Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima

Za jedne administrativno pitanje, za druge „diskriminacija i ugnjetavanje".

Primena izmenjenih zakona o strancima i o vozilima počela je 15. marta, dodatno unoseći nemir na već politički nestabilnom Kosovu, koje je u februaru proslavilo punoletstvo od proglašenja nezavisnosti, koje Srbija ne priznaje.

Ko nema kosovska dokumenata trebalo bi najkasnije tri dana po dolasku da se javi u policijsku stanicu i objasni razlog dolaska, da bi dobio potvrdu kojom može da boravi na Kosovu najviše 90 dana, jedna je od najvažnijih izmena Zakona o strancima.

Izmene oba zakona posebno su zabrinule Srbe sa Kosova ili iz Srbije koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili studiraju uglavnom u institucijama koje Priština ne priznaje i smatra ih paralelnim i ilegalnim.

„Nemamo na osnovu čega da se prijavimo. Ako se prijavimo da dolazimo zbog studija na univerzitetu koji Priština ne priznaje, onda nam to ne vredi ništa", rekao je Luka Pečenković, student treće godine Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Severnu Mitrovicu, za BBC na srpskom neposredno pred početak primene novih propisa.

„Ako Univerzitet u Mitrovici integrišu u kosovski obrazovni sistem, neću moći da radim u Srbiji, jer diploma sa kosovskim pečatom ne važi, kao i u državama koje nisu priznale Kosovo", dodaje.

Delimično razjašnjenje ove pravne začkoljice stiglo je dan uoči primene zakona, posle sastanka Aljbina Kurtija, premijera Kosova u tehničkom mandatu, i Petera Sorensena, izaslanika Evropske unije (EU) za dijalog Beograd - Priština.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) obezbediće jednogodišnje privremene boravišne dozvole za studente i druge pogođene strane dok se proces institucionalne integracije ne završi", rekli su iz Kurtijevog kabineta za BBC na srpskom u pisanom odgovoru.

Te privremene boravišne dozvole biće moguće produžiti, dodali su.

Pogledajte video: Početak primene novih zakona - kako izgleda na granici

O zakonima se govori već nekoliko meseci.

Zvaničnici sa Kosova uveravali su da nisu selektivni i da neće ograničavati prava ljudi bez kosovskih dokumenata.

Najnoviji potez Prištine, Kancelarija za Kosovu i Metohiju Vlade Srbije nazvala je „diskriminatorskim".

„Primenjivaće se na sve strane državljane, na mnoge Srbe i etničke Albance od kojih su mnogi uključeni u paralelni obrazovni i zdravstveni sistem na Kosovu", ukazuju iz vlade u Prištini.

„Cilj ovog procesa nije ograničavanje bilo kojih prava, već njihovo jačanje", tvrde u pisanom odgovoru za BBC.

Postignut sporazum Kurtija i zvaničnika EU u praksi podrazumeva da će lokalne vlasti dostavljati policiji spisak radnika u zdravstvu i obrazovanju.

Isto važi i za studente iz Srbije koji pohađaju nastavu na Univerzitetu u Mitrovici koji je sada deo obrazovnog sistema visokog školstva Srbije.

Mitrovica je podeljeni grad na severu Kosova na reci Ibru u kojem sa jedne strane većinski žive Srbi, a na drugoj Albanci.

„Taj spisak će poslužiti za izdavanje privremenih boravišnih dozvola stranim državljanima koji se prijave kosovskom MUP-u", rekao je Kurti.

Sporazum pozdravljaju Sjedinjene Američke Države (SAD).

„Bilo kakve promene koje utiču na zajednicu kosovskih Srba trebalo bi da budu sprovede u bliskoj konsultaciji i uz njihovu podršku", kaže portparol Stejt departmenta za BBC na srpskom.

• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova
• Severna Mitrovica posle izbora: Život između čekića i nakovnja

Ako nove mere budu primenjene, u problemu neće biti samo Srbi, već i Albanci iz Medveđe, Preševa i Bujanovca, ljudi iz Severne Makedonije, ali i pripadnici drugih manjinskih zajednica (pre svih Goranci, Romi i donekle Bošnjaci) koji su vezani za rad ustanova koje finansira Srbija, ukazao je Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU), pred uvođenje zakona.

Ustav Kosova priznaje albansku, srpsku, bošnjačku, tursku, romsku, egipćansku, aškalijsku i goransku zajednicu.

Cela turska zajednica ima kosovsko državljanstvo i zvanična dokumenta, kažu kratko za BBC na srpskom.

„Mnogi koji žive na Kosovu zbog različitih administrativnih problema ne mogu da dobiju tamošnja lična dokumenta i primena ovih zakona može da ih dovede u ozbiljan prekršaj.

„Odredbe će se odnositi i na ljude iz Srbije koji rade na Kosovu u institucijama koje je osnovala i finansira Vlada Srbije, a nemaju kosovska dokumenta, a njih je najviše na Univerzitetu u Prištini", objasnio je Mijačić za BBC na srpskom u pisanom odgovoru.

Procenjuje je da ih je između 5.000 i 10.000 ljudi, dodaje.

Sličnu brojku pominje i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

'Dokumenta na pregled'

Ako radite, studirate ili živite na Kosovu od 15. marta 2026. trebalo bi da se javite policijskoj upravi tog mesta i popunite prijavni formular da bi dobili privremeni boravak.

Za turiste koji borave u hotelu, vlasnik tog ugostiteljskog objekta je dužan da obavesti policiju u roku od dva dana i dobija se potvrda.

Na Kosovu živi više od 1,6 miliona ljudi, od kojih je nešto više od 36.850 Srba, prema poslednjem popisu.

To ne odražava njihov tačan broj, jer su mnogi odlučili da bojkotuju popis.

Srpska lista, najjača politička partija Srba na Kosovu, tvrdi da njih 5.291 na severu i više od 2.200 južno od Ibra nema kosovska dokumenta, jer institucije u Prištini ne žele da im omoguće da ih dobiju.

Stranka, koju podržava zvanični Beograd, vratila se u politiku posle dvoipogodišneg bojkota, osvojivši većinu na lokalnim izborima u oktobru 2025. u svih deset opština sa većinski srpskim stanovništvom.

Postignutim rešenjem omogućeno je da neometano hiljade ljudi rade, a studenti uče, poručio je Dalibor Jevtić, potpredsednik Srpske liste.

„Ovo je prvi korak da uspemo u onome što nam je cilj, a to je opstanak i ostanak Srba na Kosovu", dodao je za Radio-televiziju Srbije (RTS), 17. marta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije odgovorilo na pitanja BBC-ja koliko Srba ima kosovska dokumenta.

Policiji neće biti važno gde ko radi, stanuje ili studira, već da se prijavi i bude u sistemu, izjavio je Veton Eljšani, zamenik komandira policije za sever Kosova, sredinom januara 2026.

Zakon o strancima se neće striktno primenjivati na one koji žive na Kosovu, a iz nekog razloga nemaju tamošnja dokumenta, ukazao je.

Ima naznaka da se određene kategorije neće kažnjavati odmah, ali je za sada sve na nivou spekulacije, kaže Dragiša Mijačić.

„Sve će zavisiti da li će kosovski policajac pisati kaznu, pokrenuti krivični postupak ili uputiti opomenu", dodaje.

• Druga šansa za Kurtija: Novi parlamentarni izbori na Kosovu 28. decembra
• Lokalni izbori na Kosovu: Kurti bez Prištine i Prizrena, Srpska lista 10 od 10
• Lokalni izbori na Kosovu: Mogu li Srbi da se vrate u institucije

Miloš Damjanović je rođen u Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom.

Predaje istoriju i građansko vaspitanje u osnovnoj školi, ali bez kosovskih dokumenata koje i dalje odbija da uzme.

Svestan je da će mu sada „egzistencija bez njih biti upitna".

„Verovatno bih morao da podnesem zahtev za njihove papire, integrišem se i prihvatim obeležja tih struktura, ali se kosi sa mojim načelima", objasnio je za BBC na srpskom.

Za sada, tvrdi, ima načina da opstane bez njih, ali na pitanje kako, ne daje odgovor.

Veruje da će novi propisi mnogima otežati život i da će većina biti primorana da uzme kosovske papire, smatra Damjanović.

„A ako neko čak i želi da se pridržava tih zakona praktično neće moći da dostavi traženu dokumentaciju, jer oni ne poštuju institucije koje ih izdaju.

„Ovo je prepuštanje strukturama koje sve vreme u posleratnom periodu suptilno sprovode antisrpsku politiku, a sada se dodatno intenziviralo zbog odsustva politike Beograda", tvrdi.

Sredinom februara 2026. najavljena je i integracija obrazovnih i zdravstvenih institucija, koje funkcionišu po srpskom sistemu u kosovski.

Detalji ovog procesa još nisu poznati.

Pogledajte video o ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Mitrovici

Nova rešenja doneta u vreme nove političke krize

Novi propisi su doneti u trenutku nove političke krize na Kosovu.

Poslanici u skupštini nisu mogli da se dogovore oko kandidata za novog predsednika.

Mandat Vjose Osmani, aktuelne predsednice, ističe 4. aprila i zakonski rok za izbor kandidata za njenog naslednika bio je 5. mart.

Kompromis nije postignut.

Osmani je raspustila skupštinu i najavila vanredne parlamentarne izbore.

Bili bi to treći izbori za poslanike u samo godinu dana.

Tek sredinom februara 2026, posle dva ciklusa parlamentarnih izbora godinu dana ranije, Kosovo je dobilo skupštinu i vladu.

Ali, čini se, kratkotrajno.

Dok se čeka rešenje ovog rebusa, Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) sa Kosova predlaže niz načina kako da se spreče posledice Zakona o strancima.

Jedan od njihovih predloga je da se zakon ne primenjuje u potpunosti na grupu ljudi sa nerešenim pravnim položajem, dok se ne uspostavi prelazni ili poseban pravni režim, koji bi im pomogao da ga regulišu.

„Trebalo bi priznati i širi niz dokaza koji govore da neko već dugo živi, radi i učestvuje u životu zajednice na Kosovu", objašnjavaju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

• Kako nisam ušla na Kosovo da izveštavam o izborima
• Pred novim izborima: Predsednik Kosova nije izabran, skupština raspuštena
• Kosovo ponovo glasa: Između nade, razočaranja i neizvesnosti

Paralelno je počela i nova pravila o vozilima sa stranim registracijama.

Strani državljani sa privremenom boravišnom dozvolom na Kosovu, mogu da koriste vozilo registrovano u inostranstvu tri meseca od datuma ulaska, objasnio je ranije Veton Eljšani, zamenik komandanta Kosovske policije regiona Sever za BBC na srpskom.

Važiće i za vozila sa srpskim registarskim tablicama stanovnika Kosova koji pored kosovskog, imaju i državljanstvo Srbije.

Oni koji imaju samo srpsko, moraju prethodno da regulišu boravišnu dozvolu - stalnu ili privremenu.

Ako neko uveze automobil van Kosova, a nema privremeni ili stalni boravak na njegovoj teritoriji, može da ga vozi do osam dana od trenutka ulaska, ukazao je Eljšani.

Pogledajte video: Kakvoj se budućnosti nadaju vršnjaci proglašene kosovske nezavisnosti

https://www.youtube.com/watch?v=o8XH-oO6Kh4

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Proslava punoletstva nezavisnog Kosova i podrška vođama OVK
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• „Ovo je dobra vest": Ukinute vize za stanovnike Kosova sa srpskim pasošem
• Stanovnici Kosova od Nove godine u Evropsku uniju bez viza - ali ne i u Španiju
• Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
• Izbori na Kosovu: 'Politički zemljotres', kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat