Ljiljana Todorović Jovanović o nasilju nad ženama u Srbiji: Nijedna žena ne zaslužuje da živi u strahu

Ljiljana Todorović Jovanović iz Femin kolektiva ističe da podaci organizacije Femplatz za 2025. godinu pokazuju najmanje 18 femicida i 13 pokušaja ubistava žena, što, kako navodi, ukazuje na nedovoljno ranu i ozbiljnu reakciju društva.

„Stanje u Srbiji je ozbiljno, a ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se nasilje nad ženama često prepoznaje tek kada dođe do najtežih posledica“, navodi ona.

Veće prepreke u manjim sredinama

Govoreći o situaciji u manjim sredinama poput Požarevca, Todorović Jovanović ukazuje da se žene suočavaju sa dodatnim teškoćama, poput otežane zaštite privatnosti, straha od osude i preovlađujućim stavom da je nasilje „privatna stvar“.

„Žena koja trpi nasilje ne plaši se samo nasilnika, već i toga da joj se neće verovati, da će biti osuđivana od strane okoline i da nakon prijave neće imati podršku“, ističe ona.

Digitalno nasilje kao rastući problem

Posebno upozorava na porast digitalnog rodno zasnovanog nasilja, uključujući zloupotrebu veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, u poslednjih godinu dana zabeležen je porast  slučajeva AI-generisanih snimaka i sadržaja koji su korišćeni za pretnje ženama koje učestvuju u javnom životu, što predstavlja novi oblik kontrole, zastrašivanja i uhođenja putem digitalnih platformi.

Nepoverenje u institucije i potreba za promenama

Todorović Jovanović ukazuje i na rast nepoverenja u institucije. Kako navodi, izveštaji Femplatza pokazuju da su se u više slučajeva žene ranije obraćale institucijama, postojale su i zabrane prilaska, ali to nije sprečilo najteže ishode.

Ona smatra da postoji potreba za sistemskim rešenjem, uključujući i usvajanje Zakona o femicidu, ali ocenjuje da politička volja trenutno izostaje.

„Nedavno je u Skupštini pokušano da se Zakon o femicidu stavi na dnevni red, ali je svega 25 poslanika glasalo za to da uopšte uđe u raspravu“, navodi ona.

Istovremeno ističe da u policiji, centrima za socijalni rad i zdravstvenim ustanovama postoje i stručnjaci koji posvećeno rade svoj posao, kao i da važnu ulogu imaju organizacije civilnog društva poput Autonomnog ženskog centra i Mreže žena protiv nasilja, koje pružaju SOS podršku, psihološku i pravnu pomoć.

Edukacija, prevencija i poruka ženama

Govoreći o prevenciji, sagovornica naglašava značaj edukacije i podizanja svesti, uz ocenu da mladi i dalje nemaju dovoljno znanja o rodno zasnovanom nasilju.

Na kraju, upućuje poruku ženama koje trpe nasilje:

„Nasilje nije njihova krivica i nije važno da li se dešava u kući, u vezi, posle raskida, na poslu ili preko društvenih mreža. Nijedna žena ne zaslužuje da živi u strahu.“

Dodaje da prijava nasilja nije laka odluka, posebno u situacijama ekonomske zavisnosti, roditeljstva ili straha od osude sredine, ali da prvi korak može biti razgovor sa osobama od poverenja ili kontaktiranje relevantnih organizacija.

Takođe naglašava važnost čuvanja dokaza u slučajevima digitalnog nasilja kao što su poruke, pretnje, snimci i profili kao i pozivanje policije u situacijama neposredne opasnosti.

„Važno je da svaka žrtva zna da nije sama i da ne mora da nosi sramotu koja joj ne pripada“, zaključuje Ljiljana Todorović Jovanović.