Međunarodni dan Dunava: „Dunav treba voleti, ali ga se i plašiti“

Povodom Međunarodnog dana Dunava razgovarali smo sa Jovicom Miloševićem iz Kostolca, dugogodišnjim ribolovcem koji je gotovo ceo život proveo na ovoj reci.

Ljubav prema Dunavu počela je uz kuma

Iako je odrastao u kostolačkom naselju Kanal, tik uz Dunav, Milošević kaže da ljubav prema reci nije nasledio od roditelja.

„Otac i majka nisu voleli vodu niti su se bavili pecanjem. Kum je počeo da me vodi na Dunav i uz njega sam zavoleo i pecanje i samu reku. Sa sedam godina naučio sam da plivam, sa dvanaest sam počeo ozbiljnije da pecam, a već sa trinaest otišao na prvo takmičenje“, priseća se.

Promene na Dunavu kroz decenije

Od tada je prošlo gotovo pet decenija, tokom kojih je, kako kaže, Dunav doživeo velike promene.

„Dunav se mnogo promenio. Nekadašnja obala bila je gotovo netaknuta priroda, a danas je to potpuno drugačija slika. Duž dunavske obale nikle su brojne vikendice“, kaže Milošević.

„Dunav je nekada bio znatno mirniji, pošto nije bilo ovoliko brodova i čamaca koji danas plove rekom“, dodaje on.

Mnogo ribe, ali peca se samo smuđ

Iako je tokom godina lovio gotovo sve vrste dunavskih riba, poslednju deceniju najviše vremena posvećuje pecanju smuđa i šarana.

Kako kaže, Dunav je i dalje jedna od najbogatijih reka kada je reč o ribljem fondu.

„Ima smuđa, soma, šarana, deverike, kečige,bucova i još mnogo vrsta. Riblji fond je zaista bogat, a svaka riba može da se peca na više različitih načina.“

Ipak, smatra da jedan od najvećih problema predstavljaju ribokradice i nedovoljna kontrola na reci.

„Ribokradice izlovljavaju ribu, često love u vreme mresta, postavljaju mreže, a dešava se da koriste i struju ili čak dinamit. Bez ozbiljnije kontrole teško je sačuvati riblji fond.“

Dunav ne prašta greške

Iako je na reci proveo skoro ceo život, kaže da ga je Dunav mnogo puta podsetio koliko može biti nepredvidiv i opasan.

Seća se događaja kada je, sasvim slučajno, spasio život jednom ribolovcu.

„Jednog kišnog oktobarskog dana, umesto da odem na sajam ribolova, odlučio sam da izađem na Dunav. Dok sam pecao, primetio sam kačket koji pluta rekom, a ubrzo zatim ugledao čoveka koji se u hladnoj vodi jedva držao za čamac. Nekako sam uspeo da dođem do njega i izvučem ga iz vode“, priseća se Milošević.

Kaže da je i sam tokom godina više puta ispadao iz čamca i da je mnoge oluje proveo na Dunavu, zbog čega posebno apeluje na mlađe ribolovce da nikada ne potcene reku.

„Dunav je prelepa reka, ali zaslužuje veliko poštovanje. Mlađi pecaroši ne bi trebalo sami da izlaze na vodu, već uz nekoga iskusnijeg od koga mogu da nauče kako da se ponašaju na reci. Dunav treba voleti, ali ga treba i poštovati, jer ume da bude veoma opasan“, poručuje Milošević.