bi moralo da bude odlučeno u narednih 15 dana.

Nacrt predviđa i uspostavljanje Informacionog sistema o komasaciji (ISOK), koji bi omogućio digitalno praćenje svih faza postupka, razmenu podataka između institucija i javni uvid u planove, procene i raspodelu zemljišta.

Ministarstvo: Reforma važna i za evropske integracije

Na okruglom stolu održanom u Palati Srbija, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević ocenio je da komasacija nije samo ukrupnjavanje parcela, već sveobuhvatan proces uređenja prostora koji treba da omogući racionalnije korišćenje zemljišta, razvoj poljoprivredne infrastrukture i unapređenje života u ruralnim sredinama.

On je istakao da su usitnjeni posedi jedan od najvećih problema srpske poljoprivrede i da novi zakon donosi jasnije nadležnosti, preciznije rokove i veću zaštitu prava učesnika.

Posebno je naglašena važnost uspostavljanja informacionog sistema ISOK, koji bi omogućio veću transparentnost i efikasnije vođenje postupaka.

U Ministarstvu navode i da donošenje ovog zakona predstavlja jednu od reformi predviđenih Reformskom agendom Srbije u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković ocenio je da su predložena rešenja jasna, kvalitetna i primenljiva u praksi, dok su učesnici okruglog stola većinski podržali donošenje novog zakona.

Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, novi Zakon o komasaciji primenjivaće se od 1. jula 2027. godine, dok će postupci koji su već započeti biti završeni prema propisima koji su važili u vreme njihovog pokretanja.