Rušenje mosta u Đenovi: Zatvorske kazne za italijanske zvaničnike

Italijanski sud je u četvrtak prvostepeno osudio 32 od 57 optuženih, među njima i bivšeg šefa operatera autoputa Autostrade per l'Italia (Aspi), zbog rušenja mosta u Đenovi pre osam godina, u kojem je poginulo 43 ljudi.

Bivši izvršni direktor Autostrade per l'Italia Đovani Kasteluči, proglašen je krivim za ubistvo u saobraćaju i nemar u vezi sa urušavanjem mosta Morandi u avgustu 2018, jednoj od najgorih infrastrukturnih katastrofa u istoriji zemlje.

On već služi šestogodišnju zatvorsku kaznu zbog odgovornosti u nesreći iz 2013. godine, u kojoj je autobus proleteo kroz ograde vijadukta, usmrtivši 40 ljudi.

Većina optuženih su rukovodioci i tehničari iz kompanije ASPI, koja upravlja skoro polovinom mreže autoputeva u zemlji, i inženjerske kompanije Spea, zadužene za održavanje.

Izvršni direktor ASPI-ja zadužen za održavanje, Mikele Miteli, osuđen je na 11 godina, dok je drugi član grupe, Paolo Berti, dobio pet godina i šest meseci.

Osuđeni su i bivši direktor kompanije Spea, Antonino Galata, koji je dobio pet godina zatvora, kao i Mauro Coleta, nekadašnji najviši zvaničnik zadužen za Direkciju za autoputeve pri Ministarstvu, takođe na pet godina.

Svi imaju pravo žalbe.

Emanuel Dijaz, koji je izgubio brata u urušavanju mosta, rekao je za italijansku televiziju da je „veoma zadovoljan“ presudom, dok je Egle Poseti, čija sestra je poginula sa dvoje dece i partnerom, rekla da je kazna od 12 godina Kastelučiju „prihvatljiva“.

Tog 14. avgusta 2018. godine, Klaudija Poseti (47) krenula je na odmor sa suprugom Andreom, za kojeg se nedavno udala, i dvoje dece, uzrasta 12 i 16 godina.

Porodica je automobilom putovala ka italijanskoj rivijeri kada se most Morandi u Đenovi iznenada srušio.

Most se srušio tokom letnje oluje, u jeku turističke sezone, pri čemu su automobili i kamioni pali sa mosta na tlo ispod.

Urušavanje je pokrenulo višegodišnju istragu koja je trebalo da odgovor na pitanje kako je bilo moguće da most, izgrađen 1960-ih i deo je važne saobraćajne veze Đenove sa francuskom granicom, dospe u stanje koje je dovelo do njegovog pada.

„Između otvaranja 1967. godine i urušavanja, tj. 51 godinu kasnije, nisu obavljeni ni minimalni radovi na održavanju kako bi se ojačale osovine stuba broj devet“, navodi se u nalazima istrage, piše agencija Frans pres.

Radovi su izvedeni na još dva stuba, broj 10 i 11, a bili su planirani i za broj devet, koji se srušio u jutarnjem saobraćaju.

Rafaele Karuzo, advokat žrtava, rekao je da se most Morandi nije srušio „slučajno“.

„Ovaj urušavanje, kao što smo uvek govorili i kao što je tužilaštvo, pre svega, uvek govorilo, moglo se izbeći.“

Ukupno, tužioci su tražili za 57 optuženih 400 godina zatvora zbog neodržavanja vijadukta, koji je projektovao Rikardo Morandi 1967. godine.

Svi optuženi su negirali krivicu.

Frančesko Pinto, bivši zamenik glavnog tužioca koji je radio na slučaju, ocenio je da dužina postupka pokazuje dublje probleme italijanskog pravosudnog sistema.

On smatra da bi žalbeni postupak i konačna odluka Vrhovnog suda mogli da potraju još oko dve i po godine.

Zamenik italijanskog sekretara za saobraćaj, Edoardo Riksi, napisao je da je presuda od četvrtka označila „važan korak na putu istine i pravde“.

„Urušavanje nije bio sudbina, već rezultat ozbiljnih grešaka i propusta onih koji su imali dužnost da obezbede sigurnost na putu. Dobro je da je odgovornost konačno utvrđena“, napisao je Riksi na društvenim mrežama.

Glavni argument odbrane bio je da je most imao skriveni građevinski nedostatak, naime koroziju kablova, i da je upravo to uzrokovalo njegovo urušavanje, a ne nedostatak održavanja.

Pogledajte video o tragediji u Đenovi

Đovani Paolo Ačini, advokat koji zastupa Đovanija Kastelučija za dužinu postupka krivi dugotrajne tehničke istrage koje je tužilaštvo sprovelo pre početka suđenja.

Veliki deo tih analiza morao je ponovo da bude razmatran kada je proces otpočeo, dodao je.

Tragedija je pokrenula i širu debatu o stanju italijanske infrastrukture, posebno o dotrajalim objektima i problemima u njihovom održavanju.

Uoči izricanja presude, kompanija Autostrade per l'Italia prvi put se javno izvinila zbog tragedije.

Izvinjenje je objavljeno u otvorenom pismu izvršnog direktora Ariga Đane, koje su prenela dva italijanska lista.

Đana, koji je na čelo kompanije došao prošle godine, napisao je da se dugo pitao zašto se kompanija u vreme tragedije nikada nije izvinila porodicama žrtava.

Bila je to „dodatna, neshvatljiva rana“ za zajednicu koja je već bila u šoku, napisao je.

On je istakao da današnja kompanija posluje pod drugačijim vlasništvom i upravom i da je, iako ne može da poništi bol porodica, moralna obaveza da sada pokuša da ispravi ono što je moguće.

Aspi i Spea više nisu optuženi u krivičnom postupku, pošto su postigli nagodbu o isplati oko 30 miliona evra odštete.

Ostaci starog vijadukta uklonjeni su početkom 2019. godine kontrolisanim rušenjem u dve eksplozije.

Novi most, koji je projektovao Renzo Pijano, arhitekta rođen u Đenovi, otvoren je samo 18 meseci kasnije, u avgustu 2020. godine.

Poznat kao most Đenova San Đorđo, sa belim stubovima nalik jedrima, treba da podseća na pomorsku istoriju grada.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Đenova: Broj žrtava porastao na 43
• Đenova: Vanredno stanje i dvodnevna žalost
• Vozači preživeli urušavanje mosta u Italiji