Stručnjak za nekretnine: Cene kirija nemaju mnogo veze sa prosečnim platama građana

Prema njegovim rečima, kvalitet nekretnina koje se nude danas ipak je bolji nego ranije.

„U principu popravilo se stanje. Nije više tako stanje da se nudi svašta. Ipak se narod malo opametio“, kaže Đoković i dodaje da je ponuda postala ozbiljnija nego pre deset godina.

On objašnjava da se danas izdaju i nekretnine u delovima koji ranije nisu bili atraktivni, ali su sada bolje povezani infrastrukturom. Kao primere navodi širu okolinu Beograda, gde je moguće organizovati svakodnevni život uz razumno vreme putovanja.

„Svuda gde možete funkcionisati za pola sata do nekud… ako dođem sa Mirijeva do Beograda za 45 minuta, otići ću do Lajkovca, do Uba“, navodi Đoković.

"Podstanari često nemaju mogućnost izbora"

Ipak, kada je reč o podstanarima, njihov položaj i dalje nije povoljan. Đoković ističe da oni često nemaju luksuz izbora.

„Podstanari, nažalost, često nisu u mogućnosti da mnogo traže. I to nije fer odnos“, naglašava on.

Kako objašnjava, ljudi koji plaćaju zakup žele pre svega sigurnost i stabilnost – da ne moraju često da menjaju stan i da mogu da planiraju život na duži rok.

„Traže sigurnost, traže duži period, da su negde gde su već tu, da ih ne seljakuju“, kaže Đoković.

On podseća i na period nakon dolaska stranih državljana usled krize, kada su mnogi stanodavci, vođeni većom zaradom, otkazivali ugovore postojećim podstanarima.

„Zaklali su vola zbog dva kila mesa“, opisuje Đoković takvu praksu.

Da li se stan može iznajmiti po pristupačnim cenama?

Kada je reč o cenama, raspon je širok i zavisi od lokacije i kvaliteta, ali se, kako kaže, i dalje može pronaći nešto pristupačno.

„Može se naći pristojno kad se potrudi čovek otprilike od 200 evra, pa naviše“, navodi on, uz pojašnjenje da su to uglavnom mali stanovi ili sobe.

Dodaje da postoje i alternativne opcije poput smeštaja u objektima sličnim apartmanima, gde su u cenu uključeni i dodatni troškovi.

Na pitanje šta najviše utiče na cenu zakupa, Đoković je jasan - infrastruktura je ključni faktor.

„Najviše definitivno infrastruktura“, ističe on, objašnjavajući da su važni blizina posla, škola, vrtića, fakulteta i drugih sadržaja.

Ipak, visina kirije nije usklađena sa prosečnim primanjima građana.

„Nažalost, nema veze mnogo sa prosečnim platama“, kaže Đoković i dodaje da bi, prema tom kriterijumu, kirije trebalo da budu znatno niže.

Nepostojanje ugovora ostavlja stanodavce i podstanare bez zaštite

Izdvajanje za zakup dodatno komplikuje činjenica da se veliki deo tržišta nalazi u sivoj zoni, bez formalnih ugovora.

„Uđite na sajt RGZ, imate broj registrovanih ugovora o zakupu. Vrlo malo“, upozorava Đoković.

On ističe da nepostojanje ugovora ostavlja i podstanare i stanodavce bez zaštite, ali da je jedan od razloga izbegavanja formalizacije - porez.

„Ako bi svi prijavili to, onda bi taj porez otišao na konto podstanara“, objašnjava on, dodajući da bi to dodatno povećalo kirije.

Sa druge strane, bez ugovora rizik postoji za obe strane - i zakupce i vlasnike stanova.

Da li se očekuje pad cena nekretnina?

Govoreći o uticaju globalnih kriza, poput rasta cena energenata, Đoković smatra da će se one pre svega odraziti na kupoprodajno tržište, dok će tržište zakupa ostati relativno stabilno.

„Tržište najma, ko mora da živi - mora da živi“, kaže on.

Dodaje i da postoji veliki broj praznih stanova koji predstavljaju potencijal za izdavanje, naročito u kriznim vremenima.

Na kraju, kada je reč o prognozama, Đoković ocenjuje da se ne očekuje pad cena nekretnina.

„Cene nekretnina svakako neće padati. To je definitivno“, zaključuje on, uz napomenu da će se kretati u skladu sa inflacijom i kretanjem vrednosti novca.