Putin u Kini: Dogovor o izgradnji velikog gasovoda, injekcija ruskoj privredi

Ruski predsednik Vladimir Putin dočekan je uz crveni tepih i vojne počasti u Pekingu, a kineskog predsednika Sija Đinpinga nazvao je „dragim prijateljem“.

Tokom razgovora upotrebio je i kinesku poslovicu: „Čak i ako se nismo videli jedan dan, izgleda kao da su prošle tri jeseni“, koja se obično koristi za opisivanje čekanja nekog značajnog događaja.

Odnosi Moskve i Pekinga dostigli su „nezapamćeno visok nivo“, dodao je.

Si je kritikovao „jednostranu hegemoniju“ u svetu i pozvao na stvaranje „pravednijeg sistema globalnog upravljanja“.

„Odnosi Kine i Rusije ušli u novu fazu većeg napretka i bržeg razvoja“, rekao je Si, prenose kineski mediji.

Tokom razgovora, dvojica predsednika su obnovili planove o izgradnji velikog gasovoda između Rusije i Kine.

Za sada nisu objavljeni detalji o projektu „Snaga Sibira 2“, jednim od ključnih pitanja privredne saradnje Moskve i Pekinga, ili vremenski okvir za njegov završetak.

Prethodno dogovoreni sporazum je godinama bio u zastoju zbog neslaganja oko cene, ali su dve zemlje postigle „načelni dogovor“ o gasovodu, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

„Neke nijanse još treba razjasniti, ali razumevanje već postoji“, citira reči Peskova ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

Kada projekat bude završen, procenjuje se da bi Kina mogla da dobije do 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, preko Mongolije, iz gasnih polja ruskog Jamala.

To je oko 12 odsto ukupne potrošnje gasa u Kini, na osnovu procena iz 2025. godine.

Ranije ove nedelje, mediji su preneli da su ruski energetski gigant Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija potpisali preliminarni sporazum o izgradnji gasovoda.

S obzirom da je ruska privreda pod sve većim pritiskom i sankcijama nekih evropskih zemalja i SAD-a, projekat će imati veliki značaj za Rusiju.

Kina je glavni trgovinski partner Rusije, a takođe i njen najveći kupac nafte i gasa.

Tokom Putinove posete Pekingu trebalo bi da bude potpisano više od 20 sporazuma međudržavnih sporazuma o trgovini i tehnologiji, kao i deklaracija o „multipolarnom svetskom poretku“.

Putinova poseta Pekingu usledila je nekoliko dana pošto je američki predsednik Donald Tramp posetio Kinu.

Bila je to prva Trampova poseta Pekingu posle skoro decenije.

Tramp je opisao razgovore kao „veoma uspešne“, dok ih je Si nazvao „istorijskom prekretnicom“.

Na početku susreta, Si i Putin su razgovarali i o energetskoj saradnji dve zemlje.

Rusija je „pouzdan dobavljač energije“, posebno u trenutku krize na Bliskom istoku, rekao je Putin.

Kina je i dalje najveći kupac ruske nafte i ključni saveznik, uprkos sankcijama.

Jedna od tema susreta Sija i Putina je i stanje na uvek nestabilnom Bliskom istoku, posebno američko-izraelskih napada na Iran.

Situacija na Bliskom istoku je na „kritičnoj prekretnici“ i trenutno prelazi iz rata u mir, rekao je kineski predsednik, prema medijima u Pekingu.

„Moj predlog od četiri tačke za održavanje mira na Bliskom istoku ima za cilj da dalje izgradi međunarodni konsenzus, doprinese smanjenju napetosti i sukoba i promoviše mir“, rekao je Si.

Sporazum o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji Kine i Rusije je produžen, prenose kineski mediji.

Strateški sporazum definiše osnovu za mirne odnose, privrednu saradnju i diplomatsko i geopolitičko oslanjanje između dve zemlje.

U njemu su i odredbe o vojnoj saradnji i odbrambenim paktovima.

Dvadesetogodišnji sporazum potpisali su 2001. godine, a produžen je za još pet godina posle isteka u februaru 2022. godine.

Sada je navodno ponovo produžen.

U danu kada je Putin počeo razgovore u Pekingu, iz kabineta predsednika Srbije saopšteno je da će Aleksandar Vučić boraviti u zvaničnoj poseti Kini od 24. do 28. maja, na poziv Sija Đinpinga.

'Rusija nudi med i rakove, a Kina ima dronove i robote'

Piše: Vitalij Ševčenko, BBC Monitoring

Vladimir Putin kaže da Rusija i Kina žele da budu ravnopravni partneri, ali trenutno su sve samo ne to.

Jedan od ključnih razloga za to je razlika u veličini njihovih ekonomija - kineska je skoro osam puta veća.

Druga ključna razlika je u onome što ove privrede imaju da ponude - kineska je mnogo tehnološki naprednija.

Nije iznenađujuće, dakle, da neki Rusi smatraju da Peking može da učini više za njih nego Moskva.

Nekoliko dana pre nego što je Putin otputovao u Kinu, pojavio se snimak u kojem stanovnici sibirskog grada Irkutska traže od Kine da im izgradi novu školu.

Oni to traže od Moskve već pet godina, ali bezuspešno, kažu u snimku.

„Kako ćete povećati stopu nataliteta je velika misterija za nas“, kaže predstavnica stanovnika, obraćajući se Putinu u videu.

Mislila je na dugogodišnji Putinov cilj da zaustavi pad broja stanovnika u Rusiji.

Jurij Trutnjev, Putinov predstavnik na Dalekom istoku Rusije, nije mogao da ne primeti razliku u kineskoj i ruskoj ponudi na izložbi koja se trenutno održava u kineskom gradu Harbinu.

„Mi imamo samo med i rakove, dok naši [kineski] prijatelji imaju dronove i robote“, rekao je on zvaničnoj ruskoj novinskoj agenciji Tas.

„Biću iskren sa vama, malo sam uznemiren.“

Pogledajte video: Da li je Kina lider svetski tehnološki lider

https://www.youtube.com/watch?v=kwOKiJaxQRw

Balansiranje sa Zapadom

Izveštava: Lora Biker, dopisnica iz Pekinga

Kineski predsednik Si želi da pokaže da je blizak susedu i savezniku, ali ne previše, jer ga je ruska invazija na Ukrajinu dovela u nezgodan položaj.

Kina nije osudila Putinove poteze, dok istovremeno pokušava da održi veze sa Zapadom koji sa oprezom posmatra kako njih dvojica stoje jedan pored drugog.

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, samo nekoliko nedelja pošto je Putin rekao da partnerstvo sa Kinom „nema ograničenja“.

Od početka rata, privredne veze Rusije i Kine su se produbile, a bilateralna trgovina je sada skočila na rekordne nivoe.

Kina bi mogla da pruži Moskvi ekonomski spas.

Peking ne želi destabilizujući rat u Evropi, Si želi stabilnost.

Ali takođe ne želi da vidi kolaps Putinovog režima.

To je težak balans za Peking.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Tramp, Si i Putin u borbi za prevlast u svetu 'snage, sile i moći'
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• Zašto se Kina i Rusija drže zajedno
• Je li Kina u problemu: Peking cilja najniži privredni rast od 1991.
• Kineski sportski brend koji preti da 'pojede' Najki i Adidas
• Koliko je Srbija dužna Kini