Društvo

Venecijanska komisija objavila dokument u kom Srbija objašnjava Mrdićeve zakone

Foto: M.Tadić / Boom93

Foto: M.Tadić / Boom93

Venecijanska komisija objavila je dokument u kome Srbija po prvi put detaljno objašnjava hitne izmene pravosudnih zakona donete početkom 2026. godine.

Obrazlažući izmene Zakona o javnom tužilaštvu kojima se ukida komisija Visokog saveta tužilaštva nadležna za odlučivanje o prigovorima i ta nadležnost prenosi na neposredno višeg javnog tužioca, vlast navodi da je cilj uspostavljanje jasnijeg hijerarhijskog upravljanja i efikasnijeg funkcionisanja tužilaštva.

Dalje, obrazlažući izmene kojima se omogućava da ista osoba više puta bude imenovana za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, u trajanju do tri godine, u dokumentu se navodi da je cilj obezbeđivanje kontinuiteta rada, posebno u tužilaštvima sa manjim brojem nosilaca funkcija, piše N1.

Pogledajte originalni dokument koji je objavljen

Govoreći o izmenama kojima se uvodi mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca i predsednika sudova, vlast navodi da je cilj očuvanje stabilnosti u radu institucija, kao i kontinuitet u upravljanju i sprovođenju reformi. Predviđeno je da predsednik suda može biti ponovo izabran na istu funkciju za još jedan dodatni mandat, što ukupno čini dva mandata.

Obrazlažući izmene kojima se uvodi obaveza pribavljanja saglasnosti Ministarstva pravde za međunarodnu saradnju tužilaštva, u dokumentu se navodi da je to potrebno zbog mogućih međunarodnih obaveza i uticaja na pravni položaj države.

Pored toga, dokument obuhvata i druge izmene, među kojima su, između ostalog: transformacija posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ukidanje nadležnosti Visokog saveta tužilaštva da bira komisiju za odlučivanje o prigovorima, mogućnost ponovnog upućivanja tužilaca u druga tužilaštva u trajanju do tri godine, kao i uvođenje obaveze pribavljanja mišljenja nadležnog tužilaštva pre upućivanja tužilaca.

U dokumentu se dodaje da su zakoni usvojeni po hitnom postupku kako bi se izbegle negativne posledice po funkcionisanje pravosudnog sistema.

Srbija je ova obrazloženja uputila Venecijanskoj komisiji nakon njihovog usvajanja u Narodnoj skupštini 28. januara po hitnom postupku, bez javne rasprave.

Zahtev za hitnim mišljenjem Venecijanske komisije upućen je naknadno, 10. februara, nakon kritika koje su na račun izmena izneli predstavnici stručne javnosti, opozicije i Evropske unije, ukazujući na moguće posledice po nezavisnost pravosuđa.

Iz Evropske komisije upozoreno je da pojedine izmene nose rizik od nazadovanja u oblasti vladavine prava, posebno u delu koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa, uz poruku da se od Srbije očekuje puno usklađivanje sa evropskim standardima.

“Izmene zakona predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji i potkopavaju ranije preuzete obaveze i ostvareni napredak,” ocenjeno je u Evropskoj Komisiji.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos objasnila je da Evropska unija očekuje da se primena novih zakona zaustavi dok Venecijanska komisija ne završi analizu.

„Očekujemo da primena novih zakona o pravosuđu bude zaustavljena dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje, kao i da vlasti u Srbiji to mišljenje poštuju i u skladu s njim revidiraju zakone“, rekla je Kos za N1.

Predstavnici Venecijanske komisije posetili su sredinom marta Srbiju i najavili da će „hitno mišljenje“ te institucije biti objavljeno “u narednih nekoliko nedelja“.