Da li će Nemcima mlađim od 45 godina trebati vojno odobrenje za duži boravak u inostranstvu

Nemci stari između 17 i 45 godina možda će morati da traže odobrenje za duži boravak u inostranstvu, prema izmenama novog zakona kojim je uvedena dobrovoljna vojna služba.

Zakon o modernizaciji vojne službe, koji je stupio na snagu 1. januara, ima za cilj da ojača odbranu zbog potencijalne pretnje Rusije posle njene invazije na Ukrajinu.

U saopštenju poslatom BBC-ju, portparol Ministarstva odbrane potvrdio je da muškarci od 17 i više godina moraju da dobiju prethodno odobrenje za boravak u inostranstvu duži od tri meseca.

Prema važećem zakonu, odobrenja za putovanja generalno moraju biti dodeljena, te ostaje nejasno kako bi se ovo pravilo sprovodilo u slučaju kršenja.

Zahtev za dobijanje dozvole prošao je gotovo neopaženo dok se ovim pitanjem u petak nisu pozabavile novine Frankfurter Rundšau.

Portparol Ministarstva odbrane rekao je da je propis namenjen da „osigura pouzdan i smislen sistem vojne registracije“.

„U slučaju nužde, moramo znati ko može da boravi u inostranstvu duže vreme", dodao je.

U saopštenju se priznaje da bi posledice po mlade ljude mogle biti „dalekosežne“ i navodi se da se propisi o izuzećima razvijaju „tako da bi se izbegla nepotrebna birokratija“.

Pravni osnov za ovaj zahtev leži u nemačkom Zakonu o vojnoj obavezi iz 1956, koji je nekoliko puta menjan, a poslednji put prošlog decembra.

Pre poslednjeg amandmana, obaveza prijavljivanja dužeg boravka u inostranstvu primenjivala se samo ako je Nemačka bila u stanju nacionalne odbrane ili mobilizacije.

Zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je slična odredba „bila na snazi tokom Hladnog rata i da nije imala praktični značaj“.

Zakon o modernizaciji vojne službe predviđa planove za povećanje broja aktivnog osoblja sa oko 180.000 na 260.000 do 2035. godine.

U decembru je nemački parlament glasao za uvođenje dobrovoljne vojne službe, što znači da će od januara svim osamnaestogodišnjacima biti poslat upitnik sa pitanjem da li su zainteresovani za pridruživanje oružanim snagama.

Od jula 2027. godine, takođe moraju proći procenu sposobnosti kako bi se utvrdilo da li bi ispunjavali uslove za službu u slučaju izbijanja rata.

Žene se mogu dobrovoljno prijaviti za vojsku, ali ne mogu biti primorane da je služe, prema nemačkom ustavu.

Iako se plan tiče dobrovoljne službe, ako se bezbednosna situacija pogorša ili ako se javi premalo dobrovoljaca, mogao bi se razmotriti oblik obaveznog služenja vojnog roka.

Kada je parlament odobrio zakon, mnogi mladi ljudi su se pridružili protestima protiv odluke.

„Ne želimo da provedemo pola godine života zatvoreni u kasarnama, obučavajući se kako da budemo poslušni i učeći da ubijamo“, napisao je jedan organizator na društvenim mrežama.

Kao i druge evropske zemlje, Nemačka je smanjivala oružane snage tokom mirnodopskih 1990-ih.

Tokom Hladnog rata imala je vojsku od skoro pola miliona ljudi.

Obavezna vojna služba u Nemačkoj je ukinuta 2011. pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel.

Kancelar Fridrih Merc je obećao da će obnoviti Bundesver (oružane snage Nemačke) u najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi kao odgovor na ono što njegova vlada opisuje kao opasnije bezbednosno okruženje na Starom kontinentu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zbog čega je nemačka vojska postala najvažnija u Evropi
• Nemačka planira ozbiljno jačanje vojske
• Istorijski sporazum Britanije i Nemačke, Merc za BBC: 'Rusija je velika pretnja'