Merc iz Tivta: Srbija mora da izabere između EU, Rusije i Kine

Na samitu, koji je protekao bez usvajanja zajedničke deklaracije, lideri EU i njenih država članica još jednom su potvrdili podršku procesu proširenja. Kao najnapredniji kandidat za članstvo ponovo je izdvojena Crna Gora, koja želi da postane 28. članica Evropske unije do 2028. godine.

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost.

„Nije moguće voditi politiku kolebanja između Rusije, Kine i Evrope. Put Srbije u EU je otvoren, ali ona mora da odluči na čijoj će strani biti“, rekao je Merc novinarima u Tivtu.

Traže se sankcije Rusiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je nakon sastanka da je nekoliko evropskih zemalja pokrenulo pitanje uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, koje Srbija do danas nije uvela.

„To su tražili od nas“, rekao je Vučić.

Predsednica Evropska komisija Ursula fon der Lajen naglasila je da Srbija ima jasno definisane uslove za otvaranje novog, trećeg paketa pregovaračkih poglavlja. Kako je navela, među ključnim uslovima su reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornog zakonodavstva, kao i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Predsednik Evropski savet Antonio Košta izjavio je da su se srpske vlasti tokom razgovora u Beogradu obavezale na konkretan vremenski okvir za sprovođenje reformi.

„Na osnovu njihove primene, Evropska komisija će pripremiti procenu, a Savet EU će odlučiti da li je došlo vreme za otvaranje treće runde pregovora“, rekao je Košta.

Crna Gora i Hrvatska otvorile pitanja iz prošlostI

Sastali su se hrvatski premijer Andrej Plenković i crnogorski premijer Milojko Spajić.

Plenković je nakon razgovora ocenio da je Crna Gora spremna da ozbiljno radi na pitanjima koja joj je Hrvatska predstavila i koja, kako je rekao, „nisu nerešiva“.

Među otvorenim pitanjima Hrvatska navodi obeštećenje logoraša i pronalaženje nestalih osoba iz ratova devedesetih godina, nastavak procesuiranja ratnih zločina, kao i rešavanje imovinsko-pravnih sporova hrvatskih porodica koje su ostale bez imovine u Crnoj Gori.

Hrvatski premijer pomenuo je i pitanje spomen-ploče u Morinju, nekadašnjem logoru u kojem su tokom rata bili zatočeni i zlostavljani hrvatski zarobljenici, kao i inicijativu za promenu naziva bazena u Kotoru koji nosi ime jednog od čuvara tog logora.

Među otvorenim temama ostaju i razgovori o granici, kao i pitanje školskog broda „Jadran“, koji Hrvatska potražuje od raspada bivše Jugoslavije.

Plenković je ocenio da Crna Gora ima ambiciju da što pre završi pregovore sa Evropskom unijom i da bi, ukoliko bude postojala politička volja i ispune se svi uslovi, članstvo moglo da usledi do 2028. godine.

Na samitu u Tivtu okupili su se lideri svih šest zemalja Zapadnog Balkana koje teže članstvu u Evropskoj uniji – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija i Kosovo, zajedno sa predstavnicima Evropske unije i većine država članica.