Zbog čega je Nemačka vojska postala najvažnija u Evropi

General Karsten Brojer je čovek koji je stalno u žurbi.

Kao komandant nemačkih oružanih snaga, on je najmoćniji, a možda i najvažniji vojnik u Evropi.

Dobio je zadatak da ubrzano osnaži vojnu moć Nemačke i da vojsku zemlje pretvori u najjaču borbenu silu na kontinentu.

On veruje da će Rusija, zbog neprestanih napora da ojača vojsku većom regrutacijom i ulaganjem u naoružanje, biti dovoljno snažna da napadne teritoriju NATO-a do 2029. godine.

„Nikada nisam doživeo situaciju koja je ovako opasna i toliko hitna kao ova danas", rekao mi je u vojnoj bazi u Minsteru, blizu granice sa Holandijom.

„Dakle, ono što vidimo, sa čim se suočavamo, jeste pretnja iz Rusije.

„Jasno možemo da vidimo da Rusija jača njenu vojsku do nivoa koji je gotovo dvostruko veći od onoga koji je imala pre rata u Ukrajini.

„Rusija će 2029. godine moći da pokrene veliki rat protiv NATO-a.

„A kao vojnik moram da kažem: U redu, za to moramo da budemo spremni."

Brojer se pridružio vojsci tadašnje Zapadne Nemačke 1984. godine, kada je imao 19 godina.

Govori tiho i promišljeno.

Kod njega nema nikakvog vojničkog hvalisanja, niti naznaka teatralne vojne muškosti, ali je ipak očigledna njegova želja da nemačku vojsku osnaži i postavi je u središte nove evropske mape moći.

Pod njegovom komandom, snaga i ljudstvo nemačkih oružanih snaga brzo rastu.

Predviđa se da će Nemačka u 2029. potrošiti 162 milijarde evra na vojsku, u odnosu na 95 milijardi u 2025. godini.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stanovnici snažno podržavaju jačanje vojske.

Ne tako davno, program naoružavanja ovakvih razmera bi uznemirio nemačke komšije i prizvao duhove mračne prošlosti Evrope.

U 20. veku, Nemačka je koristila njenu moćnu vojsku za neke od najrazornijih ratova u ljudskoj istoriji, tokom kojih je pustošila veliki deo kontinenta i ubila milione ljudi.

Posle godina suzbijanja vojne moći u pokušaju da se iskupi za počinjene strahote, da li Nemačka može da ostvari novu ambiciju da postane vodeća vojna sila Evrope?

I ako uspe, kako će se ponašati u ulozi moćnika na kontinentu?

• Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
• Trampov novi svetski poredak je postao stvarnost i Evropa mora brzo da se prilagodi
• Astronomska trošenja na vojske ugrožavaju životnu sredinu na Zemlji

Prelazak granica

Da biste jasno videli kako se mesto Nemačke u Evropi promenilo, idite u Litvaniju, gde Nemačka sada ima stalno vojno prisustvo prvi put od nacističke okupacije.

U Litvaniji je raspoređeno oko 1.200 nemačkih vojnika.

Do kraja 2027. godine, taj broj će porasti na skoro 5.000.

BBC je pratio kako 45. Pancer brigada (45. oklopna brigada) izvodi vežbu gađanja bojevom municijom nekoliko kilometara od granice sa Belorusijom, saveznikom Rusije.

Simulirali su invaziju sa istoka.

Ovaj snegom pokriveni, blago šumoviti teren je deo Evropske nizije.

Zemlja je ravna - od Severnog i Baltičkog mora na zapadu do zidina Kremlja na istoku.

Postoji malo prirodnih prepreka - nema planinskih venaca niti neprohodnih rečnih dolina.

Taj teren je veoma ranjiv na invaziju.

U septembru 1812, vojska Napoleona Bonaparte prešla je preko ove nizije sve do ruske prestonice.

Snage Adolfa Hitlera su takođe munjevito stigle do vrata Moskve u septembru 1941, ali su ih kasnije sovjetske trupe potisnule sve do Berlina.

Preko ove izložene, otvorene teritorije vojske su išle napred-nazad, napred-nazad.

Ako je geografija sudbina, Evropska nizija je vekovima oblikovala istoriju ratovanja na ovom prostoru.

„Pretpostavljam da smo ovde da ispunimo ono što naši susedi očekuju od nas", rekao mi je potpukovnik Sebastijan Hagen, komandant 45. Pancer brigade.

„Naš kancelar Fridrih Merc je objavio da gradimo najmoćniju konvencionalnu vojsku u Evropi.

„Pretpostavljam da to odgovara ulozi Nemačke, zbog naše ekonomske snage, ali i zbog naše uloge u Evropi.

„I ovo ne činimo sami, očigledno, to radimo unutar NATO-a i Evropske unije (EU)".

Ova pažljiva, nenametnuta posvećenost multilateralizmu primetna je u razgovorima sa pripadnicima nemačkih oružanih snaga.

Cilj je podsećanje da ovaj put Nemačka nije ovde kao osvajač i okupator, već kao dobrodošao i cenjeni saveznik, i da ova Nemačka, demokratska Nemačka, teži saradnji, a ne dominaciji.

Na vrhuncu Hladnog rata, Nemačka je imala više od pola miliona naoružanih vojnika, ali uvek unutar NATO-a i pod nadzorom Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Ali, posle raspada Sovjetskog Saveza, Nemačka je, kao i veći deo Evrope, više nego prepolovila naoružanje i broj pripadnika njenih oružanih snaga.

U jednom trenutku je objavljeno da je oprema bila toliko oskudna da su regruti za vežbe koristili drške metli umesto pušaka.

Od 2007. do 2017, Nemačka, najmnogoljudnija zemlja u Evropi i daleko najjača ekonomija, obično je za odbranu izdvajala samo 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To pokazuje koliko su odbrana i bezbednost pali nisko na spisku prioriteta zemlje, ali i koliko je Evropa bila opuštena i uljuljkana.

Novi cilj Nemačke za izdvajanja za odbranu je pet odsto BDP-a.

Posle ruske agresije na Ukrajinu, i druge evropske zemlje takođe preispituju vojne prioritete.

Prošle godine Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) se obavezalo da će do 2035. godine dostići cilj od pet odsto BDP-a za troškove odbrane, a Francuska teži ka 3,5 odsto njenog BDP-a.

Ipak, ova izdvajanju su još uvek manja od sredstava koja opredeljuje Rusija, koja su u 2024. godini procenjen na 7,1 odsto BDP-a.

Pogledajte video: Trans vojnici pogođeni zabranom u Americi

Kulturni preokret

Naoružavanje u obimu koji Nemačka sada sprovodi zahtevalo je veliku promenu u načinu na koji zemlja razmišlja o njenoj odbrani i mestu oružanih snaga u društvu.

Na Potsdamskoj konferenciji 1945, posle poraza Nemačke, vođe pobedničkih snaga su se saglasili da Nemačka u budućnosti treba da bude demilitarizovana.

Zapadna Nemačka je to prihvatila, pokušavajući da se iskupi za nasilje koje je nanela kontinentu, i bila je zadovoljna što je dozvolila Amerikancima da preuzmu vođstvo u njenoj odbrani.

Ta era je završena.

Nemački parlament glasao je 2025. za promenu Ustava da bi se ukinula stroga ograničenja zaduživanja za finansiranja proširenog vojnog budžeta.

Onima koji ne žive u Nemačkoj teško je da shvate koliko je ovo bila velika stvar za ovu zemlju.

Ali istorija je nevidljivi gost za svakim stolom.

Zemlju i dalje proganja sećanje na hiperinflaciju koja je uništila ekonomiju 1920-ih i pomogla nacistima da dođu na vlast.

Nemačka je jedinstvena po tome što je hvata jeza od dugova i nezdravog novca.

Ali je, konačno, dozvolila da vojna potrošnja prekrši stroga pravila.

Bio je to izuzetno značajan trenutak.

„Rekla bih da je to bila kulturna revolucija", kaže Sofija Beš, viša istraživačica u Karnegi institutu za mir, istraživačkom centru u Vašingtonu.

„Ruska invazija na Ukrajinu je zaista promenila način na koji Nemačka pristupa odbrani."

Ovaj ogroman korak je gotovo sigurno ubrzan govorom američkog potpredsednika Džej Di Vensa na prošlogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti nekoliko nedelja posle inauguracije Donalda Trampa, u kojem je evropske saveznike upozorio da SAD više neće biti garant evropske bezbednosti.

Istovremeno, niz procurelih poruka otkrio je prezir koji postoji u Trampovoj Beloj kući prema evropskim saveznicima.

„U potpunosti delim vaš prezir prema evropskim grabežljivcima", rekao je ministar odbrane Pit Hegset njegovim kolegama, dodajući: „PATETIČNO".

To je, smatra se, ono što je ubedilo nemačkog kancelara Fridriha Merca da evropske sile moraju da teže „operativnoj nezavisnosti" od SAD-a unutar NATO-a.

„Gotovo čitav sporazum o posleratnoj Nemačkoj bio je zasnovan na Transatlantskom savezu", kaže berlinski novinar i autor Džon Kampfner.

„Zasnivao se na pretpostavci o američkoj odbrani, bezbednosti i političkoj podršci.

„Možda biste to mogli da nazovete naivnim...

„Ali taj osećaj sigurnosti je raznela druga Trampova administracija."

On veruje da je to „više destabilizujuće za Nemce nego za Britance ili Francuze, jer Britanci i Francuzi imaju zastavu oko koje se okupljaju, osećaj nacionalne pripadnosti i istoriju".

„Ali za posleratnu Nemačku, sve se svodilo na novi početak.

„I sve je bilo u okviru poretka zasnovanog na pravilima, bez obzira koliko je on bio nesavršen.

„I to je u mnogo čemu bilo osnovno načelo nemačke spoljne politike."

Sada je međutim „rat na istoku, a na zapadu je prijatelj i saveznik na koga su se oslanjali, i osećaju da toga više nema".

„Dakle, raspoloženje je tmurno, kao i svuda u Evropi.

„I postoji osećaj da sve mora da se preispita".

„Možemo to da nazovemo pozivom na buđenje", kaže Brojer.

„Nismo bili u mogućnosti, a nismo ni želeli, da još jednom pritisnemo dugme za odlaganje ovoga...

„Ovo je bio ogroman korak za Nemačku, ogroman korak za nemačko stanovništvo, definitivno".

Brojer kaže da Nemačka trenutno ima 182.000 naoružanih pripadnika vojske.

Želi da taj broj poveća za 20.000 u roku od godinu dana, a za 60.000 u sledećoj deceniji.

Ta profesionalna vojska biće dodatno dopunjena rezervnim snagama od 200.000 ljudi.

Pokrenuo je regrutaciju da privuče hiljade, posebno mladih muškaraca, a ako se ne prijavi dovoljan broj kandidata, vremenom će se zalagati za vraćanje obaveznog vojnog roka.

S obzirom na podršku stanovništva ovim merama, taj predlog bi skoro sigurno bio prihvaćen.

Ministarstvo odbrane Nemačke navodi da se u februaru prijavilo 16.100 Nemaca u oružane snage, 20 odsto više nego u februaru prošle godine, a vojsci se pridružilo 5.300 novih regruta, što je povećanje od 14 odsto u odnosu na 2025.

• Ogromna kineska mornarica raste vrtoglavom brzinom - hoće li zavladati morima
• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
• Ruske vojnike pljačkali, prevarili i ubijali po povratku iz Ukrajine

Operativna nezavisnost

Nemačka dodatno smanjuje zavisnost od SAD-a povećanjem sopstvene proizvodnje municije.

Ukidanje ograničenja zaduživanja za odbranu je podstaklo mnoge nemačke kompanije da proizvodnju preusmere sa civilne na vojnu.

Nemačka, kao i veći deo Evrope, u velikoj meri se oslanjala na američke proizvođače oružja za borbene avione, raketne sisteme i oklopna vozila poput tenkova.

Nemačka želi da bude manje zavisna od američke municije i primenjuje tihu politiku „kupujte nemačko kadgod je to moguće".

Pa, koje su to sposobnosti koje trenutno imaju samo SAD, a koje će Evropa morati da stekne ako želi da ostvari Mercovu „operativnu nezavisnost"?

„Mi u Nemačkoj, napravili smo jasan spisak prioriteta", kaže Brojer.

„Potrebna nam je ISR, obaveštajna, nadzorna i izviđačka sposobnost, potrebni su nam dronovi.

„Potrebna nam je sposobnost dubokih preciznih udara.

„Takođe, moramo da imamo i svemirske kapacitete.

„Dakle, to su naši najhitniji prioriteti.

„Ali, kao što rekoh, stavili smo ih na listu prioriteta i radimo na tome, i dobro napredujemo."

Pitao sam ga da li je spreman da bude prvi nemački general od 1945. koji bi poveo nemačku vojsku u rat u Evropi.

Nije reč o ratu, odgovorio je.

„Ono što radim jeste priprema Nemačke da može da se odbrani, razvijanjem tih odbrambenih kapaciteta.

„To je za nas odvraćanje. Odvratićemo pretnju koja dolazi iz Rusije."

Drugim rečima - pripremiti se za rat da bi se sprečio rat.

Ali kako postići operativnu nezavisnost?

To podrazumeva evropsku odbrambenu strukturu koja bi mogla sama da vodi veliki rat bez SAD-a.

Američko Ministarstvo odbrane je najveći poslodavac u SAD-u.

Očekuje se da će ove godine potrošiti 961,6 milijardi dolara, što je više čak i od novih nemačkih izdvajanja za odbranu, kao i projektovanih povećanja potrošnje saveznika, poput Britanije i Francuske.

„Ne postoji drugi način osim novcem.

„Nemačka će oblikovati budućnost evropske odbrane i bezbednosti", kaže Sofija Beš.

„Ali sumnjam da će u Evropi postojati zemlja koja može u potpunosti da popuni ulogu SAD-a.

„Veoma je primamljivo reći 'da li bi Nemačka ili Francuska mogle da popune tu ulogu u budućnosti', ali to nije način na koji Evropljani sarađuju.

„Mi uvek tražimo kompromis.

„Takođe je jasno da postoji problem poverenja.

„Uloga koju su SAD imale u evropskoj odbrani razvijala se decenijama, i poverenje koje je stvoreno decenijama teško je popuniti preko noći".

Ali to poverenje se urušava.

Poverenje Nemačke u SAD naglo je opalo tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa.

U anketi, koju je sproveo američki istraživački centar Pju (Pew) 2024, pre nego što je Tramp ponovo ušao u Belu kuću, 74 odsto Nemaca je reklo da imaju poverenja u odnose dve zemlje.

Ali 2025, samo 27 odsto Nemaca je reklo da su odnosi sa SAD, dok ih je 73 odsto opisalo kao loše.

• Samoubistva ukrajinskih vojnika koja se zataškavaju
• Francuska vraća ograničeno služenje vojnog roka
• Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope - o čemu je reč

Neophodna nacija?

Možda najupečatljiviji prikaz promene uloge Nemačke u Evropi je stav njenih komšija.

Nemački militarizam je prokleo 20. vek.

Sada ankete pokazuju da je nemačko prisustvo u Litvaniji popularno.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski otišao je 2011. u Berlin i održao govor koji je, imajući u vidu sećanje na nacističku okupaciju Poljske, iznenadio mnoge prisutne nemačke diplomate.

On je pozvao Nemačku da preuzme vodeću ulogu u Evropi.

Kontekst je bila kriza u evrozoni, a uloga koju je pokušavao da nametne nevoljnoj Nemačkoj bila je ekonomska, a ne vojna.

Ali to je bio istorijski trenutak.

„Manje se plašim nemačke moći nego što počinjem da se plašim nemačke neaktivnosti", rekao je on, opisujući Nemačku kao „naciju koja je neophodna" Evropi.

Nemačko naoružavanje je „dobra vest za Poljsku, za Evropu i za NATO", rekao mi je penzionisani poljski general Andžek Falkovski, bivši zamenik načelnika poljskih oružanih snaga.

On je takođe proveo 12 godina na visokim funkcijama u sedištu NATO-a.

„Znamo koliko su Nemci bili militaristički nastrojeni, i znamo geostrateški položaj Poljske.

„Uvek smo bili kao sendvič između dve supersile.

„Posle 1989. godine, Nemačka je počela da postaje besplatni korisnik troškova odbrane.

„Radije su trošili na ekonomska i socijalna pitanja - obrazovanje i slično - jer su imali neku vrstu tampona na istoku, a mi, Poljaci, bili smo taj tampon.

„Ali sada je Nemačka postala četvrta zemlja u svetu koja najviše troši na odbranu.

„Dakle, kao najjača ekonomija u Evropi, trebalo bi da troše više, a za Poljsku, i za Evropu, to može da bude samo dobra vest."

• Sve više žena u Evropi čeka regrutacija zbog odbrane od Rusije
• 'Zona opasnosti' u Evropi za koju malo ljudi zna: Suvalkski koridor
• Kakvu poruku šalje vojna parada u Beogradu

Tokom razgovora sa generalom Brojerom, primetio sam da stalno insistira na jeziku saradnje.

To je nasleđe nemačke prošlosti - da mora mnogo da se trudi da ne stvori utisak da teži dominaciji.

Posebno me je zadivio njegov odgovor na moje poslednje pitanje, koje je glasilo: „Verovatno ste najmoćniji i najvažniji vojnik u Evropi. Da li osećate teret toga?"

„Mislim da osećam odgovornost svakog dana, odgovornost za snage koje vodim ovde u Nemačkoj", rekao je.

„Jedan sam od 182.000 vojnika u Nemačkoj, i osećam odgovornost što ih predvodim.

„Veoma sam zadovoljan što sam deo ovog rukovodstva, jer ćemo se zajedno suočiti sa ovim i savladati ovaj izazov.

„Definitivno."

Kada je NATO osnovan, govorilo se da mu je svrha da drži Amerikance unutra, Ruse napolju, a Nemce dole, pod kontrolom.

To vreme je završeno.

Osam decenija kasnije, Nemačka je daleko od dna, vratila se, ponovo je naoružana, i nalazi se u srcu nove mape moći Evrope.

Izvor prve slike: NurPhoto/AFP/Photothek/Getty Images

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Može li se u 21. veku biti izvan vojnih saveza
• Istorijski sporazum Britanije i Nemačke, Merc za BBC: 'Rusija je velika pretnja'
• Nemačka planira ozbiljno jačanje vojske
• Kako Tramp koristi 'teoriju ludaka' da promeni svet (i uspeva mu)
• Zašto evropski lideri imaju problem da nastupe jedinstveno po pitanju Irana
• Užasan posao: Ući u glave nacistima uoči suđenja u Nirnbergu
• Ko je bio nacistički propagandista 'Lord Ho-Ho' i zašto su mu se podsmevali