Rusija cilja diplomatsku i ekonomsku dobit od rata na Bliskom istoku: BBC urednik

Desilo se već dva puta ove nedelje.

Telefonski razgovor predsednika Rusije i Irana.

Dok Amerika i Izrael nastavljaju udare na Iran, ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja se kao međunarodni mirotvorac.

To nije imidž koji je lako prodati svetu.

Ipak je lider Kremlja taj koji je februara 2022. naredio rusku invaziju na Ukraniju, nezavisnu i suverenu državu.

Tada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) osudila invaziju na Ukrajinu kao kršenje UN povelje.

I dok Kremlj sada poziva na „brzu deeskalaciju i političko rešenje sukoba u Iranu", Rusija nastavlja da ratom iscrpljuje Ukrajinu.

Moskva ima potpisan sporazum o „Sveobuhvatnom strateškom partnerstvu" sa Iranom, ali je Putin tek ove nedelje ponovio „nepokolebljivu podršku" Teheranu.

Međutim, u njihovom sporazumu o strateškom partnerstvu nema dogovora o zajedničkoj odbrani.

Moskva je umesto toga ponudila da posreduje u sukobu.

U telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom 9. marta, Putin je „izneo nekoliko predloga čiji je cilj brzo diplomatsko rešenje konflikta u Iranu", preneo je Kremlj.

Predlozi su „između ostalog zasnovani na kontaktima sa liderima Zalivskih država, predsednikom Irana i liderima drugih država".

• Iran ne može vojno da pobedi Ameriku, ali evo kako njegove vođe planiraju da opstanu
• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
• Koji su ciljevi BRIKS-a

Za Rusiju je ovo je šansa da osnaži predstavu o sebi u zemljama Persijskog zaliva i na Bliskom istoku i da se predstavi kao uticajna sila.

Prilika je i da produbi odnos sa Vašingtonom.

Kremlj želi da zadrži dobar odnos sa Trampom pošto veze sa Trampovom administracijom smatra korisnim za ratne ciljeve Moskve u Ukrajini.

To objašnjava zašto je Putin bio oprezan i nije kritikovao lično i javno Trampa zbog rata u Iranu.

„Putin želi da pomogne", rekao je Tramp 9. marta posle telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom.

„Rekao sam mu: 'Možeš da budeš od od veće pomoći ako završiš rat Ukrajine i Rusije.

„To bi bilo od veće pomoći.'"

Ali dok Kremlj poziva na „deeskalaciju" na Bliskom istoku, taj sukob pruža druge prilike Moskvi.

Za početak, privredne.

Nedavni skok cena nafte donosi izuzetno potrebne prihode ruskoj vladi i to bi, uz duži period visokih cena, pomoglo Rusiji da nastavi da finansira rat u Ukrajini.

Ruski budžet se temelji na izvozu nafte po ceni od 59 dolara po barelu.

Poslednjih meseci cena nafte je pala značajno ispod ovog iznosa.

Ove nedelje, međutim, cena sirove nafte dramatično je skočila na 120 dolara po barelu, da bi potom pala, ali je i dalje skuplja od 59 dolara po barelu.

Tramp je nagovestio da će Amerika ukinuti sankcije na naftu „nekim državama" kako bi se ublažio manjak izazvan ratom u Iranu.

Ako se ublaže sankcije na naftu Rusiji, Moskva bi mogla da računa na još veću finansijsku korist.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da bi to bio „ozbiljan udarac" za Kijev i pozvao je Trampa da to ne čini.

Naslov u prorežimskim novinama Komsomolskaja pravda 10. marta su optimistični.

„Skupa nafta je razlog da Zapad ukine sankcije", jedan je od naslova.

Kremlj možda ne kritikuje američkog predsednika, ali neke ruske novine napadaju Trampa i rat u Iranu.

„'Predsednik mira je prosto skrenuo sa uma', piše u izdanju tabloida Moskovski komsomolets od 10. marta.

„Car je bez odeće. Ili bolje rečeno, bez razuma."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana
• Dečije igračke i smrtonosno oružje: Kako su Iran i Rusija sarađivali na isporukama oružja preko Sirije
• Iranski rat remeti Kinu i njene ambicije: Koji je strateški plan
• Zašto evropski lideri imaju problem da nastupe jedinstveno po pitanju Irana
• Da li je američko-izraelski rat sa Iranom legalan
• Cena nafte opala, Tramp preti Iranu: 'Čekaju vas vatra i oganj'