Doktor Hitne pomoći: Oprez tokom letnjih vrućina, hronični bolesnici posebno ugroženi

Prema rečima dr Zlatana Nikontovića, najvažnije je izbegavati boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, između 10 i 17 časova.

"Sve što može da se obavi, trebalo bi završiti pre podne ili kasnije popodne. To se posebno odnosi na hronične bolesnike, koji moraju redovno da uzimaju terapiju, da izbegavaju izlaganje visokim temperaturama i da unose dovoljno tečnosti ", ističe dr Nikontović.

Kada je reč o odevanju, preporučuje se lagana, svetla i prozračna garderoba od prirodnih materijala, kao i nošenje kačketa ili šešira prilikom boravka napolju. Neophodno je koristiti i odgovarajuću zaštitu od sunca.

"Nikada ne treba izlaziti napolje tokom velikih vrućina bez flašice vode. Dovoljno unošenje tečnosti je od velikog značaja", naglašava on.

Tokom letnjih dana preporučuje se laganija ishrana sa više voća i povrća, dok bi trebalo smanjiti unos teške i masne hrane.

Dr Nikontović upozorava da prekomerno izlaganje suncu može dovesti do tegoba kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, pojačano znojenje, hladan znoj, ali i do ozbiljnijih stanja poput toplotnog udara.

"Ukoliko nekome pozli, potrebno ga je skloniti u hladniju, provetrenu i po mogućstvu zamračenu prostoriju. Ako su simptomi izraženiji, treba se javiti izabranom lekaru ili pozvati Hitnu pomoć kako bi se procenilo stanje i pružila odgovarajuća pomoć," kaže on.

Posebnu pažnju tokom letnjih meseci treba da obrate stariji građani i osobe koje boluju od hroničnih bolesti, naročito od hipertenzije i dijabetesa.

"Visoke temperature tim pacijentima nikako ne pogoduju. Moraju redovno da uzimaju terapiju, da ne preskaču obroke i da izbegavaju fizičke napore tokom najtoplijeg dela dana. Tek u večernjim časovima, nakon 17 ili 18 sati, mogu da prošetaju, ali ne bi trebalo da izlaze napolje po najvećoj vrućini", objašnjava dr Nikontović.

Dijabetičarima posebno savetuje da vode računa o pravilnom rasporedu obroka i terapije, kao i da ne preskaču propisanu terapiju.

Govoreći o meteoropatama, dr Nikontović navodi da mnogim ljudima smetaju nagle vremenske promene.

"Ljudi uglavnom poznaju svoje tegobe i znaju kako njihov organizam reaguje. Važno je da redovno koriste terapiju, a ukoliko se i pored toga osećaju loše, treba da se obrate svom lekaru za savet", ističe on.

Kako dodaje, posebno su nepovoljne nagle promene temperature, kao i situacije kada nakon toplog vremena dođe do kiše i povećanja vlažnosti vazduha.

"Takvi uslovi ne prijaju srčanim bolesnicima, astmatičarima i osobama koje pate od hroničnih plućnih bolesti. Potrebno je boraviti u prijatno rashlađenim i provetrenim prostorijama i redovno uzimati terapiju," kaže dr Nikontović.

On upozorava i na nepravilnu upotrebu klima uređaja.

"Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od osam stepeni. Ako je napolju 30 stepeni, nije dobro rashladiti prostoriju na 18. Nagli prelazak iz hladnog u toplo okruženje može dovesti do širenja krvnih sudova, pada pritiska i kolapsa", objašnjava on.

Na kraju, dr Nikontović ističe da je tokom letnjih vrućina najvažnije dobro poznavati sopstveni organizam, pridržavati se terapije i voditi računa o unosu tečnosti.

"Visoke temperature dovode do gubitka tečnosti putem znojenja i disanja, zbog čega je rehidratacija od velikog značaja. Takođe, treba izbegavati alkohol i alkoholna pića", poručuje dr Zlatan Nikontović.