Direktorka Iskra Maksimović: U Golubačkoj tvrđavi otkrivena nadgrobna ploča Stefana Kuveta

Direktorka Tvrđave Golubački grad, Iskra Maksimović, objasnila je da je nadgrobna spomen-ploča Stefana Kuveta pronađena tokom nedavnih arheoloških istraživanja u okviru radova na postavljanju novog poda u šadrvanu turskog hamama unutar Golubačke tvrđave.

„Nadgrobna spomen-ploča nađena je u osnovi, u temelju trećeg nivoa poda u šadrvanu, u hamamu. To su poslednja arheološka iskopavanja koja su rađena nedavno. Kada je postavljen novi pod u šadrvanu, pronađen je kamen koji je bio okrenut naopako, pa se natpis nije video. Tek kada su ga majstori podigli, ukazala su se slova“, rekla je Maksimović.

Kako je navela, spomenik je pronađen pre svega nekoliko meseci, nakon čega je očišćen i pročitan natpis, a sada sledi još jedan krug konzervacije.

„Njemu sada sledi konzervacija i potom ćemo ga izložiti u palati tvrđave Golubac. Objavićemo kada radovi budu završeni i kada će posetioci moći da ga vide“, dodala je ona.

Reč je o oštećenom nadgrobnom obeležju sa tekstom uklesanim u šest redova, iz kojeg se saznaje da je Stefan Kuvet bio „rab božji“ i sin velikog čelnika despota Vuka Kuveta. Iznad natpisa uklesan je krst proširenih krajeva i skraćenica „Isus Hristos Nika“. Spomenik je delimično oštećen i prelomljen, zbog čega poslednji red natpisa nije u potpunosti sačuvan.

Vuk Kuvet se u istorijskim izvorima pominje kao dostojanstvenik čija je karijera započela još u vreme kneza Lazara Hrebeljanovića, dok je tokom 1403. i prve polovine 1404. godine, za vreme despota Stefana Lazarevića, nosio titulu velikog čelnika.

Poznato je da je despot Stefan Lazarević od ugarskog kralja Žigmunda dobio na upravu i Golubac, koji je potom obnovio i proširio, ali do sada nije bilo podataka koji su porodicu Vuka Kuveta povezivali sa Golubačkom tvrđavom.

Nadgrobni spomenik Stefana Kuveta ukazuje na vezu porodice Kuvet sa ovim delom Podunavlja. U okviru kompleksa srednjovekovne i osmanske tvrđave i podgrađa nalaze se dve poznate lokacije koje su se koristile za sahranjivanje. One su smeštene na uzvišenjima iznad leve obale Dunava, južno od današnjeg magistralnog puta, i danas su obrasle gustom vegetacijom.

Pretpostavlja se da je Stefan Kuvet prvobitno sahranjen na jednom od tih lokaliteta na levoj obali Dunava, u okviru kompleksa tvrđave i podgrađa. Kasnije je njegov nadgrobni spomenik, prema nalazima arheologa, iskorišćen kao građevinski materijal u šadrvanu hamama.