Otpor i osveta: Iran je želeo da pošalje poruku oproštajem od Alija Hamneija

Trodnevna žalost u Teheranu za ubijenim vrhovnim vođom završena je velikim političkim spektaklom, što su ljudi koji su sada na vlasti želeli da svet vidi.

Pogrebna povorka sa kovčezima u kojima su bila tela ajatolaha Alija Hamneija i četiri člana njegove porodice, polako se kretala duž rute od 10 kilometara, a često je bila i zaustavljana kako bi milioni ožalošćenih mogli da ih dodirnu.

Bilo je to jedno od najvećih javnih okupljanja u Teheranu u poslednjih nekoliko godina.

Višednevna ceremonija sahrane sa pažljivo pripremanom koreografijom na ulicama Teherana 6. jula bila je prožeta političkim porukama otpora i osvete.

Ali mnogi su ostali po strani, pogođenisa dva rata za manje od godinu dana, inflacijom koja je skočila na oko 80 odsto i svežim ožiljcima i ranama koje su ostavili januarski antivladini protesti.

Neki krive Alija Hamneija, koji je bio i vrhovni komandant, za brutalni odgovor na proteste u kojima je poginulo više hiljada ljudi.

„Naravno da ne idem na sahranu“, rekao nam je muškarac ispred jednog od mnogih odmorišta postavljenih u gradu i periferiji kako bi se obezbedili besplatna hrana i voda.

„Mnogi ljudi nemaju posao i veoma su nesrećni“, kaže on.

Snimci povorke iz vazduha prikazali su jednu od glavnih teheranskih arterija punu lojalista koji su skandirali slogane Islamske Republike: „Smrt Americi“ i „Smrt Izraelu“.

„Suze nastaju iz bola i tuge koji preplavljuju čoveka, i svet vidi ovu istinu“, izjavio je iranski predsednik Masud Pezeškijan, opovrgavajući tvrdnju američkog predsednika Donalda Trampa da su to bile „lažne suze“.

Komemoracija Aliju Hamneiju, ubijenom prvog dana američko-izraelskih napada 28. februara, sada se seli na neka od najsvetijih mesta za šiitske muslimane.

Planirano je da tela Hamneija i članova njegove porodice budu proneta i kroz Nadžaf i Karbalu u susednom Iraku, a sahrana će biti 9. jula u prostranom svetilištu Imama Reze u Mešhedu, rodnom mestu ajatolaha i jednom od svetih gradova Irana.

„Sahrana je osmišljena da ga predstavi kao više od nacionalnog vođe, kao neku transcendentnu versku i političku figuru čiji se autoritet prostirao širom muslimanskog sveta, a posebno šiitskog islama“, primetio je Muhamed Eslami, istraživač na Univerzitetu u Teheranu.

Postoji i oštriji pogled na njegovo nasleđe.

„Revolucija koju je sačuvao važila je za svet koji više ne postoji“, ocenjuje Karim Sadžadpur, autor knjige „Čitanje Hamneija: pogled na svet najmoćnijeg iranskog vođe“.

Kamion ukrašen arapskim pismom, prevozio je pet kovčega, obojenih u zelenu, crvenu i belu boju iranske zastave, među kojima i najmanji za Hamneijevu četrnaestomesečnu unuku Zaru.

Svi su poginuli u izraelsko-američkim vazdušnim napadima 28. februara, u prvim satima rata.

Crvena je bila najupadljivija boja u moru ožalošćenih obučenih u crno.

Verske zastave koje simbolizuju krv i mučeništvo pojačavale su pozive na osvetu za ubistvo vrhovnog vođe.

Mnogi su držali transparente na engleskom jeziku na kojima je Tramp glavna meta, znajući da sahranu prate stotine stranih novinara.

Na iranskoj aplikaciji za razmenu poruka vladinim pristalicama je savetovano da koriste slogane poput „Naša osveta je neizbežna“ i „Platiće. Debelo“.

„Imam poruku za Trampa i svet“, rekao je sedokosi čovek po imenu Modžtaba, koji nam je prišao.

„Uskoro, vrlo brzo ćete videti znake osvete na vrhu Bele kuće, a uskoro će boja Bele kuće biti kao boja moje zastave - crvena.“

„Neke od tih poruka su samo simbolične, ritualne", rekao mi je vladin zvaničnik.

„Ali među tvrdokornim kritičarima unutar sistema bes je stvaran i oni se protive sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su ubile našeg vođu“, dodao je.

Da bi rešili tešku finansijsku situaciju, nove iranske vođe, nakon što su preživeli nedelje rata, sada moraju da nastave pregovore ako žele preko potrebno olakšanje kroz ublažavanje sankcija i odmrzavanje imovine zarobljene u inostranstvu.

Neke vladine pristalice stalno su prilazile strancima, među kojima i, kako vlasti kažu, 400 influensera na društvenim mrežama, da pitaju „odakle ste?“.

Često su tražili od stranih novinara da „kažu istinu“.

Ali i u ovoj masi bilo je i drugih glasova.

Dve mlade Iranke, obučene u crne haljine, kao i većina ožalošćenih žena, povukle su nas u stranu da šapnu da su se pre samo nekoliko meseci na istim ovim ulicama čuli „pravi glasovi revolucije“.

Dok Iran sahranjuje poslednjeg od osnivača prve generacije revolucionara iz 1979. godine, put pred ovom zemljom i dalje je neizvestan.

Pre skoro četiri decenije, bila sam u Iranu kada su sahranili prvog vrhovnog vođu, ajatolaha Homeinija.

U opštem metežu, slomljen je krhki drveni kovčeg, a njegovo telo umotano u beli plašt skotrljalo se u masu.

Iran ulazi u novu eru sa trećim vrhovnim vođom, 56-godišnjim Modžtabom Hamneijem, koji još nije viđen u javnosti od vazdušnih napada u kojima je ubijen njegov otac.

On je, kažu Amerikanci, tada teško ranjen.

Pogled na njegova tri brata u otvorenom kompleksu džamije Velika Musala, gde je telo njihovog oca bilo izloženo, doprineo je da Modžtabino odsustvo bude još upadljivije.

Iranski zvaničnici ukazuju na kontinuirane pretnje Izraela da će ga ubiti.

„On je u mom srcu i nadam se da je bezbedan od Trampa i Netanjahua (izraelskog premijera)“, rekla je žena koja je sa porodicom došla iz Hamadana, udaljenog četiri sata vožnje, da bi prisustvovala pogrebnoj povorci.

Pogledajte: Trojica od četvorice sinova se u suzama opraštaju od oca, ajatolaha Alija Hamneija

Organizatori onoga što su nazvali „događajem veka“ pokušavaju da pojačaju značaj drugih simbola.

Najveći od svih je kolosalna statua stisnute pesnice koja se sada uzdiže iznad Enkelaba ili Trga revolucije - „pesnica prkosa“ koja treba da pošalje poruku neprijateljima van i unutar Irana da njihova Islamska Republika ne može da bude poražena.

Lis Duset, glavna međunarodna dopisnica BBC-ja, izveštava iz Teherana pod uslovom da se nijedan njen materijal ne koristi na persijskom servisu BBC-ja. Ova ograničenja se odnose na sve međunarodne medijske organizacije koje izveštavaju iz Irana.

• Amerika i Iran potpisali mirovni sporazum: Šta piše u dokumentu
• Broj žrtava u američko-iranskom sukobu će možda ostati nepoznat
• Zamrznuta iranska sredstva: Gde je novac i zašto je važan za Teheran
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti
• Američko-iranski dogovor otvara pitanje čemu je služio ovaj rat: BBC urednik
• Zašto Iran dogovor sa Amerikom vidi kao pobedu