Moj grad

Da li je junski toplotni talas naštetio kukuruzu i drugim poljoprivrednim kulturama?

Foto: Ilustracija/Pixabay

Foto: Ilustracija/Pixabay

Tokom juna je i Srbiju zahvatio toplotni talas, koji je doneo neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine. Poljoprivrednici u Srbiji se pored ovih ekstremnih temperatura, u poslednje četiri godine bore i sa intenzivnom sušom, zbog koje nivo podzemnih voda sve više opada, što direktno ugrožava prinose.

Član Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS), poljoprivrednik iz srednjeg Banata Milan Bogunović objašnjava za portal N1 da junski toplotni talas nije naneo veliku štetu usevima, jer je trajao relativno kratko.

„Toplotni talas je prekinut ovim zahlađenjem, koje će omogućiti kukuruzu da se opraši. Dobro je što je palo i malo kiše, koja će omogućiti biljkama da prežive do sledeće. Stari ljudi su govorili: "nema dobre žetve kukuruza, ako u žetvi pšenice ne prekida kiša". Ove godine je, konačno, nakon nekoliko godina, kiša dva, tri puta pala tokom žetve žita. To je dalo kukuruzu snagu da ovaj toplotni talas malo lakše podnese“, objašnjava za portal N1 Bogunović.

Dodaje da je kukuruz „izgledao strašno“ u poslednja dva dana toplotnog talasa i da je počeo da vene.

„Kukuruz se bori protiv te vrućine i suše. Da je toplotni talas potrajalo još dva, tri dana, imali bismo posledice. Uspeo je da se oporavi nakon dva dana zahlađenja, tako da je za sada dobro“, kazao je član IZOPS-a.

Ali, ako se toplotni talasi nastave tokom leta...

Ratar upozorava da će se posledice svakako osetiti ako se toplotni talasi nastave tokom leta.

„Suncokret tek sad počinje da ocvetavava, kukuruz je u fazi oprašivanja i sad ide ona najkritičnija faza kada treba ‘naliti zrno‘ (kada biljka formira i popunjava unutrašnjost svog ploda hranljivim materijama). Prema prognozi, do 10. jula ne bi trebalo da bude novog toplotnog talasa, što je dobro, jer je biljkama sada potrebno mirno vreme. Suncokretu je počelo da žuti, vene donje lišće, tokom poslednja dva dana toplotnog talasa, ali se sa ovim zahlađenjem i kišom oporavilo. Potrebno je da biljke požive još mesec dana do žetve, da bi donele rod", ukazuje zemljoradnik iz Banata, koji dodaje da kukuruz u ovoj fazi razvoja dnevno troši više vode.

Konstatuje da je velika sreća što tokom toplotnog talasa nije duvao južni vetar, koji bi još više isušio zemlju i time dodatno ugrozio biljke.

Napominje da je kukuruz ostao nizak zbog prolećnih suša, što je sa jedne strane dobro, jer se stabljike teže lome u slučaju nevremena, ali je nepovoljnije za oprašivanje biljke, kojoj za taj proces treba hlad i niža temperatura.

„Prošle godine smo imali situaciju da su biljke bile nerazvijene, pa se nakon prvog toplotnog talasa nije razvio klip, što je dovelo do katastrofalnog prinosa kukuruza“, priseća se poljoprivrednik.

Rod pšenice podbacio zbog prolećne suše

Naš sagovornik navodi da je rod pšenice značajno podbacio zbog dugotrajne suše tokom proleća, jer u tom periodu 45 dana uzastopno nije pala ni kap kiše.

„Od 15. februara do početka aprila uopšte nije bilo padavina, onda smo imali jednu kišu, a potom je opet 33 dana bilo potpuno suvo. To je dovelo do velikog gubitka roda pšenice, koja zbog suše nije mogla da razvije zrno. Nekada smo po kubiku zemlje imali po 400 litara vode, kada smo izlazili iz zime, i onda smo i mogli da računamo na dobar prinos. Voda se tada u Banatu nalazila na 1,5 metara dubine. Sada su se podzemne vode povukle na sedam do devet metara dubine“, kaže Bogunović.

Podsetimo, redakcija Boom93 o ovogodišnjoj pšenici i ceni nakon žetve razgovarala je sa Milanom Markovićem, ratarom iz Kličevca.