Izborna dilema: parlamentarni pre predsedničkih ili obrnuto?

. Analizirajući pažljivo ponašanje vlasti, a ne uzimajući u obzir samo tehnologiju vladavine Srpske napredne stranke, već i ponašanje, odnose i izjave svih relevantnih političkih aktera u Srbiji, može se, kako navodi Demostat u svojim analizama, proceniti i sasvim suprotan smer: predsednički izbori neće ići pre parlamentarnih. U najboljem slučaju, oni mogu biti raspisani istovremeno, ali je daleko realniji scenario po kojem će građani prvo izaći na parlamentarne izbore.

Ovaj scenario bi značio sledeće: nakon najavljene ostavke Aleksandra Vučića na mesto predsednika države, funkciju vršioca dužnosti (v. d.) šefa države po Ustavu preuzima predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Od tog momenta počinje da teče ustavni rok od 90 dana u kojem moraju da se održe novi predsednički izbori.

Potencijalni plan vlasti predviđa nekoliko koraka: prvi korak – održavanje parlamentarnih izbora na kojima SNS sa partnerima osigurava većinu; drugi korak – v. d. predsednika Ana Brnabić poverava mandat za sastav vlade Aleksandru Vučiću; treći korak – Vučić formira novu vladu i u parlamentu biva izabran za premijera.

Međutim, ključni izazov za „tehnologe vlasti”, kako ih pojedini analitički krugovi, opisuju, jeste vreme. Kako zakonski rok od 90 dana za v. d. mandat Ane Brnabić rastegnuti na 120 ili više dana? Cilj je jasan – predsedničke izbore treba odložiti za proleće 2027. godine, kako bi nova vlada sa Vučićem na čelu i svežim legitimitetom snažno pogurala svog predsedničkog kandidata.

Odgovor na ovo pitanje može se pronaći u dobro uvežbanoj pravnoj „gimnastici”. Prvi prostor za manipulaciju vremenom jeste period od trenutka kada Vučić javno najavi i podnese ostavku, pa do momenta kada ona zvanično stigne u parlament i počne pravno da važi. Drugi mehanizam su žalbe, prigovori i ponavljanja izbora na pojedinim biračkim mestima, što odlaže proglašenje konačnih rezultata. Dovoljno je setiti se slučaja „Veliki Trnovac”, kako je ranije analizirao Demostat.

Opoziciona matematika: Zamka od 50.000 kontrolora

Iako je Vučić najavio ostavku i izbore za jesen, politička realnost diktira dinamiku. U teoriji, minimum tri odvojene liste mogle bi da čine zajednički front kroz pakt o nenapadanju i koordinaciju na terenu. Međutim, trenutno deluje da su male šanse i za sinhronizovani front, što zbog slabije međusobne koordinacije, što zbog činjenice da će na izborima verovatno učestvovati više od tri opozicione liste. Vučić se odlučuje za jesen upravo zato što mu takav, potpuno rascepkani politički teren najviše odgovara.

Vlast vrlo dobro zna da u takvom slučaju matematika kontrolnih kutija nikako ne ide naruku opoziciji: jedna lista zahteva preko 16.000 pouzdanih članova i zamenika u biračkim odborima (tzv. kontrolora), što bi jedinstven blok nekako i mogao da obezbedi; više lista – tri ili više razjedinjenih opozicionih kolona moraće da pronađu preko 50.000 obučenih i pouzdanih kontrolora širom Srbije.

Koliko je ovo težak posao za opoziciju u današnjoj Srbiji najbolje pokazuju primeri sa lokalnih izbora. Ako uzmemo primer Kosjerića – gde je postojala samo jedna, potpuno ujedinjena lista svih opozicionih aktera i gde je bilo potrebno obezbediti svega 29 pouzdanih kontrolora za par desetina biračkih mesta – svedočili smo ozbiljnim organizacionim mukama.

Kada na to dodamo situacije u kojima čak ni studentski pokret, partije i lokalne grupe građana ne uspevaju da sačuvaju i pronađu petnaestak pouzdanih odbornika ili budućih poslanika – pomenimo samo događaje u Kuli – evidentno je da opozicija deluje u veoma teškim uslovima.

Plan vlasti se oslanja na činjenicu da opozicija za jesenji blickrig jednostavno nije spremna onoliko koliko je mogla i trebalo da bude. Da li će se događaji odvijati prema predviđenom scenariju, za to ne postoje garancije. U srpskoj politici planovi vlasti često zavise od nepredviđenih okolnosti, pritiska javnosti i međunarodnog faktora, što ostavlja prostor za promene kursa u hodu. Da li će se ovaj plan u potpunosti ostvariti – videćemo u mesecima pred nama, ali karte se već polako otvaraju.