Brza saobraćajnica: Pola posla za firme Zvonka Veselinovića i poslovnog partnera, i pre nego što je država uzela kredit za gradnju

Obilazak domaćih procedura primenom međudržavnih sporazuma već je poznata praksa. U slučaju puta Požarevac-Golubac, Ministarstvo građevinarstva i državni Koridori potpisali su ugovor sa kineskim Šandongom, kao glavnim izvođačem u avgustu 2021.

Izabrani su bez tendera, po međudržavnom sporazumu sa Kinom. Predviđena je cena od 337 miliona evra. Već u decembru te godine kineska kompanija kao glavne podizvođače, bez primene Zakona o javnim nabavkama, angažuje konzorcijum domaćih firmi- Inkop i Nukleus - i prenosi im poslove vredne 163 miliona evra. Praktično polovinu posla. I to čak godinu dana pre nego što će prvi kredit za izgradnju uopšte biti odobren.

Tim podizvođačima je zatim glavni izvođač poverio i prikupljanje dela dokumentacije neophodne za odobravanje kredita - pokazuje podizvođački ugovor u koji je Insajder imao uvid.

"Kako bi se ubrzala izgradnja ove deonice, potrebno je da Ugovorne strane što pre, odmah nakon potpisivanja Ugovora, pripreme dokumentaciju potrebnu za podnošenje potpunog zahteva za odobrenje kredita i ubrzani postupak odobrenja kredita", piše u podizvođačkom ugovoru Šandonga sa Nukleusom i Inkopom.

Firme Inkop i Nukleus nisu prvi put u konzorcijumu na velikom državnom poslu koji se radi po međudržavnom sporazumu. Inkop je u vlasništvu biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića, ali i Milana Radoičića sve do oktobra 2023. i slučaja Banjska. Protiv njih je u poslednje dve decenije vođeno više različitih postupaka. Veselinoviću se sudilo i zbog sumnji na zloupotrebe u putogradnji. Ipak, svaki put su oslobođeni optužbi. Firma Nukleus u vlasništvu Vladimira Jevtića poznata je još iz serijala Insajdera o spornim poslovima u Kolubari.

Ove firme su i na poslu izgradnje puta Požarevac Golubac angažovane bez tendera zahvaljujući primeni Međudržavnog sporazuma sa Kinom. Postavlja se međutim pitanje koji je bio interes države da u ovom slučaju isključi svaku konkurenciju.

Naime, država je ranije angažovala direktno, odnosno bez tendera strane firme, pošto iz te iste zemlje dobija povoljniji kredit. U ovom slučaju to se nije desilo.

Umesto kineskog, uzeti su nepovoljniji krediti domaćih poslovnih banaka, ali je glavni izvođač ostao nepromenjen. Zašto se odustalo od kineskog zajma na koji se glavni izvođač eksplicitno poziva u u jednom članu ugovora sa podizvođačima nije poznato jer Ministarstvo građevinarstva ne odgovara na to pitanje Insajdera.

"Projekt se finansira u skladu sa Ugovorom o zajmu između Kineske banke i Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proračun Republike Srbije, sa budžetskim mogućnostima Republike Srbije i u skladu sa Komercijalnim ugovorom", piše u podizvođačkom ugovoru u kojeg je Insajder imao uvid.

Godinu dana pošto je potpisan ugovor glavnog izvođača sa podizvođačima, država uzima prvi od tri kredita, ali kod domaćih poslovnih banaka i to po nepovoljnijim uslovima. Poređenja radi, krediti komercijalnih banaka za put Požarevac Golubac u proseku su skuplji za 1% od kredita kog je država uzela od kineske banke za izgradnju brze saobraćajnice Lajkovac - Iverak, što je u igri velikih brojeva i velika razlika. Osim toga, nepovoljniji su i rokovi otplate.

"S obzirom da kreditora nema, da se zapravo država finansira iz pozajmljivanja komercijalnih kredita za taj projekat, onda je izigrana procedura uspostavljanja konkurencije da biste došli do povoljnije cene i povoljnijih uslova ugovaranja, izvođenja poslova i niz drugih elemenata kojima kontrolišete tu investiciju", kaže za Insajder ekonomista i bivši član Odbora za borbu protiv korupcije, Božo Drašković.

U slučaju izgradnje brze saobraćajnice Požarevac Golubac cena je u međuvremenu i uvećana, pa se država kod komercijalnih banaka zadužila 401 million evra umesto prvobitno planiranog zajma od 286 i po miliona evra.

"U ovoj državi mi nemamo finalni izveštaj sa obrazloženjem kako je tekao posao, šta je urađeno, nemamo izveštaje nadzora i nemamo izveštaje nezavisnih finansijskih institucija koje bi to ispitivale i javnost upoznale sa tim šta se desilo. Pošto to ne postoji, to je unapred planirano da ne postoji, onda je to sivo polje za sve raznorazne marifetluke koji u ovoj zemlji traju godinama", ocenjuje Božo Drašković za Insajder.

Značaj Dunavkog Koridora niko ne može dovesti u pitanje. Ova brza saobraćajnica dužine 68 kilometara i zvanično je projekat od izuzetnog značaja koji bi trebalo da poveže Koridor 10 i Istok Srbije. Delovi saobraćajnice svečano su otvoreni pre više od godinu dana. I dalje nedostaju kilometri puta, pa čak i više mostova i nadvožnjaka da bi se od Beograda do Golupca stizalo za sat i 20 minuta. Najnoviji obećani rok je kraj 2026. godine.