Nasleđivanje u praksi: Požarevački advokat objašnjava šta se dešava kada nema dece

Prema zakonskim odredbama, naslednik može biti samo lice koje je živo u trenutku smrti ostavioca. Izuzetak predstavlja dete koje je već začeto u tom trenutku, pod uslovom da se rodi živo.

Na osnovu testamenta, pravo nasleđivanja može imati i pravno lice, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno. Ova pravila primenjuju se i na legate i druge koristi iz zaveštanja.

Nasledni redovi prema zakonu

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine potomci ostavioca i njegov bračni drug. Oni nasleđuju na jednake delove, osim u posebnim slučajevima kada sud može odlučiti drugačije.

Ako neko od potomaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo prelazi na njegove potomke po pravu predstavljanja.

Ako ostavilac nema potomke, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine bračni drug, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo.

Bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu dele roditelji ostavioca. Ukoliko roditelji nisu živi ili ne mogu da naslede, njihov deo prelazi na njihovo potomstvo, odnosno na braću i sestre ostavioca i njihove potomke.

Ako nema roditelja niti njihovih potomaka, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Treći i četvrti nasledni red

Treći nasledni red čine dedovi i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Zaostavština se deli između očeve i majčine loze na jednake delove.

Četvrti nasledni red obuhvata pradedove i prababe, takođe po linijama očeve i majčine strane.

Nakon njih, pravo nasleđivanja imaju dalji preci prema pravilima predviđenim zakonom.

Kada nasleđuje država

Ako ne postoji nijedan zakonski naslednik, zaostavštinu nasleđuje Republika Srbija. Država se ne može odreći nasleđa, a imovina postaje državna svojina.

Šta se dešava sa imovinom kada nema dece

Pitanja nasleđivanja često izazivaju nedoumice, naročito kada iza preminule osobe ne ostanu potomci. Ko tada nasleđuje imovinu, šta ulazi u zaostavštinu i kakva su prava supružnika i vanbračnog partnera, objašnjava advokat iz Požarevca, Petar Lalić.

Bračni drug ne nasleđuje automatski sve

Kada ostavilac nema potomke i nije sačinio testament, na nasleđe se pozivaju naslednici drugog naslednog reda.

„Osnovno pravilo jeste da bračnom drugu pripada polovina zaostavštine, dok drugu polovinu dele ostali naslednici drugog naslednog reda“, objašnjava advokat Petar Lalić.

Zakon, međutim, pruža dodatnu zaštitu bračnom drugu koji nema dovoljno sredstava za život. Ukoliko bi podela zaostavštine dovela supružnika u oskudicu, može zahtevati dodatna prava, uključujući pravo doživotnog uživanja imovine ili čak pravo svojine na celokupnoj zaostavštini. O tome odlučuje sud u ostavinskom postupku.

Šta ulazi u zaostavštinu

Pre raspodele nasledstva potrebno je utvrditi šta predstavlja zajedničku bračnu imovinu, a šta posebnu imovinu ostavioca.

Prema Porodičnom zakonu, imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života smatra se zajedničkom imovinom, dok se pretpostavlja da su njihovi udeli jednaki.

Posebnu imovinu čini ono što je supružnik stekao pre braka, kao i imovina stečena tokom braka nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslovima kojima se stiču isključiva prava.

„U zaostavštinu ulazi samo imovina koja je pripadala ostaviocu u trenutku smrti. To znači da se najpre mora utvrditi koliki je njegov stvarni udeo u imovini“, navodi Lalić.

Nekretnina stečena tokom braka

Preživeli bračni drug zadržava svoj deo zajedničke imovine pre nego što se ostatak deli među naslednicima.

Ako je nekretnina stečena tokom braka, ona se po pravilu smatra zajedničkom imovinom. Polovina te nekretnine pripada preživelom supružniku i ne ulazi u ostavinsku masu, dok druga polovina predstavlja deo zaostavštine koji se nasleđuje.

Kako se dokazuje da je imovina zajednička ili posebna

U praksi se često postavlja pitanje da li određena imovina predstavlja zajedničku ili posebnu imovinu.

Polazna pretpostavka: Zajednička imovina stečena u braku

„Prvo i osnovno, mora se poći od zakonske pretpostavke“, objašnjava advokat Petar Lalić.

Kako navodi, Porodični zakon u članu 171 jasno propisuje da je imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku njihova zajednička imovina, odnosno bračna tekovina.

„Nadalje, član 180 istog zakona predviđa da su udeli supružnika u toj zajedničkoj imovini jednaki, odnosno da svakom pripada po jedna polovina“, ističe Lalić.

To u praksi znači da se za svu imovinu stečenu tokom braka pretpostavlja da je zajednička.

„Teret dokazivanja da je neka imovina stečena u braku, ali da ipak predstavlja posebnu imovinu, pada na onoga ko to tvrdi. Ovu pretpostavku o zajedničkoj imovini i jednakim udelima potvrđuje i sudska praksa“, kaže Lalić.

Dokazivanje posebne imovine ostavioca

S druge strane, kako navodi advokat Petar Lalić, član 168 Porodičnog zakona definiše posebnu imovinu kao onu koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključiva prava.

„Da bi se dokazalo da određena imovina predstavlja posebnu imovinu ostavioca, a ne zajedničku imovinu, potrebno je izneti dokaze koji pobijaju zakonsku pretpostavku o zajedničkoj imovini“, objašnjava Lalić.

Prema njegovim rečima, ti dokazi mogu biti raznovrsni.

„Ako je nekretnina ili druga imovina stečena pre braka, ili tokom braka putem nasleđa ili poklona, to se dokazuje odgovarajućim ugovorima, ostavinskim rešenjima ili testamentima“, navodi Lalić.

On dodaje da, u slučajevima kada se spori poreklo novčanih sredstava, poput ušteđevine ili ulaganja u nekretninu, izvodi sa računa iz perioda pre braka, dokazi o nasleđenom novcu, donacijama ili prodaji posebne imovine mogu poslužiti kao dokaz da su sredstva za sticanje poticala iz posebne imovine.

„Za imovinu stečenu tokom braka postoji zakonska pretpostavka da je zajednička. Onaj ko tvrdi da je određena imovina ipak posebna, dužan je to da dokaže“, ističe advokat.

Može li supružnik biti isključen iz nasleđa

Iako testament ostaviocu daje široku slobodu raspolaganja imovinom, ona nije neograničena.

„Bračni drug je nužni naslednik. To znači da može biti isključen iz dela imovine kojim ostavilac slobodno raspolaže, ali ne i iz nužnog dela, osim ako postoje zakonski uslovi za razbaštinjenje ili nedostojnost za nasleđivanje“, kaže Lalić.

Nužni deo bračnog druga iznosi polovinu dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Da li razdvojen život utiče na nasleđivanje

Pravo na nasleđivanje može biti dovedeno u pitanje i kada supružnici formalno nisu razvedeni, ali duže vreme ne žive zajedno.

Prema Zakonu o nasleđivanju, bračni drug može izgubiti pravo na zakonsko nasleđivanje ukoliko se utvrdi da je zajednica života trajno prestala njegovom krivicom ili sporazumno sa ostaviocem, kaže Lalić.

Sud tada utvrđuje stvarno stanje odnosa među supružnicima, a kao dokazi mogu poslužiti svedočenja članova porodice, prijatelja i komšija, kao i dokumentacija koja ukazuje na odvojeni život.

Prava vanbračnih partnera

Sve češće se postavlja pitanje da li vanbračni partner može da nasledi imovinu preminulog partnera.

Prema rečima advokata Petra Lalića, vanbračni partner pod određenim uslovima može imati ista nasledna prava kao i bračni drug.

Osnovni uslov je postojanje trajne zajednice života između partnera između kojih nije bilo bračnih smetnji. Takva zajednica mora imati obeležja bračne zajednice – zajednički život, zajedničko domaćinstvo, međusobnu podršku i stabilnost odnosa.

Postojanje vanbračne zajednice dokazuje se prijavljenim prebivalištem na istoj adresi, zajedničkim finansijama, zajedničkim troškovima, zajedničkom decom i svedočenjima osoba koje mogu potvrditi da su partneri živeli kao porodica.

U slučaju spora, sud odlučuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za postojanje vanbračne zajednice, nakon čega se nastavlja ostavinski postupak.

Kako zaključuje advokat Petar Lalić, pravilno utvrđivanje obima zaostavštine, razgraničenje zajedničke i posebne imovine, kao i utvrđivanje statusa naslednika, predstavljaju ključne korake za zakonito sprovođenje ostavinskog postupka i pravičnu raspodelu imovine.

Kada se gubi pravo na nasleđivanje 

Pravo na nasleđe gubi lice koje je usmrtilo ili pokušalo da usmrti ostavioca, falsifikovalo, sakrilo ili uništilo testament, uticalo na njegovu sadržinu pretnjom, prinudom ili prevarom, kao i ono koje je grubo prekršilo obavezu izdržavanja ili uskratilo nužnu pomoć.

Potomci nedostojnog zadržavaju pravo nasleđivanja.