Srbija svrstana u autokratije prema Bertelsmanovom indeksu transformacije

U izveštaju se navodi da demokratija u Srbiji nastavlja da nazaduje, uz pogoršanje izbornih uslova, vladavine prava i slobode medija, kao i rast političke polarizacije.

Na globalnom nivou, BTI beleži trend jačanja autokratija i slabljenja demokratskih sistema. Srbija se, zajedno sa Gruzijom, navodi kao primer zemlje u kojoj su vladajuće strukture tokom godina „zarobile“ državu i potkopale ustavne i demokratske institucije. Kako se ističe, izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.

U odnosu na prethodni izveštaj, Srbija je dodatno nazadovala. Po indeksu političke transformacije dobila je ocenu 5,18 (od mogućih 10) i zauzela 61. mesto od ukupno 137 zemalja, što je pad od deset pozicija. Statusni indeks iznosi 5,98, uz pad na 47. mesto.

Najlošiji rezultat zabeležen je u oblasti upravljanja, gde je Srbija na 96. mestu sa ocenom 3,96, dok je najbolji plasman ostvaren u ekonomskoj transformaciji – 27. mesto sa ocenom 6,79.

Izveštaj ukazuje na dalji pad vladavine prava i slobode medija, kao i na koncentraciju političke moći. Navodi se da predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, uz efektivnu kontrolu nad izvršnom, zakonodavnom i sudskom vlašću.

Takođe se ocenjuje da je parlamentarni nadzor oslabljen, dok opozicija ostaje fragmentisana i pod stalnim pritiscima. Izborni proces, prema navodima BTI, opterećen je manipulacijama, uključujući praksu administrativnih promena biračkog tela.

Civilno društvo i nezavisni mediji suočavaju se sa pritiscima, kampanjama diskreditacije i pravnim postupcima, dok vlast, kako se navodi, ima snažan uticaj na regulatorna tela i medijsko tržište.

Kada je reč o ekonomiji, izveštaj konstatuje stabilizaciju nakon spoljnog pritiska, uz pad inflacije i nastavak rasta, ali upozorava na visoko učešće države u privredi, kao i na izražene socijalne nejednakosti i siromaštvo.

Dodaje se da je upravljanje u Srbiji visoko centralizovano, dok politička volja za borbu protiv korupcije izostaje, uz dominantnu „kulturu nekažnjivosti“.

U delu koji se odnosi na evropske integracije, BTI ocenjuje da Evropska unija ne pokazuje dovoljno političke volje da izvrši pritisak na demokratizaciju Srbije, uprkos kontinuiranim upozorenjima u izveštajima Evropska komisija.

Srbija se u izveštaju pominje zajedno sa Turskom i Salvadorom kao primer da koncentracija moći ne donosi nužno efikasnije upravljanje, već često vodi ka jačanju klijentelizma i slabljenju odgovornosti.

Od ukupno 137 analiziranih zemalja, čak 77 (56 odsto) danas se smatra autokratskim, što predstavlja značajan porast u odnosu na period pre dve decenije, kada je bilo više demokratija nego autokratija.

Ipak, izveštaj ističe da u mnogim državama i dalje postoji snažan društveni otpor autoritarnim tendencijama, što ostavlja prostor za buduće demokratske promene.