Janez Janša: Od komunističkog disidenta do konzervativnog premijera Slovenije

U zamišljenoj knjizi o najdugovečnijim balkanskim političarima sigurno bi se našlo i ime nezaobilaznog lica slovenačke politike.

Janez Janša, komunistički disident, bivši ministar odbrane posle nezavisnosti Slovenije i nekadašnji premijer, 22. maja četvrti put je izabran za predsednika vlade.

Posle tesnih parlamentarnih izbora 22. marta uspešno je okupio partije desnog centra u vladajuću koaliciju.

Njegova Slovenska demokratska stranka (SDS) obezbedila je 28 mesta u parlamentu, samo jedno manje od liberalnog Pokreta za slobodu odlazećeg premijera Roberta Goloba.

SDS je postigla dogovor o koalicionoj vladi sa još četiri stranke desnog centra - Novom Slovenijom, Demokratama, Slovenskom narodnom strankom (NSi) i Fokusom.

Desničarska stranka Resnica saopštila je da će podržati vladu bez bilo kakvih funkcija u njoj.

Višedecenijska karijera novog premijera protkana je brojnim kontroverzama koje je, čini se, uspevao da prevaziđe.

Poslednje dane kampanje pred glasanje 22. marta zasenile su tvrdnje o stranom mešanju, a vlasti su istraživale da li izraelska kompanija „Black cube" stoji iza tajnih video snimaka o navodnoj korupciji u Golobovoj vladi.

Janša, koji se suočio sa optužbama da je njegova stranka povezana sa snimcima, priznao je da se sastao sa zvaničnikom izraelske kompanije, ali je negirao da ima veze sa video zapisima.

'Vojni' disident

Janša, rođen 1958. godine, u politiku ulazi već kao tinejdžer.

Imao je 17 godina kada se priključio Savezu komunista Slovenije, odakle će kasnije biti izbačen.

Posle smrti doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, postao je predsednik Opštinskog odbora Saveza socijalističke omladine Slovenije (ZSMS) Grosuplje, rodnog mesta bogatog pećinama, kojeg često nazivaju zelenim pragom Ljubljane.

Diplomirao je na Fakultetu opštenarodne odbrane i društvene samozaštite u Ljubljani, da bi 1980-ih pisao kritičke tekstove upravo o stanju tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i socijalističkom uređenju u časopisu Mladina.

Bio je pod strogom kontrolom Službe državne bezbednosti, piše Istinomer, pozivajući se na Radio-televiziju Slovenije.

Zbog navodnog odavanja vojne tajne JNA u slučaju poznatom kao „Proces protiv četvorke" uhapšen je 31. maja 1988.

Tada je uhapšen i njegov kolega, urednik unutrašnje politike i zastavnik JNA.

Dokumenti do kojih su došli govorili su o mogućoj intervenciji JNA, ako u Sloveniji dođe do građanskih nemira i demonstracija.

Vojni sud je uprkos pritisku javnosti Janšu osudio na 18 meseci zatvora.

Po izlasku iz zatvora vratio se pisanju i uređivao nedeljnik Demokracija do maja 1990.

Te godine održani su i prvi višestranački izbori u Sloveniji, a Janša je postao ministar odbrane.

Usledili su i referendumi o nezavisnosti u Hrvatskoj i Sloveniji - Jugoslavija je postajala prošlost.

U noći proglašenja nezavisnosti 25. juna 1991, JNA je izvela tenkove na puteve i ulice širom Slovenije.

Reagovala je na stalna naređenja u slučaju „kontrarevolucije“ - da se zauzmu granice i obezbede sva sredstva komunikacije.

Borbe su već počele u brdima oko kasarni JNA.

Slovenija je upotrebljavajući oružje tajno dobavljeno iz Singapura uz trupe tajno obučene po naređenju Janše, pružila snažan otpor koji Beograd nije očekivao, pisao je BBC.

JNA je bila 'lepak' koji je držao na okupu krhku federaciju naroda i etničkih grupa koju su Tito i njegovi partizani stvorili u SFRJ-u na kraju Drugog svetskog rata, a koja se polako raspadala posle njegove smrti 1980. godine, ocenio je BBC.

Posle deset dana sporadičnih sukoba JNA se povukla.

Mediji su pisali da je upravo „kaplar Janša“ sa „vatrogasnom brigadom“ isterao vojsku, što mu je donelo „oreol pobednika".

Tako je komunistički disident postao „heroj nacionalne nezavisnosti".

„Bivši mirovnjak u čizmama ministra vojnog nije štedeo municiju.

„Javno je napadao pripadnike starog režima, gazio zakone, proganjao unutrašnjeg neprijatelja u vidu bivših JNA oficira i redom tužio malobrojne medije koji su ga kritikovali", pisalo je beogradsko Vreme kasnije.

Međutim, zbog afere Depala Vas - nazvane po mestu u Sloveniji gde se dogodila - kada je vojska napala tajnog saradnika policije, smenjen je 1994. sa pozicije ministra odbrane.

Vratiće joj se 2000. godine.

Neprikosnoveni lider SDS-a

Janša više od 30 godina vodi SDS, konzervativnu partiju koja je i članica Evropske narodne partije.

Prvi put postaje premijer u godini kada Slovenija postaje članica Evropske unije (EU).

„Moramo odškrinuti prozor kako bismo provetrili institucije", rekao je te 2004.

Zbog tvrdnji da je tokom kupovine oklopnih vozila „Patria“ bilo korupcije, glasači su ga kaznili četiri godine kasnije, ali se poput nekih balkanskih kolega, Janša vratio na političku scenu.

Ponovo je izabran za premijera 2012. najavljujući „da ih čeka težak rad", ali je vlada vrlo brzo pala zbog optužbi da nije prijavio imovinu.

Zbog slučaja „Patria", Janša je tokom izborne kampanje 2014. ponovo bio u zatvoru, osuđen je na dve godine, ali je mogao da prisustvuje sednicama skupštine.

Krajem iste godine Ustavni sud Slovenije odlučio je da ga pusti iz zatvora i kroz nekoliko meseci presuda mu je ukinuta.

• Edi Rama, umetnik sa četiri premijerska mandata u albanskoj politici
• Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši
• Hoće li Mađarska ostati sigurno utočište bivšem premijeru Severne Makedonije

Kao čovek koji ne odustaje lako, i 2018. pokušao je da zauzme premijersko mesto.

„Jedini je poslanik koji je član parlamenta od osamostaljenja ove republike.

„Kada god je Janša imao priliku da sastavi vladu - on je uspeo da je sastavi, jer ima ogromno političko iskustvo", opisao ga je Matej Lahovnik, profesor sa ljubljanskog Ekonomskom fakultetu za BBC.

Te godine mu je mesto prvog čoveka vlade ipak izmaklo, ali ga je dobio 2020, baš kada svet pogađa pandemija kovida-19.

Na toj poziciji se zadržao sve do 2022. kada ga je ubedljivo pobedio Robert Golob, lider tek oformljene političke organizacije.

„Janša ima veoma jaku mašineriju i može da preživi sa istim uticajem i procentom glasova i u vladi, ali i u opoziciji.

„On je politički čovek, ne može i ne želi da izađe iz politike - može da živi samo ako je aktivan, jer bi ga odmah dočekali sudski procesi koje ne bi mogao da kontroliše i imao bi velike poteškoće", rekao je Igor Lukšič, slovenački profesor za BBC.

Pred četvrti mandat poručio je da je „lakše bilo izboriti nezavisnost Slovenije, nego je demokratizovati", citirao ga je slovenački javni servis.

Kao ključne ciljeve programa, Janša navodi borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, debirokratizaciju i decentralizaciju.

• Ko je Slovenka Marta Kos, nova evropska komesarka za proširenje
• Smrt u Novom Mestu: Šta su pokazale ostavke ministara u Sloveniji
• Lajbah za BBC: 'Jugoslavija se sama srušila, mi smo bili njen orkestar Titanik'

Slovenački Orban i 'Maršal Tvito'

Protivnici ga porede sa Viktorom Orbanom, sada bivšim premijerom Mađarske, i Donaldom Trampom, američkim predsednikom.

Janša je ranije negirao optužbe da pokušava da „orbanizuje" Sloveniju.

Kritički odnos prema medijima, autoritarni stil vladanja, ali i oštri stavovi po pitanju migracionih politika neke su od glavnih tačaka koje ih spajaju.

„Jasno se vidi koje je elemente Orbanove vladavine Janša primenio u Sloveniji: kako zauzeti državu i njene institucije, narušiti sistem demokratske kontrole.

„Imao je samo dve godine (2020-2022), pa nije uspeo da primeni sve, ali postoji jasna predvidljivost u dedemokratizaciji koja je sistematski primenjivana", objasnila je Ana Bojinović Fenko, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Ljubljani, za BBC na srpskom, uoči izbora u martu 2026.

Sa Trampom deli i ljubav prema golfu.

Godine 2020. čestitao mu je pobedu, a da glasovi još nisu prebrojani (aktuelni predsednik SAD je te izbore ipak izgubio).

Poput američkog predsednika, i slovenački političar na društvenoj mreži Iks kritikuje neistomišljenike, pre svega novinare, zbog čega su ga prozvali i „Maršal Tvito".

Premijerski mandati ovog političara „starog kova" bili su obojeni brojnim protestima.

Kada ne poziva ljude da se legalno naoružaju kao 2023. jer je „vrag odneo šalu", Janša voli da planinari, igra fudbal i skija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
• Kako su se izbori u Sloveniji pretvorili u stalnu potragu za novim licima
• Zoran Janković - recept za političko trajanje
• Nova slovenačka predsednica Pirc Musar za BBC: „Slovenija može da bude posrednik u sukobima na Balkanu"
• Metelkova: Tri decenije ljubljanske kulturne, umetničke i aktivističke oaze
• Ubedljiva pobeda novog opozicionog pokreta Sloboda na izborima u Sloveniji, pokazuju izlazne ankete