'Cela civilizacija će umreti večeras ako Iran ne prihvati ultimatum': Tramp

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će „cela civilizacija umreti" ako Iran ne prihvati ultimatum i do srede u jedan sat ujutru po srednjevropskom vremenu ne otvori Ormuski moreuz, ključni prolaz za prevoz ogromnih količina nafte i tečnog prirodnog gasa, važnih za ceo svet.

„Ne želim da se to desi, ali verovatno hoće", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

Ovo je poslednja i najoštrija u nizu pretnji predsednika SAD iranskim vlastima tokom petonedeljnog zajedničkog američko-izraelskog rata protiv Teherana.

Nova runda udara na Iran biće razarajuća, mogao bi da bude „uništen" za jednu noć, zapretio je.

Međutim, sudeći po signalima i izjavama iz Teherana, vlasti u Iranu se nisu uplašile najnovije Trampove pretnje.

Najpre su odgovorili Amerikancima da ih čeka „razorna“ odmazda, a potom je stigla vest da je Teheran odbacio američki predlog za prekid vatre, pozivajući na „definitivan“ kraj rata.

Teheran je objavio i listu zahteva, među kojima je i „prekid neprijateljstava u regionu“, protokol za obezbeđivanje bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz i ukidanje sankcija, javila je državna agencija IRNA.

Tajms je objavio i da Iranci traže uvođenje takse od oko dva miliona dolara po brodu za prolaz kroz Ormuski moreuz.

Pogledajte koju je pretnju Iranu izgovorio Tramp: 'Vratićemo vas u Kameno doba'

Iran od početka rata 28. februara efikasno blokira Ormuski moreuz, dozvoljavajući prolaz tek onim brodovima koje smatra 'prijateljskim', odnosno iz prijateljskih zemalja.

Ormuski moreuz će „biti ponovo otvoren“ kada se „deo tranzitnih taksa iskoristi za nadoknadu sve štete koju je prouzrokovao“ rat, izjavio je Mahdi Tabatabei, pomoćnik iranskog predsednika.

Prethodnih dana, gađani su razni civiljni objekti u Iranu, među kojima su obrazovne ustanove i most.

„Ako se napadi na civilne ciljeve ponove, sledeće faze naših ofanzivnih i uzvratnih operacija biće mnogo razornije i raširenije“, saopšteno je iz najviše operativne vojne komandne jedinice Irana.

Od početka rata do 30. marta u Iranu je poginulo više od 2.100 civila, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija.

Trampova pretnja i iščekivanje u Iranu

Izveštava: Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Severne Amerike

„Vrlo malo toga biće zabranjeno“, rekao je Tramp 6. aprila, govoreći o tome šta čeka Iran ako se ne povinuje njegovom zahtevu.

Da bi izbegao ovu sudbinu, prema rečima Trampa, Iran mora da sklopi sporazum „koji će mi biti prihvatljiv“.

Ključni deo sporazuma je „slobodan promet nafte“ kroz Ormuski moreuz.

Kako vreme teče, malo je naznaka da je Iran spreman da pristane na Trampov ultimatum.

Odbacili su privremeni prekid vatre i objavili sopstvenu listu zahteva, koje je američki zvaničnik opisao kao „maksimalističke“.

Ovo stavlja američkog predsednika u delikatan položaj.

Ako ne bude dogovora, Tramp bi četvrti put u poslednje tri nedelje mogao da produži rok - koje sam postavlja.

Ali odstupanje, posle takvih pretnji, uz psovke i strašna upozorenja, moglo bi da potkopa njegov kredibilitet dok rat odmiče.

Moguće je da Iran, i ostatak sveta, zaključe da, uprkos američkoj vojnoj moći i taktičkoj veštini - predstavljenoj i u složenoj operaciji spasavanja dva pilota oborenog aviona duboko u Iranu proteklog vikenda - ne pregovara sa jasne pozicije snage.

Više o akciji spasavanja dva člana posade oborenog američkog aviona pročitajte OVDE.

„Pobedili smo“, insistirao je Tramp tokom konferencije za novinare 6. aprila popodne.

„Oni su vojno poraženi. Jedino što imaju je psihologija: 'Oh, bacićemo par mina u vodu'“, rekao je Tramp.

Ta „psihologija“ - sposobnost da se odvrate tankeri za naftu od kretanja kroz Ormuski moreuz pomoću dronova, raketa i mina - može da bude snažnija iranska prednost nego što su SAD do sada bile spremne da priznaju.

Tokom konferencije za novinare 6. aprila, Tramp je hvalio veštine i preciznost američke vojske, posebno u prošlogodišnjem bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja, zarobljavanju venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru i spasavanju pilota u Iranu.

On i njegov tim za nacionalnu bezbednost proslavili su tu poslednju akciju, koja je podrazumevala koordinaciju stotina aviona i elitnih vojnih snaga, kao i tehnološku magiju.

Ali, spasilačka akcija, iako izvanredna, bila je usmerena u izbegavanje onoga što je ministar odbrane Pit Hegset opisao kao „potencijalnu tragediju“.

Čak i da je ta tragedija izbegnuta, trijumfalno spasavanje pilota je podvuklo rizik sa kojim se američke snage i dalje suočavaju u Iranu.

A Tramp možda uči da američka vojna moć ima svoje granice.

„Možemo da ih bombardujemo do kraja, da ih isprašimo“, rekao je.

„Možemo da ih izbacimo iz stroja. Ali da biste zatvorili moreuz, sve što vam je potrebno je jedan terorista.“

Druga opcija je da Tramp sprovede svoje pretnje.

U više navrata 6. aprila je rekao da je to kurs kojim ne želi da ide.

Iako je Tramp rekao da je iranski narod spreman da izdrži tekuće američke vojne akcije i da, zapravo, pozdravlja bombe koje padaju na njihove gradove, priznao je i da će sve što Amerika sada uništi na kraju morati da bude obnovljeno i da bi SAD mogle da budu uključene u obnovu.

„Da li želim da uništim njihovu infrastrukturu? Ne“, rekao je.

„Ako sad prestanemo, trebaće im 20 godina da obnove zemlju“, kaže.

A ako bi njegova pretnja bila ostvarena, Iranu će biti potreban ceo vek za obnovu, dodao je.

Nije baš „kameno doba“ na koje je upozoravao da će Iran biti sveden, ali bi humanitarna kriza koja bi usledila, a između ostalog i regionalni uticaj „razorne“ odmazde koju je Iran obećao, mogla bi da bude razarajuća.

Uprkos sumornom trenutku, Tramp je ostavio prostor nadi za postizanje dogovora.

„Imamo aktivnog, voljnog učesnika sa druge strane“, rekao je.

„Oni bi želeli da budu u mogućnosti da postignu dogovor. Ne mogu da kažem ništa više od toga.“

S obzirom na visoke uloge, Tramp je ostao 'zaključan'.

On ima plan - „sve smo osmislili“, rekao je - ali ga neće otkriti.

To bi mogao da bude pokazatelj da su, iza kulisa, pregovori dalje odmakli nego što je javno priznato.

Ili bi mogla da bude neka kombinacija blefa i pustih želja.

„Imaju vremena do sutra (srede)“, rekao je Tramp.

„Videćemo šta će se desiti. Verujem da pregovaraju u dobroj veri. Prepotstavljam da ćemo saznati.“

• CIA, helikopteri i potraga u planinama: Kako je američki oficir izvučen iz Irana
• Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
• Kako je pad „nevidljivog" F-117A izgledao sa zemlje, a kako iz kabine aviona

Ubijen šef obaveštajne službe Iranske revolucionarne garde

Šef obaveštajne službe Islamske revolucionarne garde Irana, Madžid Hademi, ubijen je u izraelsko-američkom napadu 6. aprila, objavio je ovaj najvažniji deo iranskih oružanih snaga.

Koje su sve iranske vođe ubijene od početka rata 28. februara pročitajte OVDE.

Hademi je zamenio Muhameda Kazemija, ubijenog u izraelskom napadu 15. juna 2025. godine tokom 12-dnevnog iransko-izraelskog rata.

Još u februaru, posle antivladinih protesta, koje su iranske bezbednosne snage ugušile uz brutalnu silu i ubistva hiljade demonstranata, Hademi je optužio Trampa da podstiče ono što su iranski zvaničnici opisali kao strategiju „insceniranog ubistva“, usmerenu na povećanje žrtava kako bi se opravdala strana vojna intervencija.

Hademi je u to vreme tvrdio da je više od 10 stranih obaveštajnih službi, među kojima i izraelska jedinica za sajber ratovanje i obaveštajne poslove, igralo ulogu u protestima koji su zahvatili Iran.

Najmanje 7.000 ljudi ubijeno je u januarskim antivladinim protestima u Iranu, prema podacima američke organizacije Human Rights Activists News Agency.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
• Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
• Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• 'Više mi nisi sestra': Svađe u iranskim porodicama zbog rata