Šta znači izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i zašto je važan za svet

Veoma je važno to što su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) saopštili da će naprasno izaći iz OPEK-a, organizacije zemalja izvoznica nafte.

Emirati su bili član još pre nego što su postali nacionalna država 1971. godine.

OPEK je organizacija uglavnom zalivskih izvoznica nafte, koja je decenijama kontrolisala cenu sirove nafte pojačavajući ili smanjujući proizvodnju i određujući kvote za sve članice.

On je odigrao ključnu ulogu u naftnoj krizi 1970-ih, koja je zauzvrat transformisala svetsku energetsku politiku.

I dok proizvodnjom u OPEK-u dominira Saudijska Arabija, UAE su imali drugi najveći kapacitet proizvodnje rezervi.

Drugim rečima, bili su drugi najveći dominantni proizvođač, sposoban da pojača proizvodnju kako bi se smanjile cene.

I zaista, upravo je to dovelo do dugoročnih preispitivanja položaja UAE.

Najprostije rečeno, UAE su želeli da iskoriste vlastite pozamašne kapacitete u koje su ulagali.

Kvote OPEK-a su ograničavale njihovu proizvodnju na 3-3,5 miliona barela dnevno.

Žrtva članica OPEK-a, u pogledu izgubljenih prihoda, bila je disproporcionalna za UAE.

Međutim, trenutak u kom je načinjen ovaj potez ukazuje na posledice rata u Iranu.

Aktuelni ekspres lonac u Zalivu uticao je na odnose UAE sa Iranom, a mogao bi da utiče i na njegove već ionako napete odnose sa Saudijskom Arabijom.

Ovo je veliki udarac za OPEK u vreme kad se postavljaju značajna pitanja u vezi sa njegovom dugoročnom koherentnošću.

Ne radi se samo o tome da će UAE, kad budu uspeli u potpunosti da vrate svoju naftu na tržište morem ili naftovodom, pokušati da dostignu cilj od proizvodnje 5 miliona barela dnevno.

Saudijska Arabija bi mogla da odgovori ratom cena nafte koju bi diversifikovana ekonomija UAE mogla da istrpi, ali druge siromašnije članice OPEK-a možda i ne.

Mnogo toga zavisi od saudijskog odgovora.

Vodeći zvaničnici Emirata govore o novim naftovodima koji bi vodili sa naftnih polja u Abu Dabiju, zaobilazili Ormuski moreuz i stizali do neiskorišćene luke Fudžairah.

Već postoji jedan naftovod koji se obilato koristi danas, ali biće potrebno još kapaciteta da bi se namirila povećana proizvodnja, stalna promena fluidnosti i troškovi tankerskog saobraćaja u Persijskom zalivu.

Za sada, naravno, tokom dvostruke blokade morskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, to nije glavni događaj na naftnim tržištima, koji utiče na cenu nafte, gasa, benzina, plastike i hrane.

Dok je svet razumljivo usredsređen na naftu po ceni od 110 dolara po barelu, ovo je, međutim, razlog da se ne otpisuje šansa da bi ona mogla da bude bliž 50 dolara u neko dogledno vreme naredne godine - ako se haos u Ormuskom moreuzu razreši, na primer, na vreme za američke izbore sredine mandata zakazane za kasnije ove godine.

• Šta je Ormuski moreuz i zašto je toliko važan za svet
• 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
• Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'

OPEK je manje važan za svetsko naftno tržište nego što je bio 1970-ih, sa 85 odsto udela u međunarodnoj trgovini naftom koji je imao tada, a koji je danas bliže 50 odsto.

Nafta je takođe manje ključna za svetsku ekonomiju nego što je bila 1970-ih.

Opek sada ima prednost, ali ne i monopol.

Ne može da ucenjuje čitav svet, takoreći.

Sećam se kako mi je visoki zvaničnik OPEK-a, bivši saudijski ministar za naftu Šeik Jamani, jednom rekao:

„Kameno doba se nije završilo zato što je svetu ponestalo kamenja.

„Naftno doba se neće završiti zato što je svetu ponestalo nafte.“

Ovo predviđa svet u kojem su ugljovodonici zamenjeni drugim izvorima energije.

Jedan od načina za tumačenje ovog poteza Ujedinjenih Arapskih Emirata je znak smanjene zavisnosti od nafte u ovom svetu, a bilo je i nekih drugih naznaka u tom smeru u aktuelnoj oluji: kinesko ulaganje u elektrifikaciju pomoglo je da se ublaži ekonomski udarac od rasta cena nafte i gasa.

Prema nekim proračunima, elektrifikacija kineskih automobila, kamiona i vozova smanjila je potražnju za naftom u drugoj najvećoj ekonomskoj svetskoj sili za milion barela dnevno.

Svetska potražnja za naftom bi mogla da stagnira dok se ovaj trend ubrzava širom sveta.

Prema ovom viđenju, ima smisla izvući što više novca iz naftnih rezervi pre nego što se potražnja strmoglavi.

Ujedinjeni Arapski Emirati imaju finansijsku moć i delimično diversifikovanu ekonomiju, preko finansijskih usluga i turizma.

Mnogo će zavisiti od toga šta će postati nova normalnost ako i kade neprijateljstva u Zalivu budu prekinuta.

Izlazak UAE iz OPEK-a mogao bi da izazove rušenje novih domina, a sada će postojati i značajan pritisak na Saudijsku Arabiju.

Kada tankeri budu počeli ponovo da plove kroz Ormuski moreuz, ili ako UAE Emirati udvostruče napore za izgradnju novih naftovoda, emiratska nafta će teći kao nikad do sad, nesputana obavezama prema OPEK-u.

To će imati malo efekta na aktuelne blokade.

Ali moglo bi da promeni sve posle njih.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Je li američka blokada iranskih luka 'kockanje'
• Ujedinjeni Arapski Emirati izlaze iz naftnog udruženja OPEK
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Evropa ima kerozina za još šest nedelja
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom