Upravnica stambenih zgrada iz Požarevca: Krov, lift i instalacije zajednička su odgovornost stanara

O kućnom redu u zgradi staraju se stanari i organi upravljanja zgradom, odnosno skupština stambene zajednice i upravnik.

Stanarom zgrade smatra se vlasnik ili korisnik stana ili poslovnog prostora, nosilac stanarskog prava, zakupac, podstanar, sustanar i članovi njihovog porodičnog domaćinstva, kao i lica zaposlena u poslovnim prostorijama u zgradi.

O pravilima održavanja, bezbednosti i kućnog reda u stambenim zgradama razgovarali smo sa Natalijom Jovanović, upravnicom zgrada u Požarevcu i Kostolcu.

„Članom 4 Odluke o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Požarevca zajedničke prostorije podrazumevaju tavan, vešernica, podrum, biciklarnica, kao i prostoriju za smeštaj opreme za tekuće održavanje zgrade. Tu spadaju i tehničke prostorije u kojima se nalaze ventili za vertikale i upravljanje liftom. Pored zajedničkih prostorija, postoje i zajednički delovi zgrade kao što su stepenište, lift, ulaz i zajedničke terase kod objekata sa ravnim krovom“, objašnjava upravnica.

Ona posebno ističe da je važno razlikovati zajedničke građevinske elemente i zajedničke instalacije.

„To je veoma važno jer se u praksi često dešavaju nesporazumi i sukobi među stanarima, naročito oko krova. Krov je zajednički građevinski element i o njemu brinu svi vlasnici posebnih delova u zgradi“, dodaje ona.

Pravila kućnog reda i vreme odmora u stambenoj zgradi

U korišćenju stanova, zajedničkih prostorija i ograđenih delova zgrade koji pripadaju objektu, zabranjeno je ometati druge stanare bukom, vikom, trčanjem, skakanjem, igranjem lopte i sličnim aktivnostima koje narušavaju mir i red u zgradi.

Radnim danima, u periodima od 16.00 do 18.00 časova i od 22.00 do 7.30 časova narednog dana, kao i vikendom i praznicima u vremenu od 16.00 do 18.00 časova i od 22.00 do 8.00 časova narednog dana, stanari su dužni da se ponašaju tako da obezbede potpuni mir i tišinu, odnosno poštuju vreme odmora.

„Ukoliko stanari bez najave remete kućni red, ostali stanari imaju pravo da pozovu policiju i prijave buku.“, istakla je Natalija Jovanović, i dodala  da je „profesionalni upravnik dužan da odluku o kućnom redu istakne na vidnom mestu u zgradi i upozna stanare sa pravilima ponašanja i poštovanjem vremena odmora.“

Obaveze stanara u uslovima kiše, snega i niskih temperatura

Odlukom o kućnom redu, stanari su dužni da tokom nepovoljnih vremenskih uslova zatvaraju prozore i ulaze u zajedničkim prostorijama, uklanjaju sneg i led sa balkona, terasa, lođa i prozora, kao i da organizuju čišćenje prostora ispred zgrade. Takođe su obavezni da preduzmu mere zaštite instalacija od smrzavanja i oštećenja.

Naša sagovornica je rekla da „firme koje se bave održavanjem objekata, kao i profesionalni upravnik, obezbeđuju so, lopate i metle kako bi se omogućilo redovno uklanjanje snega.“

Održavanje čistoće i zabrane u zajedničkim prostorijama

Kućnim redom je propisano da ulazi u zgradu i zajednički delovi moraju biti slobodni za nesmetan prolaz. Zabranjeno je odlaganje nameštaja, otpada i drugih predmeta koji narušavaju higijenu, čistoću i funkcionalnost prostora.

„Članom 5 Odluke o kućnom redu zabranjeno je držanje stvari koje ne služe nameni zajedničkih prostorija“, kaže Jovanović i dodaje da se „u praksi  dešava da stanari u hodnicima drže cipelarnike, suše veš ili ostavljaju smeće ispred stanova. Zajedničke prostorije moraju biti prohodne, jer u slučaju požara ili druge hitne situacije predstavljaju evakuacione puteve.“

Takođe je navela da „ostavljanje smeća u zajedničkim prostorijama dovodi do neprijatnih mirisa, pojave fleka i povećava rizik od pojave insekata.“

„Kada nema mogućnosti da se problem reši dogovorom, podnosi se prijava komunalnoj inspekciji, koja nalaže uklanjanje stvari iz prostorija za zajedničku upotrebu,“ upozorila je ona.

„Najvažnije je da zajedničke prostorije budu prohodne. Zamislite situaciju da izbije požar i da se vrši hitna evakuacija. U panici i žurbi ljudi bi se saplitali i povredili ukoliko bi hodnici i prolazi bili zatrpani stvarima,“istakla je upravnica i dodala da je „strogo  zabranjeno držanje lako zapaljivih materijala u zgradi. Ukoliko postoji kotlarnica ili prostor za skladištenje ogreva, ogrev se odlaže u posebne prostorije uz odgovarajuću protivpožarnu zaštitu.“

Prema Odluci, ogrev se mora čuvati na za to predviđenim mestima, dok je njegova priprema u stanovima i zajedničkim prostorijama zabranjena. Stanari su dužni da nakon unošenja ogreva očiste prostor koji su koristili.

Pravila ponašanja na balkonima, terasama i prozorima

Sa prozora, terasa i balkona nije dozvoljeno trešenje tepiha niti bacanje otpada i drugih predmeta. Predmeti i saksije moraju biti propisno pričvršćeni, a zalivanje cveća obavljati se tako da ne ugrožava prolaznike niti oštećuje fasadu i vozila.

„Tokom zime stanari su dužni da uklanjaju ledenice sa svojih terasa ukoliko ih primete“, navela je ona.

Prijava kvarova i održavanje instalacija

Odluka obavezuje stanare da odmah prijave svaki kvar ili oštećenje na instalacijama, uređajima i opremi zgrade upravniku ili nadležnim licima. U zgradama mora biti istaknuto uputstvo o načinu prijave kvarova i informacije o odgovornim licima za održavanje, kako bi se obezbedilo pravovremeno reagovanje i otklanjanje problema.

„Prijava kvarova je jednostavna. Stanari najčešće pozovu profesionalnog upravnika ili pošalju poruku, nakon čega se obaveštavaju majstori i započinje rešavanje problema,“izjavila je Jovanović i dodaje da „U zavisnosti od vrste kvara, dužni smo da reagujemo u roku od 24 časa, dok se kvarovi koji zahtevaju angažovanje javnih preduzeća otklanjaju u rokovima propisanim zakonom.“

„Zajednički građevinski delovi i instalacije, uključujući krov, lift, hodnike, elektro, vodovodne i kanalizacione instalacije, predstavljaju zajedničku odgovornost svih vlasnika posebnih delova u zgradi“, istakla je ona.

Upravnica Jovanović objašnjava da su "Zakonom o stanovanju, u članovima 63 i 64, jasno definisana pravila učešća vlasnika posebnih delova u troškovima tekućeg i investicionog održavanja stambene zgrade. Ti iznosi mogu se menjati i usklađivati u skladu sa potrebama investicionog održavanja, kao što je, na primer, sanacija krova, kada se određuje iznos koji su stanari dužni da plaćaju. Ukoliko vlasnik posebnog dela ne izmiruje svoje obaveze, profesionalni upravnik dužan je da mu uputi opomenu, najčešće preko advokata, a potom i da pokrene postupak prinudne naplate. Važno je napomenuti da svaka jedinica lokalne samouprave donosi odluku o minimalnoj visini naknade za tekuće i investiciono održavanje. Trenutno minimalni mesečni iznos za tekuće održavanje iznosi 626 dinara po posebnom delu, dok se naknada za investiciono održavanje obračunava prema starosti zgrade. Tako, na primer, za zgradu stariju od 30 godina koja poseduje lift minimalna naknada iznosi 13,57 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora“, 

Držanje kućnih ljubimaca

Stanari koji u stanovima i poslovnim prostorijama, drže mačke, pse i druge životinje, dužni su da postupaju u skladu sa posebnim propisima grada o držanju životinja.

"Vlasnici moraju da šetaju pse na povocu i da uklanjaju izmet svojih ljubimaca. Nažalost, to nije uvek slučaj. Imala sam situaciju u kojoj je vlasnica u stanu od 29 kvadrata držala četiri psa, što je dovelo do intervencije komunalne inspekcije i pokretanja prekršajnog postupka.“, rekla je Jovanović.

Prema njenim rečima, profesionalni upravnici ne mogu svakodnevno da budu prisutni u svim zgradama koje vode.

„Ne možemo da spavamo u zgradama kako bismo primetili svaku buku ili nepravilnost. Zato je veoma važno da stanari prijavljuju probleme, objasnila je ona.

Upravnica Jovanović je "navela da bez saradnje sa stanarima nije moguće održati red."

Dodaje da su kazne često jedini efikasan način da se pojedinci nateraju da poštuju propise.

„Žargonski rečeno – nekad jedino novčana kazna deluje. U praksi se kazne zaista izriču.“

Novčane kazne i sprovođenje prekršajnih mera u zgradama

Za kršenje kućnog reda fizička lica kažnjavaju se sa 5.000 dinara, preduzetnici sa 15.000, pravna lica sa 30.000, a odgovorna lica u pravnim licima sa 5.000 dinara.

Zgradi kao pravnom licu može biti izrečena kazna od 20.000 dinara zbog neispunjavanja obaveza propisanih odlukom, dok se pravna i preduzetnička lica koja održavaju zgradu kažnjavaju od 20.000 do 30.000 dinara ako ne istaknu uputstva za prijavu kvarova.

Prekršajne naloge izdaju komunalni inspektor ili policajac, a kazna postaje izvršna ukoliko se ne plati ili se u roku od osam dana ne zatraži sudsko odlučivanje.