Deca i oružje u Srbiji: 'Šta se mešaš, to su muška posla'

U obe majske tragedije 2023. godine, dečak i mladić iskoristili su oružje njihovih očeva za nezapamćena masovna ubistva.

Za dva dana ubijeno je 18 mladih i dece, i čuvar osnovne škole.

Oružje je obojici bilo na dohvat ruke.

Tek tri godine kasnije, poslanici Skupštine Srbije usvojili su novi Zakon o oružju i municiji, kako bi se, kaže predlagač, „podigao nivo bezbednosti".

Novim propisima podiže se granica za nabavku oružja i ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu, reguliše rad streljana, uvodi se stroža procedura za buduće vlasnike oružja.

Stručnjaci koji su pratili izmene pozdravljaju pojedina rešenja, ali ukazuju da je potrebno još mnogo toga da bi se deci i mladima ograničio pristup oružju.

Najveća zamerka je što izmenama Krivičnog zakonika, takođe usvojene u Skupštini Srbije, nije uvedeno novo krivično delo „obučavanje maloletnog lica za rukovanje vatrenim oružjem".

„Ako sada usvajaju sve ostale članove u vezi sa oružjem, zašto se ne usvoji i onaj koji zabranjuje obuku maloletnika.

„Taj član je bio u nacrtu izmena Krivičnog zakonika posle javne rasprave u jesen 2025. i niko nije imao nikakve primedbe na njega", kaže advokatkinja Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), nevladine organizacije koja je učestvovala u javnoj raspravi o oba zakona, za BBC na srpskom.

Ministarstvo pravde, međutim, navodi da su nove izmene i dopune Krivičnog zakonika samo one koje se odnose na promet oružja, povezane sa novim Zakonom o oružju i municiji.

„Za ostale predložene izmene i dopune čeka se mišljenje Evropske komisije", navode u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Među ostalim izmenama su i druga nova krivična dela - nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu i nesavesno držanje vatrenog oružja.

Zakoni su se našli pred poslanicima početkom jula, kako bi Srbija u poslednjem trenutku ispunila obaveze iz Reformske agende, dokumenta na osnovu kojeg Evropska unija odlučuje o isplati novaca iz Plana rasta.

• Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu
• Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu
• Može li Srbija da se oslobodi neregistrovanog oružja

Kako deci sprečiti pristup oružju?

Posle masovnog zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u centru Beograda, roditelji stradale dece tražili su više zakonskih izmena.

Stefan Ćorda, jedan od pravnih zastupnika porodica, učestvovao je u pisanju predloga.

„Pored zabrane obučavanja maloletnika da rukuju vatrenim oružjem, traženo je da i nošenje hladnog oružja bude krivično delo.

„Imali smo razgovore na tu temu, ali nikada nije ušao u skupštinsku proceduru. Roditelji su bili mnogo razočarani", kaže advokat za BBC na srpskom.

U poslednjoj presudi ocu dečaka koji je ubio drugove i čuvara škole „Vladislav Ribnikar", sudija je posebno naglasio činjenicu da je Vladimir Kecmanović vodio sina u streljanu.

„Sa 11 godina i osam meseci vođen je da uči da puca iz vatrenog oružja.

„Za sud nema značaj to što nije zabranjeno da deca uče da pucaju. Obučavanje deteta da puca iz puške jeste opšte opasna radnja", rekao je sudija Dragan Martinović u obrazloženju presude, preneo je Insajder.

U julu 2024. godine, sud je na pet meseci kućnog pritvora osudio vlasnika streljane u koju je Vladimir Kecmanović vodio maloletnog sina, zbog davanja lažnog iskaza, pošto je ranije izjavio da nije video dečaka da vežba u njoj.

Pošto je u trenutku zločina dečak K.K. imao manje od 14 godina, on ne može krivično da odgovara.

Viši sud u Beogradu osudio je Vladimira Kecmanovića na 14 godina i šest meseci zatvora, a majku Miljanu Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora.

I odbrana i tužilaštvo su najavili žalbu.

Prema novom Zakonu o oružju i municiji, maloletnicima će biti zabranjeno korišćenje oružja na civilnim strelištima.

Izuzetak su deca koja su članovi sportskih streljačkih klubova, s tim da mlađi od 14 mogu da koriste samo vazdušno oružje, a stariji od 14 godina i vatreno.

„Ranije nismo imali tako izričite odredbe da maloletnici ne mogu da budu u streljanama i da koriste oružje.

„Zbog toga bi novi zakon trebalo pozitivno da utiče na bezbednost", kaže Dušan Stanković, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Gde na svetu ima najviše oružja

'Maloletnicima zabraniti i odlazak u lov'

Kod Vladimira Kecmanovića pronađeno je više komada vazdušnog i vatrenog oružja, pokazala je istraga.

U kući Uroša Blažića, koji je ubio devetoro mladih u Duboni i Malom Orašju, prigradskim beogradskim naseljima, otkriven je arsenal oružja.

Radiša Blažić, Blažićev otac, fotografisao se s oružjem, bio je instruktor za korišćenje snajpera, za punoletstvo je njegovoj deci nabavio pištolj, a na jednoj svadbi dao je tada osmogodišnjem Urošu da puca, rekao je tužilac na suđenju za ovaj zločin.

Maloletnici ne uče da pucaju samo u streljanama, ukazuje Macanović.

AŽC je tražio da se deci i na drugim mestima ograniči pristup oružju, poput lovišta, i da se maloletnicima zabrani da idu u lov.

Ovi predlozi su predmet zakona koji uređuje pitanja divlјači i lovstva, bio je odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova tokom javne rasprave.

Macanović ne veruje u skore promene ovih zakona.

„Nama se javljaju majke koje govore da ne mogu da spreče da očevi vode sinove u lov.

„Kada pokušaju da se usprotive, dobiju odgovor: 'To su muška posla, šta se petljaš'", kaže.

Da li je maloletnički kriminal u porastu?

Tokom 2025, 14 maloletnika počinila su ubistva, dok je godinu dana ranije bilo osam maloletnih takvih slučajeva, piše u izveštaju Vrhovnog javnog tužilaštva.

U istom periodu bilo je i više maloletnika koji su izvršili teško ubistvo - 13 spram pet u 2024.

Iako tužilaštvo navodi da se radi o „značajnom" rastu, Miona Vasić, iz Instituta sa kriminološka i sociološka istraživanja, naglašava da nije bilo promene trendova poslednjih deset godina kada je reč o ubistvima i teškim ubistvima čiji počinioci su maloletnici.

„Ovo su mali brojevi, zbog čega procenti skaču čak i kada imate nekoliko slučajeva više", kaže.

Ona ukazuje da nije bilo značajnih promena ni kada se sagleda celokupan maloletnički kriminal.

„Postoji senzacionalističko izveštavanje medija da je maloletnički kriminal u porastu i da je nasilniji, ali podaci to ne pokazuju.

„I dalje je najviše krivičnih dela protiv imovine", kaže.

Među 2.724 krivične prijave protiv maloletnika, oko 1.000 ih je bilo zbog dela protiv imovine, pre svega krađe i teške krađe, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu.

„Krivična dela protiv života i tela zastupljena su manje od 20 odsto unazad pet godina i pri tome više od polovine, čine lake telesne povrede", kaže Vasić.

Iako ukazuje da kriminal među maloletnicima nije rašireniji nego ranije, istraživačica Instituta veruje da u Srbiji deca jesu izložena oružju.

Niko u Srbiji nije direktno istraživao koliko često i na koji način su deca u kontaktu sa oružjem.

Međutim, postoje podaci koji posredno govore o ovom problemu.

Prema istraživanju o maloletničkoj delinkvenciji iz 2014, skoro petina starijih osnovaca i srednjoškolaca je nosila neku vrstu oružja, a 40 odsto njih ga je imalo u školskom dvorištu.

Većina je to pravdala potrebom da se odbrane jer je postajala grupa koju su doživljavali kao pretnju.

„Pretpostavka je da su deca uglavnom nosila hladno oružje, ali je ovo i dalje alarmantan podatak", kaže Vasić.

Ona ukazuje i na podatke iz globalne Ankete o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018, po kojima je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, bila na trećem mestu u svetu po broju oružja u rukama civila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je više puta osporavalo ovu statistiku.

Pre masovnih ubistava u maju 2023. godine, u Srbiji je bilo registrovano 766.665 oružja, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u Skupštini.

Posle poziva MUP-a da se vrati oružje i oduzimanja oružja u policijskim akcijama, taj broj je smanjen i sada je 508.999, dodao je.

Sa jedne strane, imamo nebrigu za decu, a sa druge dostupnost oružja i normalizovanje njegove upotrebe u značajnom delu društva, kaže Vanja Macanović.

AŽC je ranije ukazivao da su od početka 2026. dvojica 16-godišnjaka, u odvojenim slučajevima, pokušali ubistvo.

U oba slučaja očevi su obučavali ili podsticali dečake da koriste vatreno oružje, naveo je AŽC.

„Dečak K. K. nije bio jedino dete koje je obučavano da koristi oružje", zaključuje Macanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ograničava li zakon pristup oružju maloletnicima u Srbiji
• Zašto su masovne ubice gotovo uvek muškarci i na Balkanu i u svetu
• Kad advokati zaplaču: Jedna priča o suđenju za ubistva u Ribnikaru
• Tišina, nedostajanje i tuga u Duboni i Malom Orašju
• Potvrđena presuda Urošu Blažiću na 20 godina zatvora za masakr u Duboni i Malom Orašju
• Iz novinarske beležnice: Izricanje presude roditeljima maloletnog ubice iz 'Ribnikara'