Puna sala i veliki aplauz za „Kontrolu besa”: Osuđenici iz Zabele izveli predstavu u humanitarne svrhe

Predstava, nastala u okviru Dramske sekcije Službe za tretman KPZ Zabela, imala je humanitarni karakter. Ulaz je bio besplatan, a publika je umesto kupovine karata mogla da donira sredstva Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka – NURDOR, skeniranjem QR koda ili uplatom na namenski račun udruženja.

Devetorica osuđenika izvela su komediju koja je, prema reakcijama publike, naišla na odličan prijem. Tokom gotovo cele predstave u sali se čuo smeh, a izvođenje je završeno dugim aplauzom.

Predstavu je otvorio Vladimir Petrović, vaspitač u KPZ Zabela, koji potpisuje tekst, adaptaciju i režiju. On je na početku rekao da su rezultati rada zaposlenih u službi za tretman retko kada vidljivi i merljivi, dok je sinoćnje izvođenje pokazalo upravo suprotno – pred punom salom, kroz konkretan rad osuđenika i reakciju publike.

„Kontrola besa” je nastala po motivima dela „Anger Management” Roberta Skota, a tekst je napisao i adaptirao Vladimir Petrović. 

Predstava je prethodno premijerno izvedena u Zabeli, pred oko 50 osuđenika i zaposlenih. Sinoćnje izvođenje u Centru za kulturu bilo je prvo predstavljanje ove predstave široj javnosti.

Od ankete do audicije

Govoreći za Boom93 nakon predstave, Vladimir Petrović kaže da audicija u početku nije bila planirana, ali da je odziv osuđenika bio veći nego što se očekivalo.

„Mi smo znali da imamo dvojicu, trojicu njih koji su imali neka iskustva sa javnim nastupom. Neki imaju neku underground muzičku karijeru, neki su bili učesnici dokumentarnih filmova. Imamo čak i jednog glumca koji je nastupao u Kusturičinom filmu, tako da smo znali da imamo neku bazu od trojice, možda četvorice zanimljivih osuđenika za tu vrstu poziva”, rekao je Petrović.

Međutim, nakon ankete, interesovanje je bilo takvo da je, kako kaže, bilo neophodno organizovati audiciju.

„Onda smo morali da napravimo neku vrstu audicije, pa se taj broj smanjivao. Inicijalno tekst je imao pet likova. Ja sam proširio tekst jer mi je bilo žao da isključim ove najupornije koji su dolazili, tako da je na kraju njih devetorica ostalo u celoj predstavi i bili su sjajni”, naveo je Petrović.

Prema njegovim rečima, priprema predstave trajala je oko tri meseca.

„Bilo je intenzivno jako, pogotovo poslednjih mesec dana. Ali jedno tri meseca rada – to je odličan tempo i za mnogo ozbiljnije predstave. Predstava ne traje dugo, nepunih sat vremena, ali su oni toliko ozbiljno pristupili celoj priči i tako odgovorno naučili tekstove da smo videli da taj proces ide jako dobro i brzo”, rekao je Petrović.

„Osetili su slobodu unutar zidova”

Jedan od najupečatljivijih utisaka sa izvođenja bilo je to što su osuđenici predstavu izveli sigurno, bez vidljivih grešaka u tekstu, uz dobar ritam i stalnu reakciju publike.

Petrović kaže da su reakcije učesnika na rad u dramskoj sekciji bile izuzetno dobre.

„Bavili smo se mi svakojakim aktivnostima. Mnoge aktivnosti su usmerene prema osuđenim licima – sportske, kulturne, postoje različite umetničke sekcije. Ali ja jednostavno nikad nisam bio deo neke grupe koja je osetila slobodu unutar zidova tokom rada. I to su meni, posle 15 godina rada kao vaspitač u zatvoru, bila najlepša tri meseca”, rekao je Petrović.

On navodi da se nakon ovakvog iskustva ne planira zaustavljanje rada dramske sekcije.

„Posle ovoga mislim da nema smisla da stajemo. Bili bismo neodgovorni prema sebi samima i prema drugim osuđenim licima. Igrali smo nekoliko puta za ostalu osuđeničku populaciju, reakcije su predobre i naravno da se sada odjednom stvorila nova konkurencija za neke nove uloge”, rekao je Petrović.

Kako dodaje, do leta će, koliko bude moguće, nastaviti sa izvođenjem „Kontrole besa”, uključujući i mini zatvorsku turneju, dok se od jeseni može očekivati rad na nečemu novom.

Rehabilitacija koja postaje vidljiva

Na pitanje da li je ovakav rad jedan od načina da proces rehabilitacije postane vidljiviji, Petrović kaže da jeste, ali da se taj proces ne završava unutar ustanove.

„Njima je omogućeno da se školuju, da završe osnovne škole, da se stručno osposobe za neki od zanata koji su deficitarni na tržištu rada, da kvalitetno provode slobodno vreme. Oni imaju prostor da se usavršavaju i da ojačaju neke svoje kapacitete”, rekao je Petrović.

Ipak, kako dodaje, to nekada nije dovoljno, jer nakon izlaska iz zatvorskih uslova postoje i drugi mehanizmi koji bi trebalo da funkcionišu.

„Nažalost, takav je naš posao – suočavamo se i vidimo slučajeve u kojima smo podbacili, i to podbacili kao društvo. Ne kažem mi kao ustanova, jer zaista izgaramo svi na poslu. Dajemo sve što možemo, koliko možemo. Za neke to bude dovoljno, a nažalost za mnoge ne”, rekao je Petrović.

Sinoćnje izvođenje „Kontrole besa” u Požarevcu pokazalo je da pozorište u ovom slučaju nije bilo samo kulturni događaj, već i prostor u kojem su se spojili humanitarna podrška, rad sa osuđenim licima i javni susret sa rezultatima jednog procesa koji najčešće ostaje daleko od očiju javnosti.