4. aprila: Dan studenata - sve je počelo borbom protiv fašizma

Tokom tridesetih godina XX veka, odnosi između revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu i vlasti postajali su sve napetiji. Studenti su organizovali štrajkove, lepili plakate i demonstrirali, dok je vlast pokušavala da suzbije te aktivnosti kroz formiranje nacionalističkih organizacija, poput ORJUNE, i predlog da se uvede Univerzitetska policija — što bi praktično ukinulo autonomiju univerziteta.

U znak protesta, 3. aprila 1936. godine otpočeo je generalni štrajk studenata u Beogradu, kojem su se ubrzo pridružili i kolege iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice.

Na samom početku štrajka, 4. aprila, došlo je do nasilnih sukoba ispred fakultetskih zgrada. Studenti su pokušali da odbrane autonomiju, dok su nacionalistički studenti i policija pokušavali da zauzmu fakultete. Tada je, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta, ubijen student prava Žarko Marinović.

U godinama do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta svake godine su, uprkos zabranama, obeležavali 4. april – dan smrti Žarka Marinovića. Nakon 1945. godine i promene društveno-političkih okolnosti, doneta je odluka da se ovaj datum i zvanično obeležava. Tako je 1954. godine 4. april proglašen Danom studenata Beogradskog univerziteta.

Studentski pokreti danas

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo 15 osoba, započeo je talas studentskih protesta koji traje do danas. Studenti su najpre organizovali okupljanja i odavanje pošte stradalima, uz zahteve za utvrđivanje odgovornosti i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stanice. Protesti su ubrzo dobili podršku profesora, srednjoškolaca i građana, prerastajući u širi društveni pokret.

Prvi protest održan je već 5. novembra u Novom Sadu, kada su se građani okupili kako bi odali poštu stradalima. Tokom večeri došlo je do incidenata ispred Gradske kuće, bacanja crvene boje na zgradu i sukoba sa policijom, nakon čega su usledila hapšenja aktivista i studenata. Ova privođenja izazvala su reakciju akademske zajednice, pa su studenti širom zemlje počeli sa svakodnevnim petnaestominutnim blokadama ulica.

Krajem novembra 2024. godine dogodio se napad na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu tokom odavanja pošte stradalima. Ovaj događaj predstavljao je prelomni trenutak, nakon kojeg Fakultet dramskih umetnosti ulazi u blokadu, a ubrzo se blokade šire i na druge fakultete. Nedugo zatim studenti blokiraju i Rektorat Univerziteta u Beogradu, čime protesti dobijaju novu dinamiku.

Do kraja novembra blokade su se proširile na Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, a u narednim danima blokirano je više od 60 fakulteta širom Srbije. Studenti su organizovali blokade fakulteta, protestne šetnje, blokade raskrsnica i svakodnevno odavanje pošte stradalima petnaestominutnom tišinom u 11.52.

Tokom decembra 2024. protesti su nastavljeni gotovo svakodnevno. Studenti su organizovali blokade saobraćajnica, javne časove i protestne šetnje, dok su krajem godine odlučili da protesti ne prestaju ni tokom novogodišnjih praznika. Okupljanja su održana i krajem decembra, a novogodišnja noć obeležena je tišinom i protestima umesto proslave.

Početkom 2025. godine protesti prerastaju u masovni građanski pokret i šire se na brojne gradove širom Srbije. Studenti su ponovili zahteve za utvrđivanje odgovornosti za tragediju, smenu nadležnih, borbu protiv korupcije i zaštitu institucija.

Nedugo zatim usledio je veliki protest u Nišu, poznat kao „Niški edikt“, gde su studenti i građani organizovali masovno okupljanje i protestnu šetnju kroz centar grada. Protest je okupio učesnike iz više gradova južne Srbije i dodatno proširio studentski pokret.

Jedan od najvećih protesta održan je 15. marta 2025. godine u Beogradu, kada su studenti i građani organizovali masovno okupljanje i blokadu centralnih gradskih ulica. Desetine hiljada ljudi učestvovalo je u protestu, koji je predstavljao jedan od najvećih skupova od početka studentskih blokada.

Četiri i po meseca nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, 21. marta 2025. godine preminuo je mladić, jedan od troje teško povređenih u toj nesreći.

Tokom proleća 2025. organizovana je i studentska tura do Brisela, tokom koje su studenti simbolično krenuli ka evropskim institucijama kako bi ukazali na situaciju u Srbiji, zahteve protesta i stanje u društvu. Ova akcija privukla je veliku pažnju javnosti i međunarodnih medija.

Ubrzo nakon toga organizovana je i studentska tura do Strazbura, gde su studenti nastavili da skreću pažnju evropskih institucija na dešavanja u Srbiji i zahteve studentskog pokreta.

Na Vidovdan 2025. godine održan je još jedan veliki protest u Beogradu. Studenti su organizovali protestnu šetnju kroz centar grada, uz simbolične poruke o pravdi, odgovornosti i budućnosti društva.

Studentski protesti organizovani su i u drugim gradovima, među kojima je i Požarevac, gde su građani i studenti organizovali protestne šetnje i okupljanja podrške studentskom pokretu, uz odavanje pošte stradalima.

Na godišnjicu tragedije, 1. novembra 2025. godine, organizovani su protesti širom Srbije, dok je centralno okupljanje održano u Novom Sadu. Studenti su tada ponovili zahteve i poručili da protesti neće stati dok se ne utvrdi odgovornost.

Tokom narednih meseci protesti su nastavljeni kroz blokade, protestne šetnje i okupljanja u više gradova, uz podršku građana i profesora.

U kasnijoj fazi protesta zabeleženi su i incidenti koji su dodatno podigli tenzije, među kojima su upad na Filozofski fakultet i ulazak pripadnika Uprave kriminalističke policije u prostorije Rektorata Univerziteta u Beogradu, u okviru istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta. Studenti su ove događaje ocenili kao pritisak na akademsku zajednicu i ugrožavanje autonomije univerziteta.

Izvor:Istorijski zabavnik