Insajder otkriva: Kupovina dela Palate “Albanija” pod finansijskom istragom Tužilaštva za organizovani kriminal

Prema istraživanju Insajdera, Miketiću je još pre kupovine dela Palate “Albanija” sud privremeno oduzeo deo imovine, zbog sumnje da je stečena krivičnim delom. Ključno pitanje ostaje da li je poreklo novca proveravano pre same prodaje dela Palate “Albanija”.

Čovek kome je sud privremeno oduzeo deo imovine zbog sumnje da je stečena krivičnim delom, preko svoje firme kupio je 3.300 kvadrata Palate Albanija za 13,3 miliona evra. Reč je o Vladanu Miketiću, optuženom kao pripadniku kriminalne grupe „Vračarci“, protiv koga se vodi postupak za teško ubistvo u pokušaju. Kako je finansirana kupovina jednog od simbola Beograda postalo je predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal, potvrđeno je za Insajder.

“Predmet finansijske istrage je imovina okrivljenog Vladana Miketića, pa samim tim i kupovina dela Palate Albanija”, navode iz TOK-a za Insajder.

Agencija za osiguranje depozita uporno ne odgovara na pitanja Insajdera

Međutim, Agencija za osiguranje depozita, koja je vodila ovu prodaju, uporno ne odgovara na pitanje Insajdera da li je pre samog sklapanja ugovora krajem 2025. godine inicirala proveru porekla novca. Za to su u trenutku kupovine postojali opravdani razlozi.

Vladanu Miketiću se kao pripadniku organizovane kriminalne grupe „Vračarci“ sudi pred Specijalnim sudom. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti ga, između ostalog, za teško ubistvo u pokušaju.

Istraživanje Insajdera pokazuje da je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu Miketiću privremeno oduzelo deo imovine čak godinu dana pre nego što mu je država prodala deo Palate “Albanija”.

Sud navodi da se takve mere određuju kada postoji sumnja da je imovina proistekla iz krivičnog dela i opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje moglo biti otežano ili onemogućeno. Odluka o trajnom oduzimanju zavisiće od ishoda postupka koji je još u toku, a Miketić se danas brani sa slobode.

Da bi bio pušten iz pritvora, položeno je jemstvo od 271.000 evra. Samo tri meseca kasnije, početkom 2024. godine, kupuje firmu Logga Plus.

Početkom 2000-ih njegovo ime pominjalo se i u takozvanoj Beloj knjizi MUP-a i DB-a, u kojoj je povezivan sa grupom Dejana Stojanovića Keke. Sve to, međutim, nije predstavljalo prepreku da firma čiji je vlasnik krajem prošle godine kupi deo zaštićenog zdanja u centru Beograda, u okviru stečajnog postupka Beogradske banke.

Ekonomista i bivši član Odbora agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković napominje da bi “normalne vlasti onemogućile takve transakcije”.

“Ako kupac ima svoju kriminalnu prošlost, ako je ona zakonom bila sankcionisana i ako je još u nekim postupcima”, navodi.

Dobit od oko 33.700 evra, a deo Palate “Albanija” za 13,3 miliona evra

Kako je firma sa dva zaposlena i dobiti od nekoliko desetina hiljada evra finansirala kupovinu vrednu 13,3 miliona evra? U finansijskom izveštaju Logga Plus za 2025. godinu navode se kratkoročni krediti i zajmovi u iznosu od oko 15 miliona evra. Iz firme nisu odgovorili na pitanja Insajdera od koga je novac obezbeđen i pod kojim uslovima. Odgovore nije dostavila ni Agencija za osiguranje depozita, koja je vodila prodaju.

Trenutna pitanja bez odgovora su:

Kako je finansirana kupovina?
Da li je ceo iznos isplaćen?
Da li su institucije pre same kupovine proveravale poreklo novca?

Upravo tu dolazi do ključnog problema. Prema Zakonu o privatizaciji, Uprava za sprečavanje pranja novca proverava poreklo kapitala kupaca. Ali prodaja imovine banaka u stečaju ne odvija se po tom zakonu. To praktično znači da zakoni ne propisuju obaveznu proveru porekla novca kupca kada se prodaje imovina banaka u stečaju, kao što je slučaj sa Palatom “Albanija”.

Drašković: Ono što je trebalo da bude obavezno — namerno je izostavljeno

Drašković navodi da je posredi — namera.

“Kreatori zakona i regulative su tačno znali šta ciljaju da će uraditi i zašto ne uneti nešto što može biti kamen spoticanja u realizaciji njihovih interesa. Dakle, bilo bi najlogičnije da u tu zakonsku regulativu unesete bitnu odrednicu da kod svih tih transakcija se mora proveriti legalnost novca. To je bilo apsolutno obavezno, ali to što bi normalno trebalo da bude apsolutno obavezno – namerno je izostavljeno”, ističe Drašković.

Agencija za osiguranje depozita za svoj rad odgovara Vladi Srbije i Narodnoj banci Srbije. Stečajni postupci banaka u Srbiji traju više od dve decenije, a deo imovine nekadašnjih banaka i dalje se prodaje. Među poslednjim kupcima našao se i Vladan Miketić, čovek protiv koga se vodi postupak za organizovani kriminal i kome tužilaštvo istražuje poreklo imovine, a sada i samu kupovinu Palate “Albanija”.

Ključno pitanje ostaje kako je moguće da su zakoni Srbije takvi da u poslu vrednom 13,3 miliona evra niko nije bio dužan da proveri poreklo novca i kome to odgovara.