Prodaja NIS-a: I Bogoljub Karić hoće akcije kompanije

Višemesečni energetski čvor oko sudbine Naftne industrije Srbije (NIS) sve više se mrsi, dok se rok za postizanje dogovora o njenoj kupovini između mađarskog MOL-a i ruskih vlasnika približava.

Nekoliko dana pošto je malo poznata firma biznismena Ranka Mimovića ponudila da otkupi 56 odsto ruskog udela u vlasništvu u NIS-u, želju da otkupi akcije kompanije iskazao je još jedan balkanski biznismen.

Boguljub Karić, srpski privrednik, političar i predsednik Udruženja preduzetnika i industrijalaca, uputio je 14. maja zvaničnu inicijativu NIS-u, kao i predsednicima Srbije i Rusije Aleksandru Vučiću i kolegi Vladimiru Putinu o kupovini akcija kompanije, glavnoj arteriji srpske privrede.

Cilj je da srpski kapital, industrijalci i domaći privrednici učestvuju u budućnosti jednog od najvažnijih ekonomskih sistema države, poručio je u Karić, preneo je beogradski Blic.

Ako postoji interesovanje i podrška nadležnih institucija i partnera, udruženje bi pripremilo ozbiljan i odgovoran model srpskog ekonomskog konzorcijuma koji bi učestvovao u ovom procesu, uz puno poštovanje interesa svih strana, napisao je Karić u pismu Putinu.

Amerika je u oktobru 2025. uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, a nekoliko puta do sada je pomeran rok do kojeg bi srpska kompanija, od koje zavisi celokupna srpska privreda, trebalo da se 'reši' ruskog vlasništva.

Poslednji navedeni rok je 22. maj.

Iz MOL Grupe objavili su krajem marta da je Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAK) prihvatila njihov zahtev i produžila rok za završetak pregovora sa ruskim Gaspromom do 22. maja.

Ko je Bogoljub Karić?

• Rođen je 17. januara 1954. godine u Peći na Kosovu
• Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu
• Tokom 1970-ih sa braćom je osnovao kompaniju Kosovo univerzum, koja se smatra jednom od prvih privatnih firmi u socijalističkim zemljama istočne Evrope
• Kasnije je osnovao kompaniju Braća Karić, koja je potom preimenovana u BK grupu
• 1989. godine osnovao je kompaniju Agroinžinjering koja se bavila građevinarstvom i bila je prisutna na tržištima Rusije i Belorusije.
• Braća Karić su 1994. godine sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja Srbija osnovali kompaniju Mobilne telekomunikacije Srbije - Mobtel
• Početkom 1995. godine rad je počela njegova BK televizija, jedna od prvih privatnih televizija u Srbiji
• Iste godine osnovao je kompaniju Eunet Srbija, koja je postala prvi Internet provajder u Srbiji
• Tokom poslednjih godina 20. i prvih godina 21. veka aktivno se bavio politikom - 1998. je postao ministar bez potrfelja u Vladi Srbije koju je predvodila Socijalistička partija Srbije Slobodana Milošević
• 2004. je osnovao je partiju Pokret snaga Srbije, čiji je bio predsednički kandidat na izborima te godine
• Posle oduzimanja licence Mobtelu i krivične prijave protiv njega, napustio je Srbiju 2006. godine i preselio se u Moskvu, a 10 godina kasnije slučaj je zastareo i Karić se vratio u zemlju
• U braku je sa suprugom Milankom sa kojom ima sina Nebojšu i ćerke Jelenu, Danicu i Nadeždu

'Nismo zadovoljni': Ministarka energetike Srbije o novoj ponudi MOL-a

Pre nedelju dana se činilo se da mađarska naftna kompanija MOL blizu postizanja dogovora.

Međutim, poslednje izjave srpskih zvaničnika sugerišu da sporazuma možda neće niti biti.

MOL je 12. maja poslao izmenjeni predlog sporazuma, ali Srbija još nije zadovoljna ponudom, izjavila je dan kasnije ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Sporne tačke su poslovanje rafinerije u Pančevu i pokrivenost tržišta derivatima koji iz nje izlaze, dodala je.

„Nećemo ugroziti našu sigurnost snabdevanja, niti uticaj koji rad rafinerije ima na privredu.

„Pregovori se nastavljaju. Želimo da dođemo do kompromisa, ali ne po svaku cenu", rekla je ministarka.

Srbija nije imala zamerke na uslove koje nudi mađarska kompanije do 7. maja, kada je Đedović Handanović saopštila da srpska vlada nije zadovoljna ponudom mađarske firme i da čeka novi predlog.

„Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći", dodala je.

• Ranko Mimović za BBC: 'Ne planiramo gašenje rafinerije u Pančevu'
• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
• Šta hrvatsko iskustvo govori o kompaniji MOL, mogućem novom vlasniku NIS-a

'Beograd planira da ponudi Kremlju dve milijarde evra': NIN

Ako pregovori sa MOL-om propadnu, Beograd planira da Kremlju ponudi dve milijarde evra za većinski udeo u NIS- i tako postane jedini vlasnik kompanije, piše beogradski nedeljnik NIN u broju od 14. maja.

Citirajući neimenovanog saradnika, NIN piše i da postoji mogućnost i da se sačeka novi potencijalni kupac.

Sagovornik NIN ističe da bi otkup akcija od Rusije bila najbolja opcija za Srbiju, jer bi se u tom slučaju skinule američke sankcije i ne bi bilo uslovljavanja da li će pančevačka rafinerija nastaviti rad.

Plan B je, dodao je sagovornik nedeljnika, da se sačeka novi ponuđač i da se sa njim uđe u pregovore uz iste uslove koji su postavljeni i rukovodstvu MOL-a, renela je agencija Fonet.

Šta nudi Ranko Mimović?

Agencija Rojters objavila je nedavno da je malo poznata srpska firma KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, u vlasništvu biznismena Ranka Mimovića, ponudila 2,3 milijarde dolara za 56 odsto vlasništva u NIS-u.

Mimović je za BBC na srpskom potvrdio te navode, ističući da poštuje obavezu Vlade Srbije po pitanju pregovora MOL-a i Gasproma do 22. maja, te da će raditi paralelno na dogovoru njegove firme sa ruskim vlasnicima.

Zahtevi Srbije po pitanju pregovora MOL-a i Gasproma su „jasni i nepromenjeni", rekla je Đedović Handanović 11. maja.

„Težimo uvećanju našeg udela u NIS-u za pet odsto, što znači veći uticaj na strateške odluke i mogućnost blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu.

„Vreme curi, ali Srbija ostaje posvećena pronalasku dugoročnog rešenja i sve će uraditi kao i do sada da zaštiti interese zemlje, građana i privrede, kao i da obezbedi sigurnost snabdevanja našeg tržišta", dodala je.

Uprkos američkim sankcijama, NIS je nastavio da radi, zahvaljujući licencama koje je dobijao od američkog OFAK-a.

Najnovije produženje licence ističe 16. juna.

Jedno vreme je vladala neizvesnost oko rada pančevačke rafinerije, ključne za funkcionisanje NIS-a, pošto dva meseca nije ulazila ni kap sirove nafte, kako su govorili srpski zvaničnici.

Ipak, i ta situacija je prevaziđena.

Pogledajte: Zašto je MOL i brana i most između Evrope i Rusije

Pomeranje roka u martu omogućavalo je svim stranama da zaključe posao na temelju načelnog dogovora o prodaji NIS-a koji je postignut u januaru 2026, a pruža priliku i američkim finansijskim nadzornim institucijama da učestvuju u procesu, rekli su tada iz MOL-a.

Transakciju će morati da odobri i srpska vlada.

„MOL je posvećen radu sa srpskom vladom na daljem jačanju bezbednosti snabdevanja u Srbiji i regionu", rekao je Žolt Hernadi, dugogodišnji direktor mađarske firme, u januaru.

On je tada saopštio i da kompanija pregovara sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja bi trebalo da postane manjinski vlasnik NIS-a.

Naftna industrija Srbije je arterija celokupnog privrednog života zemlje, a njeno funkcionisanje ugroženo je usled američkih sankcija zbog ruskog rata u Ukrajini.

Mađarska firma će, ukoliko dogovor bude postignut i odobren, preuzeti 56,15 odsto vlasništva NIS-a, koliko trenutno poseduju ruske kompanije - Gasprom Njeft je vlasnik 44,85 odsto akcija, a fond PJSC Intelidžens 11,3 odsto.

Taj fond iz Sankt Petersburga je prethodno otkupio taj udeo u vlasništvu od ruskog Gasproma u septembru 2025.

Vlada Srbije ima udeo od 29,9 odsto.

MOL u brojkama i šta s tim ima Srbija

MOL je prisutan u Srbiji od 2005, a do danas u zemlji ima 72 benzinske stanice.

Mađarska je u novembru obezbedila jednogodišnje odlaganje američkih sankcija na uvoz ruske nafte, što bi moglo da bude značajno i za sudbinu NIS-a.

Planovi MOL-a za pančevačku rafineriju zavisiće od toga, ali i od kapaciteta JANAF-a da u budućnosti podmiri potrebe rafinerija u Slovačkoj, Mađarskoj i Srbiji.

Kompanija MOL je osnovana 1957. godine kao nacionalno preduzeće za naftu i gas sa sedištem u Budimpešti, a od 1. oktobra 1991. posluje pod današnjim imenom.

Njena današnja tržišnja vrednost je gotovo osam milijardi dolara, posluje u više od 30 zemalja i zapošljava više od 25.000 ljudi, navodi se na sajtu kompanije.

Na Balkanu je prisutna u Rumuniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj.

Pored zemalja centralne i istočne Evrope, MOL posluje i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu i Pakistanu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• MOL i Gaspromnjeft dogovorili prodaju NIS-a, uključen i ADNOC
• Američke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog 'stiska' Rusije
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
• Ko je Muhamed bin Zajed, lider Ujedinjenih Arapskih Emirata
• Vučić o ponudi srpske kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u: 'Ko je taj? Ne može'