Valter je branio Sarajevo, a Letu Štuke gitarski zvuk: Šaran za BBC o novom albumu i studentskim protestima

Ako je jugoslovenski narodni heroj Vladimir Perić Valter branio Sarajevo do samog kraja Drugog svetskog rata, onda je grupa Letu Štuke verovatno jedna od onih koja je sačuvala gitarski zvuk bosanske prestonice u ovom veku.

Osnovao ju je još u drugoj polovini 1980-ih, srednjoškolac Dino Šaran - glava, brada i stvaralački pogon benda, da bi na višegodišnju pauzu otišli po izbijanju krvavog rata i opsade njihovog rodnog grada.

I u takvim nemilim okolnostima našlo se mesta za svirku i snimanje pesama, doduše sa drugim bendom.

„Kad si mlad, sve je lakše, pa čak i rat.

„Bio je to jedan kreativan period, pevali smo sa šlemovima na glavama i pancirima - improvizacija života“, govori Dino Šaran, sarajevski muzičar, za BBC na srpskom.

Novi život staroj grupi udahnuo je premijernim izdanjem 2005. godine, a nedavno su objavili i novi studijski album Eter.

„Dvadeset godina - pet albuma, i nije tako loš rezultat“, kaže uz osmeh frontmen grupe Letu Štuke, poznate po hitovima Mjesto za dvoje, Šutiš, Kao na Zapad i Minimalizam.

Uoči njihovog velikog beogradskog koncerta 3. jula, razgovarali smo sa Dinom Šaranom o rodnom Sarajevu, oživljavanju stare grupe, novom albumu, kao i o društveno-političkim zbivanjima u Srbiji, regionu i svetu.

'Nisam sportski tip, ali napred Bosna'

Jarko junsko sunce je ugrejalo beogradske pločnike, pa smo skroviti kutak za razgovor pronašli u kafiću u centru grada.

„Dobra ti je košulja“, izgovara Šaran čim smo se rukovali i upoznali.

Posle nekoliko gutljaja vode, povela se neizbežna priča o Svetskom prvenstvu u fudbalu na kojem je Bosna i Hercegovina (BiH) obezbedila prolazak među 32 najbolje ekipe.

„Nisam baš neki sportski tip, ali naravno da se navija za Bosnu“, kaže Šaran.

Iako lopta nije prioritet, seća se „inspirišućeg slavlja“ sa sarajevskih ulica kada su se plasirali na Mundijal, kao i nevolje njegovog prijatelja Omara Kuštrića, navijača BiH iz BBC video priloga, koji je preživeo blaži infarkt od uzbuđenja.

Za selektora reprezentacije Sergeja Barbareza kaže da je „odradio odličan posao“, dok mu je od igrača favorit golman Nikola Vasilj, rođeni Mostarac.

„To su uglavnom deca dijaspore koja često bolje igraju protiv jačih ekipa“, ocenjuje muzičar.

Jedna takva dočekaće fudbalere BiH u šesnaestini finala Mundijala - reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država (SAD), jednog od domaćina turnira.

'Perjanice dolazeće sarajevske scene'

„Sarajevska pop-rok škola“ u Jugoslaviji je važila za jednu od jačih muzičkih scena, a iznedrila je brojne poznate sastave - od Indeksa i Bijelog dugmeta, preko Zabranjenog pušenja, do Plavog orkestra i Crvene jabuke.

Međutim, u drugoj polovini 1980-ih pojavila se čitava plejada mladih bendova pod uticajem alternativnijih postpank i novotalasnih, mahom stranih, sastava.

„Zajedno sa bendom Major, možda smo čak bili i perjanica nove dolazeće sarajevske scene i na kraju smo, nažalost, ostali samo mi“, priseća se Šaran sa setom u glasu.

Bilo je to, dodaje, inspirativno vreme.

Bendovi su se družili i sarađivali, pomalo i takmičili uz neizbežni „mladalački ego“, ali „nije bilo predrasuda“.

Interesovanje za njegov bend više je pokazivala muzička kritika iz Zagreba i Beograda, a pamti i „dobru recenziju“ novinara Dragana Kremera njihovog prvog demo snimka.

„Bilo je to vreme Jugoslavije, kad pričam o tim kategorijama 'predratno - posleratno', to je nebo i zemlja“, objašnjava Šaran.

Najveći uticaj na njegovu grupu u početku imali su engleski bendovi Joy Division, The Smiths i The Cure, a od domaćih - beogradski sastavi Šarlo Akrobata i EKV, ali i zagrebačka Azra.

Branimira Džonija Štulića, frontmena Azre, upoznao je na koncertu krajem osnovne škole gde su ga odveli tetka i njen prijatelj Goran Bregović, „mozak" Bijelog dugmeta.

„Jednom klincu od 13,14 godina, bilo je fascinantno i neverovatno da sam uopšte u tome.“

'Mašta me je održala da ne poludim'

Rad grupe je prekinuo rat u Bosni i Hercegovini i opsada Sarajeva, ali je Šaran sa bratom i prijateljima osnovao novi bend - Green Horn.

Po podrumima i stanovima, stvarali su pesme na engleskom jeziku i nadali se da će se „probiti i dospeti na MTV“ kada izađu iz opkoljenog grada.

„Bili smo klinci, bilo je nerealno, ali me je mašta održala da ne poludim“, ukazuje Šaran.

Snimali su u studiju kod prijatelja u sarajevskom naselju Hrasno, sa pancirima i šlemovima na glavama.

„Imao je 'gluvu sobu' za snimanje, bez zida koji je srušila tenkovska granata, pa smo gledali direktno na Hrasno brdo (deo naselja) kroz ogromnu rupu“, priseća se Šaran gotovo filmske scene.

Razum, svest i sebe u Sarajevu pod opsadom sačuvao je, kaže, i racionalnošću, „praveći planove i zamišljajući da je na nekom drugom mestu“.

„Imao sam osećaj da mi se neće desiti ništa loše, ne znam kako, čist instinkt."

Veruje da ga je to sačuvalo od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), iako je, kaže, „prošao kroz sve".

„Odmah na početku sam napravio neku psihičku opnu, potpuno nesvesno“, objašnjava Šaran.

Rodni grad je sa bratom napustio kroz takozvani sarajevski ratni tunel, te se preko planine Igman dokopao Mostara, a onda i hrvatske prestonice Zagreba.

Ideja je bila da tamo predaju papire za Ameriku, u koju, naposletku, nisu otišli.

Zagrebačke dane, Šaran je provodio svirajući po kafanama i stvarajući pesme za druge poznate izvođače, da bi se u Sarajevo vratio posle nekoliko godina „odlučan da gradi autorsku karijeru“.

Letu Štuke je ponovo oformio 2004. sa starim prijateljem i bubnjarom Đanijem Pervanom, da bi naredne godine izdali i album prvenac.

• Tunel spasa - „jedina vrata” opkoljenog Sarajeva
• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• Priča o dva Sarajeva: Kako se linija bosanskih entiteta preslikava na kartu, politiku i život

'Eter' kao 'cajtgajst'

Novi studijski album Eter se dugo krčkao, a prve pesme su nastale pre više od pola decenije, tokom pandemije korona virusa.

„Šta drugo da se radi“, kaže Šaran, dodajući da se dva puta vakcinisao - oba u Beogradu.

Prvi deo izdanja, čijem je nazivu kumovala njegova partnerka, donosi nešto mračnije pesme.

„To jeste duh vremena (cajtgajst)“, kaže Šaran.

Ploču otvara pesma Mjesec, a za njom sledi prvi singl i spot Ljudska prava.

„Prva pesma, možda najintimnija, vezana je za moje lične i životne stvari, a i za Gazu i Palestinu i nepravdu koju smo posmatrali mesecima i ludilo tamo koje me je potresalo.

„A Ljudska prava više govore o Balkanu, o našoj situaciji“, dodaje.

Kako album odmiče, postaje „sve vedriji“, pa iz totalne tame počinje da se nazire svetlost, kao na kraju tunela.

„Lajtmotiv (osnovna ideja) mi je bio naslov pesme grupe EKV Bežimo u mrak, dok kod mene Bežimo na svetlo, to mi je bilo u glavi kada sam koncipirao album.

„Ako ne bude nekih nepredviđenih globalnih okolnosti, konačno ćemo izaći na svetlo, ljudi će početi da razumeju jedni druge i da se mire“, smatra muzičar.

'Što je stav jasniji, manje je para'

Za razliku od mnogih kolega, Šaran ne preza da vlastiti stav iznese javno, kako kroz pesme, tako i na koncertima i u intervjuima.

„Što je stav jasniji, manje je para“, kaže, kiselo se osmehujući.

Publika voli „kratke i pamtljive tekstove“, dok „svi traže zabavu bežeći od realnosti“.

„Međutim, muzika može da bude saundtrek za neke promene“, smatra Šaran.

Sarajevski muzičar je u više navrata javno podržao studentske proteste u Srbiji koji traju više od godinu i po dana zbog smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Okarakterisao ih je kao „najznačajniji politički događaj u regionu u poslednjih 30 godina“.

„To je konačno neki glas pobune i nekako mi je logično da dolazi iz najveće sredine, iz Srbije.

„Taj gandijevski pristup, bez forsiranja bilo kakvog nasilja, jasno pravi distinkciju, da razdvoji stvari - tamu od svetla, dobro od lošeg", ocenjuje Šaran.

Ipak, kako će izgledati Srbija i region u budućnosti, „ne može da predvidi“.

„Vidim neko svetlo na kraju tunela, ali još ne vidim tačno gde, kako i šta bi trebalo da bude.

„Prvi put mi nije jasno, ali se nadam najboljem, da ćemo se konačno međusobno izmiriti i krenuti u najboljem mogućem smeru", priča muzičar.

Najava 'popravke proseka'

Novim pesmama grupe Letu Štuke obično je potrebno oko pola godine da zažive kod publike, kaže Šaran.

Trenutno su skoncentrisani na promociju i koncerte, dok će na jesen „Etar“ dobiti i vinilno izdanje.

Uveliko se, dodaje, radi i na sledećem albumu, čime će „kompenzovati dugu pauzu“.

„Popravićemo prosek“, kaže Šaran sa osmehom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Snimanje albuma je napor koji može da bude prijatan': Kralj Čačka za BBC
• Nikola Čuturilo i Zoran Predin za BBC o 'Analognoj rasi': Srodne duše udaljene 500 kilometara
• Zdenko Kolar za BBC na srpskom: O Superheroju, tramvajima i Idolima
• Kako je zvonilo za kraj časa u sarajevskoj pop-rok školi
• Zašto je sarajevska grupa Indeksi bila i ostala velika
• Koncerti za mir u Sarajevu, Kragujevcu i Beogradu koji nisu zaustavili rat u Jugoslaviji