Svetski dan voda: Kvalitet i dostupnost pijaće vode u Požarevcu

Značaj kvaliteta pijaće vode

Naselja u Požarevcu snabdevaju se pijaćom vodom sa tri vodoizvorišta: Ključ, Lovac i PPV „Mlava“. Udeo domaćinstava priključenih na javni vodovod na području opštine Požarevac iznosi 99,7 odsto (podaci za 2020. godinu), što je značajno iznad republičkog proseka od 79,94 odsto.
Ipak, kada se posmatra celokupna teritorija grada, udeo domaćinstava priključenih na javni vodovod znatno je manji, pokazuju podaci iz Plana razvoja Grada Požarevca. Kostolac i tri kostolačka sela – Klenovnik, Stari Kostolac i Petka – snabdevaju se vodom sa vodoizvorišta „Lovac“.
Podsetimo, Boom93 je ranije pisao o problemu pijaće vode u Požarevcu. Početkom 21. veka vodoizvorište „Meminac“ zatvoreno je nakon što je u podzemnim vodama zabeležen drastičan porast koncentracije nitrata. Do toga je došlo jer brojna okolna naselja nisu obuhvaćena kanalizacionom mrežom, već koriste privatne septičke jame koje često ne ispunjavaju osnovne sanitarne standarde. Zbog toga dolazi do izlivanja sadržaja i prodora zagađujućih materija u podzemne vode.
Građani i lokalna samouprava su se u više navrata suočavali sa vanrednim situacijama izazvanim neispravnošću vode za piće.

Problem pijaće vode u Žabarima i Drmnu

Prema poslednjim analizama Zavoda za javno zdravlje Požarevac, voda za piće je higijenski ispravna i zdravstveno bezbedna u većini gradskih vodovoda – u Velikom Gradištu, Golupcu, Žagubici, Kučevu, Kostolcu, Petrovcu i Požarevcu.
Izuzetak su Žabari, gde je već godinama na snazi zabrana korišćenja vode za piće i pripremu hrane. Ipak, voda u ovom mestu je mikrobiološki ispravna i može se koristiti za sanitarno-higijenske potrebe.
U selu Drmno i u Kineskom naselju voda nije za piće, već samo za sanitarno-higijenske potrebe. Na izvorištu „Mlava“ zabeležena je promena mirisa, a analizom je utvrđeno prisustvo nematoda.

Kontrola pijaće vode u Požarevcu i Kostolcu

Prema poslednjim podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac, objavljenim na zvaničnom sajtu JKP „Vodovod i kanalizacija“, voda u gradskom vodovodu je zdravstveno bezbedna.

Na osnovu uzorkovanja obavljenog 13. februara, voda za piće bila je higijenski ispravna na svih 10 mernih tačaka u Požarevcu. Zavod vodu iz požarevačkog vodovoda kontroliše šest puta mesečno na 11 mernih mesta, a rezultati pokazuju da je voda bezbedna za upotrebu.
U Kostolcu se voda kontroliše tri puta mesečno na osam lokacija, a ovo područje ima dva izvorišta.

Pristup vodovodnoj mreži

Stručnjaci ističu da je najsigurniji način snabdevanja vodom centralni vodovod, jer jedini omogućava kontinuiranu kontrolu, dezinfekciju i stabilan kvalitet vode.
Prema podacima do kojih je nezvanično došla redakcija Boom93, između gradske opštine Kostolac i teritorije Požarevca postoje značajne razlike u pokrivenosti naselja gradskim vodovodom.

Na području gradske opštine Kostolac pristup vodi iz gradskog vodovoda imaju Kostolac, Klenovnik, Petka i Stari Kostolac. Jedino naselje koje još uvek nije povezano na vodovodnu mrežu je Ostrovo. To znači da su četiri od ukupno pet naselja priključena na vodovod.
S druge strane, situacija na teritoriji Požarevca je znatno nepovoljnija. Pored samog grada, na vodovodnu mrežu priključena su sela Bare, Bradarac, Bubušinac, Drmno, Kličevac, Maljurevac i Ćirikovac.

Bez vodovoda su Batovac, Beranje, Bratinac, Brežane, Dragovac, Dubravica, Živica, Kasidol, Lučica, Poljana, Popovac, Prugovo, Rečica i Trnjane. Od ukupno 22 naselja na teritoriji grada, vodovod ima osam, odnosno oko 36 odsto, dok čak 64 odsto naselja i dalje nije povezano na sistem vodosnabdevanja.

Problem individualnih bunara

Stanovnici ovih mesta prinuđeni su da se vodom snabdevaju iz individualnih bunara. Rezultati pokazuju da je kvalitet vode u individualnim bunarima uglavnom loš – oko 75 odsto uzoraka je neispravno.

Voda iz individualnih bunara ne podleže redovnoj zakonskoj kontroli, već se ispituje samo na zahtev korisnika navode iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac. Grad Požarevac već više od 15 godina organizuje kontrolu vode u seoskim naseljima koja nisu priključena na vodovod.

Najčešći razlozi neispravnosti vode u seoskim bunarima su povišene vrednosti nitrata i prisustvo bakterija fekalnog porekla. Nitrati ukazuju na staro fekalno zagađenje, najčešće usled nerešene kanalizacije i propusnih septičkih jama.

Dodatni problemi su pretvaranje starih bunara u septičke jame, prekomerna upotreba đubriva i nepravilno odlaganje otpada.