Bab el-Mandab: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana

Od početka američko-izraelskih vazdušnih udara 28. februara, Iran uspešno blokira Ormuski moreuz, sprečavajući prolaze naftnih tankera, što izaziva potrese na svetskom energetskom tržištu.

Stoga bi blokiranje još jednog morskog tesnaca na Bliskom istoku izazvalo dodatnu glavobolju u svetu.

Posle pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao da naredi zauzimanje ostrvceta Karg, vitalnog za iransku naftu, Iran je uzvratio porukom da bi mogao da blokira i moreuz Bab el-Mandab između Adenskog zaliva i Crvenog mora, koji vodi do Sueckog kanala.

„Bab el-Mandab se smatra jednim od strateških moreuza na svetu, a Iran ima i volju i sposobnost da stvori potpuno verodostojnu pretnju po njega“, rekao je iranski vojni izvor, kako ga je citirala novinska agencija Tasnim, povezana sa Islamskom revolucionarnom gardom.

Zašto je Bab el-Mandab toliko važan?

Moreuz Bab el-Mandab se nalazi između Jemena na arapskoj strani Crvenog mora i Džibutija i Eritreje na afričkoj strani.

Pomorski saobraćaj iz Indijskog okeana i Adenskog zaliva mora da prođe kroz njega da bi se došlo do Sueckog kanala.

Sa dužinom od 115 kilometara i širinom od 36 kilometara, moreuz je postao neophodna veza u globalnoj trgovini kada je Suecki kanal otvoren 1869. godine, stvorivši najkraći morski put između Evrope i Azije.

Koridor Crvenog mora je sada jedan od najprometnijih na svetu, i približno četvrtina svetskog pomorskog saobraćaja prolazi duž njega.

Kroz Ormuski moreuz, skoro potpuno zatvoren, prolazi 20 odsto svetskog transporta nafte.

Zatvaranje moreuza Bab el-Mandab bi poremetilo saobraćaj za dodatnih 12 odsto svetske nafte.

Približno pet miliona barela nafte, koja potiče iz zemalja Bliskog istoka i Azije i namenjena je Zapadu, dnevno prolazi ovim tesnacom, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.

Ujedno, kroz ovaj moreuz prolazi i osam odsto svetskih tankera za prevoz tečnog prirodnog gasa (TPG), što ga čini vitalnom arterijom za globalno snabdevanje energentima.

• Šta treba da znate o cenama goriva u Srbiji i na Balkanu
• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Od efikasnog zatvaranja Ormuskog moreuza, Crveno more je dobilo još veći značaj u svetskoj trgovini.

Saudijska Arabija je počela da koristi Bab el-Mandab kao tranzitnu tačku za protok saudijske nafte iz luke Janbu.

Kroz naftovode sa istoka zemlje, Rijad šalje milione barela sirove nafte dnevno.

Pored sirove nafte i gasa, moreuz Bab el-Mandab je deo glavne komercijalne veze između Istoka i Zapada, sa desetinama teretnih brodova koji svakodnevno prolaze kroz njegove vode.

Blokiranje ovog moreuza bi imalo sličan efekat događajima iz 2021, kada se teretni brod pod panamskom zastavom nasukao i blokirao Suecki kanal.

To je stvorilo ozbiljna uska grla u svetskim lancima snabdevanja, što je dovelo do većih troškova i kašnjenja u isporukama nafte i mnoge druge robe.

• Sedmodnevna Sueckog kanala: Šta se desilo
• Od traktora do kompjutera: Kako je blokada Sueckog kanala uticala na Srbiju

Uloga Huta

Napade na trgovačke brodove u moreuzu Bab el-Mandab verovatno bi obavili Huti, politička i vojna grupa u Jemenu koju podržava Iran.

„Vojno smo spremni“ da gađamo brodove u moreuzu Bab el-Mandab u znak podrške Iranu, rekao je jedan vođa Huta za Rojters, pod uslovom da ostane anoniman.

Mesec dana od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, u sukob su se uključili i Huti.

Huti kontrolišu jemensku obalu Crvenog mora i tokom dvogodišnjeg rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, gađali su brodove koji su prolazili kroz moreuz Bab el-Mandab.

U tom periodu, Huti su raketama i dronovima napali više od 100 trgovačkih brodova, potopili dva plovila i ubili četiri mornara.

U novembru 2023, Huti su se u Crvenom moru helikopterom spustili i oteli teretni brod kojim su upravljali Japanci, a bio je u britanskom vlasništvu.

Iako su Huti tvrdili da ciljaju samo brodove povezane sa Izraelom, napadi su široko opisani kao neselektivni, što je navelo nekoliko najvećih svetskih pomorskih i naftnih kompanija da obustave tranzit kroz to područje.

Ti napadi su na kraju prestali uz oprečne tvrdnje SAD i Huta.

Dok su Amerikanci tvrdili da se Huti kapitulirali, jemenska grupa je uzvratila da su se zapravo SAD povukle.

Analitičari su zabrinuti da su na vidiku veći sukobi.

„Očekivalo se da bi jemenski Huti mogli da se uključe u rat ako potraje“, kaže Lis Duset, glavna međunarodna dopisnica BBC-ja.

„Huti, koji drže vlast na severozapadu Jemena, do sada nisu upotrebili njihovo najmoćnije oružje - sposobnost da poremete saobraćaj kroz Bab el-Mandab", dodaje ona.

Pomorska administracija Ministarstva saobraćaja SAD je 26. februara saopštila da Huti ostaju pretnja.

„Iako teroristička grupa Huti nije napala trgovačke brodove od sporazuma o prekidu vatre Izraela i Hamasa u oktobru 2025, Huti i dalje predstavljaju pretnju američkoj imovini, među kojima su i trgovački brodovi“, pisalo je u tom saopštenju.

• Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
• Huti nastavljaju napade na Izrael, mogući novi problemi u snabdevanju naftom

'Kapija tuge'

Bab el-Mandab na arapskom znači „kapija suza“ ili „kapija tuge“.

Ovo ime potpuno oslikava opasnosti tih voda - od jakih struja i nepredvidivih vetrova do piraterije i sukoba.

Između 2008. i 2012. godine, pirati su napali mnoge brodovi koji su prolazili kroz tesnac Bab el-Mandab i njegove okolne vode.

Te napade su uglavnom izvodile somalijske grupe, kidnapujući posade brodova itražeći otkup.

Ti incidenti su podstakli međunarodnu zajednicu i pomorske kompanije da pojačaju bezbednost u regionu.

Eventualna blokada prolaza bi dodatno pogoršala krizu na energetskom tržištu, ionako već napetu zbog situacije u Ormuskom moreuzu.

Poremećaji u pomorskom saobraćaju u Persijskom zalivu podigli cu cene sirove nafte marke Brent sa oko 70 dolara po barelu pre krize na više od 115 dolara.

Uticaj blokade Ormuskog moreuza oseća se i na svetsku trgovinu širokog asortimana robe - od proizvoda široke potrošnje do poljoprivrednih proizvoda.

Novi poremećaj na još jednoj pomorskoj ruti mogao bi da dodatno poveća cene i produbi ekonomske posledice sukoba sa Iranom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je Ormuski moreuz i zašto je toliko važan za svet
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza