Amerikanci izvukli oborenog oficira iz Irana, napad u blizini nuklearne elektrane

Posle gotovo dva dana potrage, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp objavio da je nestali američki član posade „bezbedan i zdrav “ nakon što su ga spasile američke vojne snage.

„Uhvatili smo ga! Moji sugrađani Amerikanci, tokom proteklih nekoliko sati, vojska Sjedinjenih Država izvela je jednu od najsmelijih operacija potrage i spasavanja u istoriji“, kaže Tramp.

Tramp je dalje rekao da je nestali član posade „veoma poštovani pukovnik“ koji je „bio iza neprijateljskih linija, gde su ga progonili neprijatelji“, ali da su američke snage „pratile njegovu lokaciju 24 sata dnevno“.

„Zadobio je povrede, ali biće sasvim dobro“, dodao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth.

„Nikada nećemo ostaviti američkog ratnika“, zaključio je i dodao da je operacija izvedena „bez poginulog, pa čak i ranjenog Amerikanca“.

Samo nekoliko sati ranije američki predsednik je zapretio Iranu da otvori Ormuski moreuz i prihvati dogovor u narednih 48 sati ili će „zavladati pakao".

Američki borbeni avion oboren je iznad Irana u petak, a jednog od članova posade istog dana su spasile američke snage.

Ostaci oborenog aviona, koji su prvobitno objavljeni na društvenim mrežama, pokazuju da je u pitanju F-15E Strike Eagle.

Spasavanje je bila izuzetno složena operacija u kojoj su učestvovale stotine pripadnika specijalnih snaga, nekoliko desetina ratnih aviona i helikoptera zaduženih za potragu.

Pilot, oficir za sisteme naoružanja (WSO) koji sedi na drugom sedištu borbenog aviona, povređen je tokom procesa izbacivanja iznad južnog Irana, objavio je CBS Njuz, američki partner BBC-ja,

Oboreni avion je bio prvi F-15E Strike Eagle koji je srušen u borbi u više od 20 godina.

Iranski zvaničnici nudili su nagrade od oko 66.100 dolara građanima koji pomognu u hvatanju nestalog pilota, objavili su državni mediji.

Video snimci na društvenim mrežama prikazivali su stotine ljudi u planinskom područji na jugozapadu Irana kako tragaju za nestalim američkim pilotom.

Lokalni zvaničnici su saopštili da su u napadima na oblast gde pilot nestao poginula četiri čoveka, ali nije jasno da li su povezani sa potragom.

Iran tvrdi da je oborio i američki A-10 Vartog, koji je bio deo misije potrage i spasavanja za prvim oborenim avionom, a da su nomadska plemena koja žive u iranskim planinama pogodila dva američka helikoptera Crni jastreb.

BBC tim za utvrđivanje činjenica je potvrdio video od petka na kojem se vide tri naoružane osobe koje pucaju na najmanje dva helikoptera Crni jastreb.

Pilot Vartoga se katapultirao iznad Zaliva i potom je spašen, javlja CBS.

Odvojeno, SAD navode da je 365 pripadnika vojske ranjeno u akciji od početka američko-izraelskog rata sa Iranom.

Iranski državni mediji tvrde da su iranske snage oborile avion.

Područje oko nuklearne elektrane pogođeno četvrti put

Područje oko nuklearne elektrane Bušer napadnuto je u subotu četvrti put od početka rata, a jedan radnik je poginuo, prema podacima Iranske organizacije za atomsku energiju.

Organizacija kaže da je jedan od zaposlenih u elektrani poginuo u napadu i optužuje SAD i Izrael da su odgovorni.

Amerika i Izrael nisu potvrdili da su izveli napad.

Međunarodna agencija za atomsku energiju - nuklearni nadzorni organ UN - izrazila je „duboku zabrinutost“.

„Nije prijavljeno povećanje nivoa radijacije“, napisali su na mreži Iks.

U saopštenju iranske agencije se navodi da počeci istrage ukazuju da incident „nije izazvao štetu“ na glavnim delovima elektrane i da napad nije uticao na njen rad.

Međutim, u saopštenju se upozorava da bi zbog „značajnih količina radioaktivnog materijala“ svaka ozbiljna šteta mogla da izazove „veliku nuklearnu nesreću“.

Bušer je jedina operativna iranska nuklearna elektrana i završena je zahvaljujući pomoći Rusije.

Moskva je evakuisala mnoge zaposlene Ruse iz elektrane.

Šef ruske državne nuklearne korporacije Rosatom, Aleksej Lihačov, rekao je pre dva dana da je „poslednji talas evakuacije“ od oko 200 ljudi okvirno zakazan za sledeću nedelju.

Iranski nuklearni program je dugo bio predmet spora, što je dovelo do opsežnih međunarodnih sankcija.

Šta je misija potrage i spasavanja i kako izgleda

Misije potrage i spasavanja u borbi (CSAR) smatraju se jednim od najsloženijih, vremenski osetljivih operacija američke i savezničke vojske.

U SAD, elitne jedinice vazduhoplovstva su posebno obučene za CSAR misije i često se preventivno raspoređuju u blizini područja sukoba gde bi avioni mogli biti izgubljeni.

Jednostavno rečeno, CSAR misije su vojne operacije usmerene na pronalaženje, pomoć i potencijalno spasavanje osoblja u potrebi, među njima i oborene pilote i izolovane trupe.

Za razliku od konvencionalnih napora potrage i spasavanja - koji bi se mogli odvijati tokom humanitarnih operacija ili nakon katastrofa - CSAR misije se odvijaju u neprijateljskom okruženju.

U nekim slučajevima - kao u petak objavljenom naporu spasavanja u Iranu - operacije se mogu odvijati duboko na neprijateljskoj teritoriji.

Za CSAR misije se često koriste helikopteri, uz podršku aviona za dopunu goriva i drugih vojnih aviona koji su pri ruci za izvođenje udara i patroliranje područjem.

Bivši komandant eskadrile padobranaca-spasioca rekao je za CBS da bi spasilačka operacija, poput one o kojoj se izveštava u Iranu, uključivala najmanje 24 padobranaca-spasioca koji bi pretraživali područje u helikopterima „Crni jastreb“.

Dodali su da bi tim bio spreman da skoči iz aviona ako je potrebno, a kada se nađu na zemlji, njihov prioritet bi bio da kontaktiraju nestalog člana posade.

Nakon što ih lociraju, padobranci-spasioci bi pružili medicinsku pomoć ako je potrebno, izbegli neprijatelja i stigli do mesta gde mogu biti spaseni.

„Zastrašujuće i izuzetno opasno je blago rečeno“, rekao je bivši komandant za CBS.

Misije su izuzetno vremenski osetljive, jer bi neprijateljske snage verovatno bile raspoređene u istom području da lociraju isto američko osoblje koje timovi CSAR pokušavaju da spasu.

Misije spasavanja oborenih američkih pilota bile su retke poslednjih decenija, a počele su tokom Vijetnamskog rata.

Godine 1999, pilota stelt lovca F-117 oborenog iznad Srbije pronašli su i spasili padobranci.

U incidentu koji je dobio veliku pažnju u Bosni i Hercegovini 1995. godine, američki pilot Skot O'Grejdi je spašen u zajedničkoj CSAR misiji vazduhoplovnih snaga i marinaca.

O'Grejdi je posle obaranja izbegavao zarobljavanje šest dana.

• Kako je pad „nevidljivog" F-117A izgledao sa zemlje, a kako iz kabine aviona

Prethodni incidenti sa oborenim američkim borbenim avionima

Obaranje američkog lovačkog aviona od neprijateljskih snaga je izuzetno redak događaj, koji se dogodio samo nekoliko puta u poslednjih nekoliko decenija.

Tri američka lovačka aviona F-15 oborena su iznad Kuvajta u „očiglednom incidentu prijateljske vatre“, početkom marta, saopštila je Centralna komanda SAD (CentCom). Svih šest članova posade uspelo je bezbedno da se katapultira.

Svih šest članova posade američkog vojnog aviona za dopunu goriva poginulo je u incidentu u kojem je učestvovao drugi avion 12. marta u zapadnom Iraku, takođe je saopštio CentCom.

Sedmog aprila 2003. godine, američki F-15E Strike Eagle oboren je iznad Iraka tokom operacije Iračka sloboda, a pilot Erik Das i oficir za naoružanje Vilijam Votkins su poginuli.

Veruje se da je američki avion A-10 Tanderbolt II takođe oboren raketom zemlja-vazduh u Bagdadu, u Iraku, 8. aprila 2003. godine, prema podacima američkog ratno-kosmičkog vazduhoplovstva. Pilot se bezbedno katapultirao pre nego što se avion srušio.

Lovac F-15E srušio se na severoistoku Libije u martu 2011. godine. Četiri aviona i dva helikoptera poslata su da spasu pilota, saopštio je tada američki marinski korpus.

Srušen most u američkim napadima na Iran

Ranije je u američkom vazdušnom udaru, most u izgradnji u Karadžu, gradu zapadno od iranske prestonice Teherana, isečen na pola.

U napadu je poginulo osam ljudi, a ranjeno skoro 100, prema iranskim izvorima.

Američka vojska „nije čak ni počela da uništava ono što je ostalo u Iranu“, poručio je šef Bele kuće Donald Tramp nedugo posle napada.

U objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je podelio snimak posle napada u kojem je most u Karadžu prepolovljen.

Most B1, koji je još u izgradnji, smatra se jednim od najviših na Bliskom istoku - njegova dužina je 1.050 metara, a visina stubova 136 metara.

Uporedo sa ovim napadom, eksplozije su se ponovo čule i u Teheranu.

Tramp je napisao i da su američke snage „najveće i najmoćnije“, poručivši da će ciljati „još mostova, a zatim elektrane“.

„Rukovodstvo novog (budućeg) režima (u Iranu) zna šta mora da se uradi i da to mora da bude urađeno brzo“, dodao je Tramp u objavi na njegovoj platformi.

BBC tim za utvrđivanje činjenica potvrdio je autentičnost tri video snimka napada na raketnu bazu u Isfahanu, u centralnom Iranu, 2. aprila.

Baza je u podnožju planina.

Na snimcima se vide snažne eksplozije, potom i ponovljene detonacije, ogroman stub plamena i dima, i krhotine koje lete i prema gradu i prema planinama u blizini baze.

Pogledajte snimak napada na iransku raketnu bazu u Isfahanu

Na ove napade, Iran je odgovorio lansiranjem dronova i raketa na zemlje u Persijskom zalivu koje smatra za neprijatelje i saveznike Amerike.

Tako je u jednom napadu pogođena rafinerija nafte Mina al-Ahmadi u Kuvajtu.

U rafineriji je izbio požar, a povređenih nije bilo, prema podacima Kuvajtske naftne korporacije.

• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
• 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope

'Zar nisu uništena iranska nuklearna postrojenja?': Makron odgovara Trampu

Dok traje rat na Bliskom istoku, vode se i diplomatski sporovi i prepucavanja.

Odgovarajući na Trampove komentare o njemu i njegovoj spuruzi, francuski predsednik Emanuel Makron pomenuo je i američke napade na Iran u junu 2025. godine.

Tada je Tramp rekao da su „uništili“ iranska nuklearna postrojenja.

Međutim, Tramp je početkom rata u februaru 2026. rekao da je odluka o američko-izraelskim vazdušnim akcijama bila „poslednja najbolja šansa za napad na iranski program nuklearnog oružja“.

„Podsećam vas da nam je pre šest meseci rečeno da je sve uništeno i da je sve sređeno“, primetio je Makron, aludirajući na ranije Trampove tvrdnje.

Kaže da da su potrebni međunarodni posmatrači da bi se proverila situacija u vezi sa nuklearnim programom u Iranu.

Šta su sve rekli Tramp i Makron pročitajte u posebnom tekstu OVDE.

Cene nafte ponovo skaču

Čim je Donald Tramp završio obraćanje naciji 1. aprila uveče i postalo jasno da ne namerava da proglasi kraj neprijateljstava, cena nafte je skočila.

Barel sirove nafte marke Brent porastao je sa nešto više od 99 dolara na 109 dolara, dok je severnoamerička mešavina WTI skočila još više, na 113 dolara po barelu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
• Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
• Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana